Jamil Acevedo tek je preminuo u bolnici, a radnici pogrebnog poduzeća u zaštitnim odelima već su stavljali kovčeg u stražnji deo kamioneta, a usred noći su ga zakopali na groblju. Nije on jedini, porodice širom Nikaragve prisiljene su na ovakve brze sahrane, bez mogućnosti i vremena da obave dostojanstven obred.
"Lekar je rekao: 'Sahranite ga što pre. Ne znam da li je osoba u tom kovčegu zaista on'" izjavila je Amani Acevedo, ćerka gospodina Aceveda za NY Times, koja je svedočila sahranama čija brzina može rezultirati kobnim greškama, kao što je sahrana pogrešnog preminulog.
Vlada podstiče okupljanja, porodice preminulih plaćanju cenu, testiranja zapravo nema
Vlada Nikaragve insistira na tome da je virus kod njih čvrsto pod nadzorom i da imaju najmanji broj smrtnih slučajeva COVID-19 u srednjoj Americi. S druge strane, širom zemlje ispred bolnica su dugi redovi, u apotekama nema osnovnih lekova, a sportisti odbijaju da izalze na teren i da igraju jer se boje zaraze.
Ova latinoamerička zemlja ima 6,4 miliona stanovnika, no nije uvela nikakva ograničenja kako bi sprečila širenje koronavirusa. Nije ograničila poslovanje ni na koji način, nije zatvorila škole i vrtiće, a ne samo da su dopustili masovna okupljanja nego ih je vlada i organizirala.
Porodice preminulih tvrde kako oni plaćaju cenu. Bez ikakvih testiranja, govore im da su im bližnji umrli od upale pluća te da bi zbog rizika od zaraze morali smesta da ih sahrane.
Zdravstvene organizacije pokušavaju da dobiju barem okviran broj zaraženih, no mogu dobiti samo brojke koje diktira država. Testiranje je strogo ograničeno i kontroliše ga vlada.
U njihovu odbranu, prošli su ponedeljak objavili izveštaj u kojem navode da razni teoretičari pokušavaju da naprave haos u toj zemlji te da većina njihovih građana ne može sebi da priušti da ne radi jer je Nikaragva druga najsiromašnija zemlja na zapadnoj polulopti.
U dokumentu vlada ne navodi koliko je zapravo ljudi testirano na COVID-19, a nisu objasnili ni zašto su dopuštali masovna okupljanja, kao što su bili festivali hrane.
'Otkad u Nikaragvi tako žurno sahranjujemo preminule?'
"Zemlje koje su potpuno zatvorile svoje privrede nisu srećne s primerima zemalja koje ne primenjuju drakonske mere i ne uništavaju svoje privrede kako bi se suočile s pandemijom", navodi vlada u dokumentu.
U skoro dva meseca, Nikaragva je govorila kako je u državi tek desetak slučajeva zaraze koronavirusom, no kad je širenje virusa postalo očigledno, vlada je broj zaraženih udeseterostručila - rekli su da je 759 potvrđenih slučajeva i 35 žrtava koronavirusa.
Lekari koje su skupili snage reći nešto, neki epidemiolozi i ostali zdravstveni radnici koji su se anonimno udružili, kažu da su brojke daleko veće od onih koje prikazuje vlada, da je u državi – 3.725 zaraženih i 805 preminulih.
Razliku između službenih brojki i stvarnog stanja, vlada je objasnila gripom i upalom pluća, koja se često zameni i preklapa s korona virusom.
Ćerka preminulog muškarca (61) s početka priče koji je umro nakon dve nedelje bolesti, dokazuje da vreme i način sahrane najbolje razotkrivaju koliko su dijagnoze koje zvanično stoje na umrlici apsurdne i lažne.
Iako stručnjaci kažu kako za to, u slučaju atipičnog gripa i upale pluća, nema nikakva razloga, preminuli se žurno sahranjuju, a radnici koji rade s telom nose zaštitno odelo.
"Otkad u Nikaragvi tako žurno sahranjujemo preminule? Preminuli od gripa prošlih godina nisu se morali da se sahranjuju usred noći. Moj otac nije umro od gripa, moj otac je umro od Covida-19", zaključila je uzdrmana ćerka.
Politika, ma kakva ekonomija!
Pandemija je stigla u vreme kada je podrška vladi bila najniža otkako je Ortega postao predsednik. Zemlja se još oporavlja od ogromnih protesta protiv Ortege u kojima su pre dve godine poginule ili zatvorene stotine ljudi.
U dokumentu objavljenom prošlog ponedeljka, vlada je tvrdila da su kritičari pokušavali da koriste pandemiju kako bi izazvali ekonomski kolaps i tako sabotirali napore predsednika Ortege u vreme kada se ekonomija još oporavlja od pobune koja je, tvrdi vlada, uništila više od 150.000 radnih mesta.
Lekari koji su i pristali anonimno da govore za medije, ističu kako moraju da ćute, jer bi inače mogli izgubiti posao, a strahuju i od gorih posledica, kakve su bile uobičajene u vreme gušenja pobune.
Kurir.rs/24sata.hr
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
