Колумна Миодрага Тасића: Избори кад им време није III

Ипак, има ли смисла организовати изборе када је ситуација у Србији ровита и несигурна? Још увек се понеко зарази короном. Има и умрлих. Маске су обавезне на јавном месту. Додуше, многи маске никада нису ни скидали. Увек им је право лице било сакривено. С друге стране шта ће нам избори? Дефинитивно нећемо добити нову власт. У Србији су исти људи на власти дуже од две деценије. И после ових избора опет ће ти исти да нас усрећују, да нас воде у срећну и светлу будућност, да нас штите од свих могућих опасности, да нас упошљавају... Као и до сада што су. И управо ће резултати тог деценијског управљања државом бити подстрек грађанима да поново заокруже већ одавно позната имена.

Зашто би нешто и мењали? Економија цвета. Стандард порастао до неслућених висина. Држава богата. Даје сваком пунолетном грађанину сто евра помоћи. Логично. Има се, може се. Кад већ помаже Албанију с два милиона евра, те неће сопствене грађане. Помогли смо и Светску здравствену организацију милионским даром. Ето, богата Америка не помаже више светске хуманитарце у белим мантилима, а ми, напротив, дајемо паре као да су туђе. Тако се шири пријатељство. Поклонима. Албанија нам постаје савезник. Још да саградимо ауто-пут до Мердара, и спојимо се с браћом Албанцима, где ће нам бити крај? Браћа Бугари такође граде ауто-пут до границе са Србијом. Након завршетка ових братских магистрала за неколико сати моћи ћемо аутомобилом да скокнемо до било које престонице у суседству. На шопинг, на пример. И тако нас свуда чекају раширених руку!

Држава Србија постиже епохалне резултате и на дипломатском плану. Дипломатским путем, али и свим другим средствима заштитила је свој народ у својој Јужној покрајини. Мислим на Косово (с Метохијом скупа). У такозваној влади Косова Срби министри се свесрдно залажу за повратак исељених Срба, за опстанак оних који тамо већ живе, за миран живот тих преосталих својих сународника. Заживела је давно потписана Заједница српских општина, нико не напада Србе, не пљачка их и не малтретира, Српској цркви је враћено узурпирано земљиште и шуме, роба из Србије несметано стиже у то Косово. Између централне Србије и истог Косова нема царинских баријера, српски спортисти, уметници, политичари, уопште грађани несметано и слободно посећују Ораховац, Призрен, Пећ, Дечане... Ово нам је наша борба дала... Да све ово имамо на том Косову. И без маршала. За сада немамо маршала!

Исто тако држава Србија је заштитила Србе и у братској Црној Гори, такође братској Хрватској, па братској Словенији, Северној Македонији, Федерацији БиХ. Штити држава Србија своје грађане и у самој Србији. Војска Србије брани грађане од миграната. Моментално само у Шиду, но како мигранти нападају и грађане Београда, Обреновца, Пирота..., ако је веровати друштвеним мрежама и ретким штампаним медијима који напишу нешто изван уобичајених стандарда, надајмо се да ће се наћи неко да заштити и остале становнике земље Србије.

Иначе, Срба је све мање са сваком наредном годином. Зато се спољни дуг увећава. Скоро да се дуплирао за седам година власти последње коалиционе гарнитуре. Изгледа да је коалиција с највећом странком управо главни мотив свим политичким странкама и групацијама које ће изаћи на изборе. Неки су у коалицији пре избора, други се надају савезу после избора. Мора да је посланички хлеб сладак када се за њега боре и они што су до јуче тврдили да никако неће излазити на изборе. Као Србија није демократска држава, медији су пристрасни, власт држи све полуге у држави у својим рукама. И, наједном, све се променило. Пошто ће донедавни заступници бојкота напрасно да се такмиче 21. јуна!

Објективно садашња власт ће поразити своје политичке противнике на изборима. Не само због изузетних достигнућа које су постигли у протеклих седам година, рачунајући ту и све оно што су урадили у претходним деценијама на власти, не због победе над короном, због сто евра помоћи, пакета пензионерима, писама упућених сваком понаособ, већ можда зато што опозиција нема правог кандидата који би се супротставио владајућој гарнитури. Садашња власт је добила изборе тек пошто се народу згадио Тадићев режим. И сам Тадић, лично. Многи грађани су згађени и овом влашћу, али свакако неће посегнути за Тадићем, Живковићем или Шешељом! Не може бити нов неко ко је већ био министар, председник владе или председник Србије. У више наврата! Ако хоћеш да неко гласа ЗА овога само зато што је ПРОТИВ онога, онда тај ЗА мора да буде неко ко није искомпромитован.

На крају, не и последње, у Србији постоји уврежено мишљење да су Срби мазохистички народ. У томе је шанса садашње власти!

Миодраг Тасић