Američko-kineski tango

                                                                                               Piše: Ivana Pejčić

Već tokom pandemije koronavirusa znalo se da svet neće biti isti kao ranije. Ta metamorfoza svetskog poretka odvija se pred našim očima, ali i dalje se ne može naslutiti kako će taj novi svet izgledati. Nakon delimičnog stavljanja širenja virusa pod kontrolu, buknula je druga vrsta političkih žarišta širom sveta, poput protesta u SAD i Hongkongu.

Kada je reč o trenutnom odnosu SAD i Kine, suštinski je to nastavak sukoba, odnosno trgovinskog rata koji je obeležio 2019. Iako je početkom ove godine počelo sa ublažavanjem ekonomskih mera koje su uveli jedni drugima, širenje virusa dovelo je do ponovnog pogoršanja odnosa ovih država. Sve je počelo kada su SAD imenovale Kinu kao glavnog krivca za širenje koronavirusa.

Činjenica je da su tokom pandemije SAD pod vođstvom Donalda Trampa delimično izgubile svoju poziciju u svetskim okvirima, mada to ne znači da je Amerika slaba već samo malo slabija nego što je bila. Dok su mediji izveštavali o pokušajima SAD da kupe, na primer, nemačku laboratoriju koja traga za vakcinom, Kina je iskoristila taj momenat da popravi svoj međunarodni imidž. Uostalom, Kina je uspela da iz borbe protiv koronavirusa izađe kao pobednik i pozicionira se kao značajan međunarodni igrač kroz pružanje neophodne medicinske pomoći brojnim državama širom sveta. SAD, sa druge strane, kubure u borbi protiv koronavirusa, a tešku zdravstvenu situaciju dodatno su otežali rušilački protesti širom Amerike.

DODATNO NARUŠENI ODNOSI: Ukoliko se nastavi s pogoršanjem odnosa Pekinga i Vašingtona, što je verovatno pre svega zbog situacije u Hongkongu, taj narušeni odnos mogao bi da nanese novi udarac svetskoj ekonomiji, koja je već “iscrpljena” od pandemije.Pitanje je ko bi i kako prošao u tom ratu. Zapravo, izvesno je da bi veliki preživeli, znatno oslabljeni, ali bi uspeli da izdrže taj udarac, dok bi mali potonuli.

Nakon što je u četvrtak Svenarodni kineski Kongres odobrio predlog Zakona o nacionalnoj bezbednosti u Hongkongu, koji će biti upućen stalnom odboru na konačno usvajanje, SAD su zatražile hitan sastanak Saveta bezbednosti UN povodom usvajanja ovog zakona.Taj pokušaj aktuelizacije ovog problema u okviru međunarodne institucije nije realizovan jer je Kina kao stalna članica SB UN to sprečila.

U nedostatku međunarodnog odgovora na usvajanje tog zakona, Tramp je objavio da će SAD suspendovati ulazak u Ameriku kineskim državljanima koji predstavljaju potencijalni “rizik” za bezbednost zemlje. Takođe, zatražio je od svoje administracije da ukine trgovinske povlastice Hongkongu. Tramp je, takođe, od svojih saradnika zatražio da istraže kineske firme kotirane na berzama u SAD. Ocena američkih vlasti je da zbog usvajanja tog zakona Hongkong više nema autonomiju koju su obećale kineske vlasti, čime se otvara put da SAD ukinu preferencijalni trgovinski i finansijski status toj bivšoj britanskoj koloniji, koji je imala otkad je vraćena pod upravu Kine 1997.

Najava sankcija protiv Kine već duže je u medijskom fokusu. Uostalom, savetnik za državnu bezbednost SAD Robert O’Brajan upozorio je nekoliko dana pre usvajanja zakona u intervjuu za američke medije da će Kini biti uvedene sankcije ukoliko se zakon usvoji.

“Ukoliko Kina u potpunosti bude kontrolisala Hongkong, teško da mogu i zamisliti Hongkong u ulozi azijskog finansijskog centra u budućnosti”, naglasio je on. Ocenio je da bi Kina, proguravši Zakon o nacionalnoj bezbednosti u Hongkongu, napravila veliku grešku, i upozorio na opasnost od odlaska međunarodnih finansijskih kompanija iz Hongkonga.Dodao je da ukoliko dođe do ovakve situacije, Amerika neće imati garanciju da će Hongkong i dalje imati autonomiju visokog stepena, te da će Vašington iz tog razloga biti primoran da promeni pravnu definiciju Hongkonga. Ujedno je upozorio da će SAD, čim Kina usvoji Zakon o nacionalnoj bezbednosti u Hongkongu, sankcionisati kinesku vladu.

“Kina se oslanja na globalni kapital. Nemogućnost Kine da dođe do inostranog kapitala preko Hongkonga zadaće ozbiljan udarac Kini i Si Đinpingu”, naglasio je O’Brajan.

AMERIČKA AKCIJA I KINESKA REAKCIJA: To je podiglo već uzavrelu atmosferu. Američka akcija izazvala je kinesku reakciju. Kina je nedvosmisleno upozorila da će pokušaji SAD da naruše interese te zemlje naići na oštre protivmere. Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Žao Liđijan rekao je da obe zemlje imaju dobrobiti od bilateralne saradnje, ali da će Peking odlučno braniti svoju sigurnost i razvojne interese. Ujedno je kritikovao odluku SAD da ukinu specijalni status Hongkonga, kao i akcije protiv kineskih studenata i kompanija.

Inače, u tekstu Zakona se navodi da bi Zakon trebalo da “spreči, zaustavi i suzbije sve akcije koje ozbiljno ugrožavaju nacionalnu bezbednost, kao što su separatizam, subverzije, pripreme ili sprovođenje terorističkih aktivnosti, kao i aktivnosti stranih snaga koje predstavljaju mešanje u poslovanje”.

Pokušaj da se reši određeni međudržavni problem putem sankcija dosad se pokazao neizvesnim. Iz “unutrašnje” perspektive obično se tumači kao nametanje inostrane volje, mešanje u unutrašnja pitanja i podrivanje državnog interesa. Uostalom, to tvrdi i Kina. Takvi potezi često izazivaju kontraefekat od onoga koji se očekivao ili ka kojem se težilo kada su sankcije uvedene.

Uostalom, sankcije prema Rusiji nisu poljuljale moć Vladimira Putina niti rešile krizu u Ukrajini. To se pokazalo i u slučaju sankcija protiv Irana jer one nisu promenile vlast u Teheranu. I u Srbiji smo videli da sankcije stvaraju neku vrstu unutrašnje kohezije koja usporava bilo kakvu promenu unutar sistema. Građani znaju da su u tom slučaju najveće žrtve upravo oni.

Suštinski, Hongkong je šahovska figura u igri SAD i Kine, a najviše će ispaštati građani Hongkonga. U skladu sa tim, teško je objasniti i Iračanima koji su bili dodatno pogođeni koronavirusom zbog sankcija da je to usmereno protiv njihovog režima. To se u najvećem broju slučajeva svodi na međusobne optužbe. Uostalom, vlast u Iranu optužila je SAD za ekonomski terorizam, dok je Vašington optužio Teheran da podržava terorizam. I dok traju međusobne optužbe, građani pate od ekonomskih efekata sankcija.

ZNAČAJNA ULOGA EU: Značajnu ulogu u ovom ratu imaće i EU, koja zasad ostaje po strani po ovom pitanju. Brisel jeste kritikovao usvajanje Zakona, ali bez veće inicijative da se izvrši dodatni pritisak na Kinu. Uostalom, šef evropske diplomatije Žozep Borelj je, nakon sastanka ministara spoljnih poslova članica EU na novinarsko pitanje koje bi mere Unija mogla biti spremna preduzeti i da li se razgovaralo o sankcijama, rekao da “postoji samo jedna zemlja koja je govorila o sankcijama. Ne mislim da su sankcije način za rešavanje naših problema s Kinom”. On je tom prilikom Kinu opisao kao “konkurenta, partnera, saveznika, rivala, sve istovremeno, pa je to složen odnos koji se ne može svesti na jednu dimenziju.” Kao i dosad, Unija je pokazala da postoji duboka podeljenost kao i u sličnim pitanjima spoljne politike.

Britanija se, za razliku od EU, jasno deklarisala po pitanju spornog zakona. I stala uz SAD. Između ostalog, sedam bivših britanskih ministara spoljnih poslova zatražilo je od premijera Borisa Džonsona da formira globalni savez za odgovor na pekinško podrivanje autonomije Hongkonga. Britanski ministar spoljnih poslova Dominik Rab naglasio je da Velika Britanija neće samo posmatrati donošenje takvog zakona. Između ostalog, oni su od Džonsona tražili uspostavljanje “međunarodne kontakt-grupe” saveznika za koordinaciju zajedničkog delovanja, poput Kontakt-grupe za BiH iz 1994.

Pregrupisavanje u svetu dovešće do stvaranja jasnije slike ka čemu to idemo. Sigurno je da Kina neće odustati od toga da “reši” problem Hongkonga i eliminiše njegov mogući destabilizujući efekat na sam kontintentalni deo Kine. Takođe, neće dozvoliti da im se ponove prošlogodišnji protesti. Uostalom, u septembru su izbori.

Sav uticaj, pa i moć na kraju se svode na ekonomiju, odnosno njenu jačinu. SAD svakako ne odgovara ekonomski snažna i konkurentna Kina i one će pokušavati da uspore njen razvoj. Generalno, rivalitet SAD i Kine uvek je postojao, samo je sada uočljiviji zbog eksplozivne atmosfere.

Jedna zemlja, dva sistema

Hongkong je bio britanska kolonija više od 150 godina – jedan njegov deo, hongkonško ostrvo, pripojen je Velikoj Britaniji posle rata iz 1842. Kasnije je Kina iznajmila ostatak Hongkonga – Nove teritorije – Britancima na 99 godina. Postao je prometna trgovačka luka, a njegova privreda procvetala je 1950-ih, kada je postao fabričko čvorište. Potom, ranih 1980-ih, kako je polako isticao rok za 99-godišnji najam, Velika Britanija i Kina započele su pregovore o budućnosti Hongkonga.

Dve strane postigle su sporazum 1984, prema kojem će se Hongkong vratiti Kini 1997, pod načelom “jedna zemlja, dva sistema”. To je značilo da će, iako će postati deo jedinstvene zemlje s Kinom, Hongkong u narednih 50 godina uživati “visok stepen autonomije, sem u spoljnim poslovima i odbrani”. Kao posledica toga, Hongkong ima vlastiti pravni sistem i granice, a prava, uključujući slobodu okupljanja i govora, ostaju zaštićena.