Novak sa megafonom u rukama: Nije ispravno da samo ljudi s vrha i elite zapovedaju, a da mi ništa ne kažemo

Da nije bilo pandemije, možda bi danas pozirao sa peharom Ronald Garosa i spremao se za odbranu titule na Vimbldonu. No, koliko god čudno delovalo možda je virus korona omogućio svetu – ne samo teniskom – da bolje upozna Novaka Đokovića i ne tretira ga kao sportistu, već i kao – čoveka.

Svedoče o tome brojni „sastanci“ upriličeni na Instagramu tokom izolacije, intervjui za razne medijske kuće u kojima je ponajmanje pričao o sportu, da kakve životne vrednosti neguje, koliko se promenio iznutra, radi na sebi i zašto je spreman da oblikuje svet govorio je tokom inspirativnog gostovanja u potkastu Wish&Go, gde je sa novinarima Sportkluba Nebojšom Viškovićem i Ivanom Govedaricom otvorio raznolike teme.

Najpre onu da kao planetarno priznata javna ličnost ima sposobnost da se njegova reč, izgovorena bilo gde, čuje u najzabačenijim delovima sveta. I da tera na razmišljanje.

„U vrlo sam privilegovanoj poziciji i ulozi da, kao prvi reket sveta i neko ko je imao mnogo uspeha u globalno popularnom sportu, kažem nešto što se daleko čuje. Da odjekuje. Kao da imam megafon u rukama. Nema veliki broj sportista tu privilegovanu poziciju. Zaradio sam je svojim uspesima i zahvalan sam na tome. To je jedan od razloga zašto se i dan-danas bavim profesionalnim sportom. Najveći je razlog zato što ga volim i volim da se takmičim, a drugi najveći je zato što osećam da teren u meni izaziva buru emocija, koju ne mogu da doživim nigde drugde u tako kratko vremenskom roku. To mi dozvoljava da još više upoznam sebe i osvestim stvari na kojima moram da radim, na svojoj ličnosti. Treća je zbog toga što je ta platforma, uloga i privilegovana pozicija koju imam meni na raspolaganju kako bih mogao da širim poruke i vrednosti, za koje se zalažem i koje smatram relevantnim. Za mene su, pored sporta, najbitnije teme zdravlje i edukacija“, napomenuo je Novak Đoković za Sportklub.

ADRIA TUR

Sa suprugom Jelenom deceniju i po aktivan je o osvešćivanju naroda kad je reč o pronalaženju boljih uslova za razvoj dece. Počev od predškolskog doba.

„Preko Fondacije i misije naše Fondacije već 15 godina se trudimo da pričamo o ranom razvoju deteta. Za to se strastveno zalažem sa svojom porodicom. Supruga i ja uviđamo koliko je bitno da se govori o tome. Nismo slučajno odredili tu misiju. Pored toga je ishrana, mentalno, fizičko i emotivo zdravlje, što je deo moje struke i onoga čime se bavim. Teme koje su u vreme virusa korone uzburkale javnost su teme koje mene interesuju i okviru su onoga što sam vam objasnio“.

Jedna od njih je odbijanje korišćenja vakcine protiv COVID-19. Tačnije, suprotstavljanje ideji da ona, kad bude pronađena, postane uslov za učešće na najznačajnijim turnirima.

„Znao sam da će mini-potkast uživo na Instagramu izazvati reakcije, kako pozitivne, tako i one druge. Kako na njih reagujem? Ne mogu da kažem da me ne dotiču. Ljudi me kritikuju i optužuju da koristim platformu za širenje pseudonauke i negatvnih informacija, koje mogu da utiču na zdravlje ljudi. To su ozbiljne stvari. Trudio sam se da sve vreme, tokom razgovora, budem u ulozi domaćina. Nekog ko radi intervju, razgovara sa određenom osobom i postavlja pitanja u vezi sa strukom kojom se ona bavi. Kroz razgovor sam sam se nadovezivao i davao lične primere. Na kraju krajeva, svestan sam da šta god da kažem ili uradim, ne mogu da zadovoljim sve. Meni to i nije cilj. Trudim se da nikada ne napadam ličnosti i ne osuđujem bilo koga, već da pričam o konstruktivnim stvarima i dajem primere i kako je to uticalo na moje zdravlje, oporavak, igre i moje okruženje".

ODGOVOR DOKTORU KONU

Novaka je, primera radi, zbog načelnog odbijanja vakcine kritikovao epidemiolog Predrag Kon, savetovaši mu da se drži reketa. Najbolji srpski sportista ne želi javni sukob sa članom Kriznog štaba za suzbijanje virusa korona, ali ističe da i on ima pravo na stav.

„Ceo taj pristup temi, da samo stručne osobe mogu da pričaju o onome u čemu su eksperti, razumem u jednoj perspektivi. Razumem Kona, učio je nešto i normalno je da priča o tome, ali zašto ne mogu da kažem svoje mišljenje? Na meni je kako ću da kažem, a uvek se trudim da to prezentujem na način gde ću sebe da osiguram. Ne kažem 'ovako mora da bude, ovo morate da pijete, jedete'. Moje iskustvo i viđenje, a ako ljudi nađu nešto korisno, super. Nisam svestan svega, ne pratim sve, ali ima i ljudi i medijskih kuća koje naprave priču o meni koja je kontinuirana, kao rubrika. Žao mi je zbog toga, vidim da se izvlače stvari iz konteksta, produkcijski se radi, umesto da se pogleda čitava forma i želja, namera iza toga. Osećam da radim stvari, jer ih osećam. Ako nekom smeta, ako se uvredio, evo, javno se izvinjavam. Nije mi namera da uvredim, ali želim tu platformu da iskoristim, da prenesem sopstveno iskustvo i nešto što sam čuo i naučio. Prosto, zašto da ne podelim, ako smatram da može da koristi“.

Domaćin potkasta Nebojša Višković u jednom trentku primetio je kako su svi koji se suprtostave dominantnom svetskom mišljenju u startu „razapeti na krst“. I da su se ljudi pomalo umorili od takozvane političke korektnosti.

„To je sastavni deo društva. Imao sam priliku da se u karijeri susretnem sa svakavim ljudima, stvarima i temama, koje su bile kontroverzne. Ljudi se uvek pozivaju na odgovornost, jer moraš da budeš svestan koliko svaka informacija koju podeliš odjekuje, koliko daleko se čuje i koliko ljudi to upijaju. Ne kažem da sam bezgrešan u tome. Sigurno da kažem neke stvari za koje posle pomislim da li je trebalo tako. Čovek sam i nemam problem da kažem da sam pogrešio, ali ne mogu da budem robot i da čitav život budem zatvoren u ljusci ili mehuru. Jednostavno, nisam takva ličnost“.

Posle 17 godina profesionalne karijere, Đoković je izgradio kult sportiste koji je daleko prevazišao balkanske podele, ujedno i postao građanin sveta i u tom globalnom društvu izboriio se ne samo za status No1 na ATP listi već i da se njegove reči i dela uvažavaju.

„Ne gledam sa visine, niti kritikujem bilo koga ko hoće da bude po strani i da se ne bavi bilo kakvim društvenim temama, ali sam ličnost koja želi da istakne određene stvari, jer imam neki uticaj u društvu i želim da podelim nešto što kroz moje iskustvo nekome može da bude korisno. Nekome možda ne. E sad, kako će ljudi to da upiju i usvoje, ne mogu da utičem na to u velikoj meri. Neke grupe ljudi, elita, vladari, kako god hoćete da ih nazovete, žele da određene stvari stvari budu na određen način i da niko ništa ne kaže, da se samo sluša kako zapovedaju oni s vrha. Jednostavno, ne osećam da je to ispravno i demokratski. Ako smatram da je nešto ispravno i u skladu sa Božjim zapovestima, životnim načelima i pravim vrednostima, onda apsulutno podržavam. Podržavam borbe za prava ljudi na jednakost, poštovanje, fer-plej, korektnost u životu, uvažavanje… To su vrednosti za koje se zalažem i sa kojima sam u skladu".

IZGLADNJIVANJE NE ZNAČI DA NE JEDEŠ NIŠTA

Posledično tome, nameće se pitanje da li poruke koje Đoković šalje u svet nailaze na odobravanje ili je prava reakcija uglavnom negativna, samo zato što je suprotna vladajućoj većini. U bilo kojoj oblasti.

„Ne mislim a da je neko kvalifikovan da priča o nečemu samo ako je u tome stručan. To su svi mogli da zaključe na osnovu mojih izjava u poslednjih 15 godina. Daću primer, to primenjujem sâm sa sobom. Dok sam u Srbiji, a i u svetu, dolaze mi ljudi i govore stvari u vezi sa tenisom. Ja sam nekoliko puta i primenio određene detalje koje sam čuo od ljudi koji su daleko manje stručni u tenisu od mene. To je stvarno istina. Slušam trenere koji treniraju uzrast do 14-16 godina. Pratim po interenetu, preko mojih drugara, ili u direktnoj komunikaciji, verujem da ako je čovek otvorenog uma, uvek može nešto da usvoji, da ‚pokupi‘ i kaže: 'Možda bih nešto od ovoga mogao da primenim', umesto da ima stav: ’Ajde bre, ko si ti i šta si ti da meni pričaš o tenisu?“. Mogu i takav stav da imam, jer znam mnogo njih koji ga imaju, ne samo za tenis, nego uopšte za život. Onda si zatvorio mogućnost da se razvijaš i da upijaš signale koje ti je možda Bog poslao odozgo, kroz tu osobu koja se pojavila i koja možda nije na tom nivou stručnosti, ali je podelila sa tobom neko svoje zapažanje. Sa te strane gledano, zanimljivo je kad neko priča o tome, sve dok je sve izrečeno sa dozom poštovanja i uvažavanja ljudskosti i ličnosti. Ako to izostaje, onda nije u redu i korektno“.

Jedna od zanimljivijih tema, kojom se posebno ovdašnja javnost bavila, jeste Novakova ishrana. Pre nekoliko godina totalno ju je promenio, oslanjajući se samo na biljne proizvode. Viškovića i Govedaricu interesovalo je da li je tačno da pred finale Vimbldona 2019, u kome je savladao Rodžera Federera, ništa nije jeo pre meča.

„Nije da nisam. To je još jedna stvar koja je vrlo interesantna. Skoro sam pričao o autofagiji – izgladnjivanju. Kad kažu 'izgladnjivanje' ljudi pomisle da to znači da ne jedeš ništa, ali nije tako. Jedeš, ali u određenom vremenskom okviru. Kada ne jedeš, konzumiraš tečnost ili neke stvari koje ne opterećuju digestivni sistem i ne oduzimaju energiju, potrebnu za trening i fizičku aktivnost. Inače, pred mečeve ne jedem mnogo. Ne uzmem četiri jaja sa slaninom ujutru, a znam da ima i takvih sportista. Pošto je finale Vimbldona bilo u dva po lokalnom vremenu, ja bih bio najviše na tečnostima i laganoj hrani pred mečeve“.

Prema njegovim rečima, to je bareno povrće bez začina i ulja i ičega, uz konzumiranje dosta tečnosti, koje mu daju energiju.

„To sam ja. Znam dosta sportista koji vole da se najedu i da osećaju sitost, ali tenis je drugačiji sport od nekog drugog koji nema iste fizičke zahteve. Taj meč u finalu Vimbldona je trajao četiri i po-pet sati. Za vreme mečeva jedem uglavnom urme i ponekad malo banane. Pijem vodu i dva energetska pića. Mnogo verujem u psihu i emocije. Kada si u strahu, zgrči ti se stomak i ne možeš ništa da jedeš. To je stvarno tako. To uzbuđenje, strah, trema, motivacija i sve što se dešava kada izlaziš na finale Vimbldona, zgrči ti stomak. Ne pomišljaš da jedeš. U tome si i znaš da ćeš imati energije zato što će ti sve što si uradio uoči tog dana omogućiti da budeš na svom maksimumu“, zaključio je Novak Đoković.

Da se zamislimo...