Rusiju drže zlato i gas: Uprkos epidemiji korone, rublja nije doživela krah

MOSKVA - OD STALNOG DOPISNIKA „NOVOSTI“

CENTRALNA banka Rusije saopštila je da i u vreme karantinskih mera u ovoj zemlji rastu devizne rezerve. One su početkom juna iznosile 569,1 milijardu dolara. Kad se rapidno strovalila cena nafte, mnogi su predviđali da će rublja veoma oslabiti u odnosu na evro i dolar. Analitičari su predviđali da će narod uhvatiti panika i da će požuriti da menja ušteđevinu koju ima u rubljama u neku konvertibilnu valutu.

Strah za pad rublje bio je opravdan jer više od 50 posto budžeta Rusija puni od prodaje nafte i gasa. Relativno brzo svi veliki proizvođači nafte u svetu su shvatili da se moraju dogovoriti da smanje proizvodnju nafte jer je bilo previše na tržištu što je automatski dovelo do pada njene cene.

Ali umesto smanjenja deviznih rezervi, Rusija ih je povećala, ne samo u maju nego i u aprilu. U ruskim zlatno-deviznim državnim rezervama čak 126 milijardi je u tzv. monetarnom zlatu.

Koliko će dugo trajati rast deviznih rezervi pre svega zavisi od toga koliko će se kolebati cene nafte i gasa. Osim toga, na evropskom tržištu se pojavio još jedan ozbiljan prodavac i konkurent sa jeftinijim gasom, a to je Katar. Glavni izvoznici gasa u zapadnu Evropu su Rusija, Norveška, Katar, Alžir i Amerika.

Neupućenima nije jasno kako to Rusija u vreme krize uspeva da izdvaja velika sredstva za brzu gradnju bolnica, kupovinu najsavremenije opreme i da pomaže biznisu a da istovremeno rastu devizne rezerve. Treba znati da osim deviznih rezervi Rusija ima i rezervni fond koji je u rubljama. Bez obzira na značajne finansijske rezerve, Rusija će nastojati da što pre normalizuje rad svoje privrede kako se ne bi ostvarile crne prognoze nekih ekonomista i sociologa koji su govorili da do kraja godine broj nezaposlenih može da dostigne šest miliona ljudi, a oni najveći pesimisti kažu čak i deset miliona.