Pogled kroz živopisnu karijeru Danijela Aleksića: Iz Vojvodine nisam otišao 100 odsto svojom voljom, žalim za izgubljenim godinama

O talentu Danijela Aleksića u Srbiji se pričalo još dok nije upisao profesionalni debi. Dobri poznavaoci fudbalskih prilika su znali da Vojvodina ima čudo od deteta koje je dominiralo u mlađim klupskim i reprezentativnim selekcijama. Velika su očekivanja bila od te karijere s obzirom da je za Vošu debitovao sa 16 godina kao najmlađi igrač u klupskoj istoriji i da je kao tinejdžer u stranim medijima pominjan kao želja Arsenala, Mančester Sitija, Viljareala… Otišao je iz Vojvodine u Đenovu i napravio grešku karijere. Sve posle toga je krenulo naopako, pao je u fudbalski zaborav, a onda opet oživeo karijeru i desetak godina posle debija za A selekciju Srbije dočekao novi poziv među Orlove.

U Švajcarskoj i Turskoj je podsetio na dane iz Vojvodine i opet se vratio na fudbalsku mapu. Danas je član Bašakšehira sa kojim se bori za titulu u Turskoj i jedno je od boljih igrača tima u kojem igraju zvučna imena kao što su Demba Ba, Robinjo, Martin Škrtel, Galek Kliši, Gokan Inler, Eljero Elija…

U velikom intervju za tamošnje medije je napravio restrospektivu živopisne karijere koja je bila prepuna uspona i padova.

“Imao sam prilično normalno detinjstvo. Nije bilo interneta, elektronskih stvarčica, kompjutera i smartfona kao danas. Tako sam većinu vremena provodio van kuće igrajući se i jureći za loptom. Počeo sam da treniram fudbal kada sam imao sedam godina. Nije bilo profesionalnih sportista u mojoj porodici, ali ih je bilo da su se bavili raznim sportovima na školskom nivou. Ja sam jedini postao profesionalac u sportu”.

Ko je prvi otkrio tvoj talenat?

“Počeo sam da treniram u mestu u kojem smo živeli od moje sedme do 11. godine. Vojvodina je potpisala ugovor sa mnom čim je videla kakvim talentom raspolažem. Tada sam imao 15-16 godina. Bila je to velika čast. Ali kada potpišete profesionalni ugovor, fudbal vam više nije samo hobi već i posao. Naravno, uživaš i u tom poslu, ali nije više isto kao kada si dete”.

U biografiji ti piše da si počeo karijeru u FK Veternik iz kojeg si otišao u Vojvodinu. Kakvi su uslovi bili tamo?

“Da, Veternik je mesto u kojem sam odrastao. Tamo sam napravio prve fudbalske korake kao dečak. Onda sam otišao kao mlad u Vojvodinu i tamo proveo lepih šest-sedam godina. Jedva sam čekao svaki trening i utakmicu. Sa osmehom sam ih iščekivao”.

(©Star dsport)

Šta te je razlikovalo od vršnjaka koji nisu uspeli da naprave karijeru poput tebe?

“Mnogi od mojih prijatelja iz tog doba i dalje igraju fudbal u Srbiji ili okruženju. Mislim da je meni Bog dao talenat da dođem do višeg nivoa od njih. Takođe, jako sam ozbiljno shvatao fudbal. Uvek sam znao da ću postati fudbaler. To mi je bilo čak važnije i od škole. Znao sam šta želim da budem kad porastem. sa druge strane, neki moji prijatelji su shvatali fudbal više kao zabavu. Mislim da su to faktori koji su napravili razliku između nas”.

Jako mlad si napravio transfer u Đenovu, ali si tamo odigrao samo tri minuta. Zašto?

“Kao što rekoste, bio sam jako mlad. Imao sam samo 18 godina. Ne mogu da kažem da je to bio dobar potez jer se moj transfer u Đenovu nije desio 100 odsto mojom voljom. Znate kako je to u malim klubovima… Došla je dobra ponuda iz Đenove i u klubu su mi rekli da bi bilo najbolje za sve da je prihvatim. Bilo je to važno iskustvo za mene, ali sam bio još mlad za Italiju i tamošnji nivo fudbala“.

Posle Đenove si otišao u redove nemačkog drugoligaša Grojter Firt. Kako bi opisao te dane?

“Proveo sam tamo sezonu i bilo mi je lepo. Imao sam šansu da se razvijam i priliku da upoznam novu zemlju. Nemačka je zaista sjajna. Iako smo bili drugoligaši, igrali smo pred punim tribinama skoro na svakom stadionu. A to nisu mali stadioni… Ljudi u Nemačkoj zaista vole fudbal i bilo je veliko zadovoljstvo igrati u takvom ambijentu. Bio je to dobar potez za moju dalju karijeru”.

Usledila je selidba u Francusku, u Sent Etjen, gde si za dve godine odigrao samo tri utakmice. Potom si otišao u drugoligaša Arl i tamo si upisao samo jedan meč za sezonu. Ni selidba u poljsku Lehiju ti nije donela mnogo. I tamo si malo igrao. Kako gledaš na te izgubljene godine?

“Posle Nemačke, stvari su počele loše da se odvijaju po mene. Imao sam ugovor sa Đenovom koja me je poslala u Grčku na šestomesečnu pozajmicu. Trenirao sam tamo sa ekipom tri nedelje, a onda je gazda kluba uhapšen, a klub je izbačen u petu ligu. Prelazni rok je bio gotov i Đenova mi je rekla da idem kući, a da će oni da mi nađu klub u zimskom prelaznom roku. Bila su to baš loša vremena. Taj transfer u Đenovu me je koštao četiri ili pet godina karijere. To je jedna od stavri za kojima najviše žalim kada se osvrnem unazad”.

Sledio je transfer u švajcarski Sent Galen gde si opet pronašao sebe. U sezoni 2015/16 si odigrao 33 meča za Sent Galen i postigao 12 golova. I u naredne dve sezone si igrao po 25 ili 30 mečeva.

“U Švajcarskoj sam opet počeo da se osećam kao fudbaler. Opet sam igrao standardno. Šteta što mi Sent Galen nije bio prvi klub kada sam odlazio iz Srbije. Stekao sam tamo mnoge prijatelje i bio sam jako srećan”.

U Tursku si došao u sezoni 2018/19 kada si potpisao za Malatiju. Zašto baš Malatija?

“Tražio me je Malatijin trener Erol Bulut. Njegov pomoćnik Serhat Umar me je gledao u Švajcarskoj. Kada me je prvi put gledao, izgubili smo 0:3. Iako nisam bio loš, zamenjen sam posle nekih 60 ili 70 minuta igre, a Umar je posle toga napisao pozitivan izveštaj o meni koji je poslao u klub. Želeli su da me dovedu. Zaista osećam zahvalnost zbog toga i što su pokazali da me zaista žele. Mentalitet Srba i Turaka je sličan. Ako si dobar i pažljiv prema nekome, onda će ti se isto vratiti. Zato sam bio jako srećan posle dolaska u Tursku”.   

Dao si 10 golova na 32 meča u turskom šampionatu za Malatiju i još četiri gola u šest mečeva u kupu. Kako sada gledaš na te dane?

“Kao što rekoh ranije, to su za mene bila sjajna vremena. Imali smo dobar tim i odigrali istorijsku sezonu za Malatiju. Namučili smo se da izađemo u Evropu, ali smo uspeli. Samo lepe uspomene imam iz Malatije. Klub mi nije pravio ni najmanji problem kada sam kasnije odlazio i lepo smo se rastali. Navijači su bili sjajni, trener takođe i sa svim sam imao dobar odnos. Stekao sam prijatelje i poneo divne uspomene iz kluba i grada”.

Sledeći transfer je bio prilično radikalan potez kada si otišao u Saudijsku Arabiju. Prešao si u Al Ahli i napustio ga posle samo tri meča. Zašto?

“Prvi meč smo igrali na našem terenu i završeno je 1:1. Ja sam postigao jedini gol za nas. I onda sam u tri ujutro saznao na Instagramu da je klub raspoložen da me proda i da očekuje ponude. Ništa nisam razumeo i nikakva objašnjenja mi nisu data. Ali hvala im i na tome jer sam sada u velikom klubu. Raskinuli smo ugovor i došao sam u Bašakšehir. Saudijska Arabija je bila loše iskustvo, ali srećom da sam se vratio u Tursku”.

(©AFP)

Kako si došao baš u Bašakšehir?

“Ljudi u Turskoj su saznali da sam raskinuo ugovor i da sam slobodan igrač. Pamtili su me po dobrim igrama iz Malatije i dobio sam nekoliko ponuda. Menadžer mi je rekao da se Bašakšehir interesuje za mene i ja sam mu odgovorio da mi je taj klub prioritet u odnosu na ostale. Sve je završeno vrlo brzo i potpisao sam ugovor”.

Dao si šest golova gola na 27 mečeva za Bašakšehir ove sezone u svim takmičenjima. Da li si zadovoljan?

“Zadovoljan sam što imam kontinuitet. Znam da mogu i bolje od ovoga, pa se trudim da fizički napredujem. Nisam baš najzadovoljniji formom jer znam da može da bude mnogo bolja. Ipak, najbitnije od svega je da imamo dobru priliku da osvojimo titulu i prođemo u narednu rundu Lige Evrope. Timski uspeh je važniji od mog individualnog učinka”.

Imate 53 boda i delite prvo mesto sa Trabzonom. Kako gledate na taj učinak?

“Imamo jak timski duh. Igramo dobro i ljudi to poštuju. Imamo dobre igrače i dobrog trenera i svi smo na zajedničkom cilju da doprinesemo konačnom uspoehu. Najbitnije je da ostanemo zdravi, da naporno radimo i da uspešno okončamo šampionsku trku”.

Šta očekujete u poslednjih osam kola?

“Ovo je težak momenat da bilo šta predviđam. Ostaje nam još osam utakmica ali ne znamo u kakvim uslovima ćemo da ih odigramo jer ne znamo u kakvoj će formi igrači da dođu posle pauze. Postoji veliki rizik od povreda i nadam se da ga nećemo iskusiti. Imali smo dobru formu pre pauze i nadam se da ćemo nastaviti tako. Samo da bude dovoljno vremena da se dobro spremimo”.

(©Reuters)

Trener vam je poznato fudbalsko ime Okan Buruk. Kakav odnos imate sa njim?

“Jako je dobar i čeka ga blistava budućnost kao trenera. Napraviće lepu karijeru. Bio je sjajan igrač i dobro razume fudbal. Imamo dobar odnos i veoma se popštujemo. Nikada nismo imali nikakav problem i nadam se da će tako i da ostane”.

Kako si preživljavao ove dane za vreme pauze zbog korona virusa?

“Lepo mi je bilo kući. Imam sina od dve i po godine i dve mlađe ćerke blizankinje. Nemoguće je da bude dosdno sa njima. Uvek ima nešto, a uspevao sam i da treniram indivdualno. Dani su mi brzo prolazili i jedino mi je smetalo je kada nismo mogli da izađemo napolje. Ali nismo mogli ništa da uradimo povodom toga. Molimo se da ova situacija što pre prođe i nemamo drugi izbor osim da ostanemo pozitivni. Nije lako kada stalno do vas dolaze neke loše vesti iako nisam mnogo gledao TV jer sa troje dece nemate baš mnogo vremena za to”.

Mnogi inostrani fudbaleri su želeli da odu iz Turske u svoje zemlje, ali ti nisi bio jedan od njih.

“Nismo želeli da idemo jer se ovde osećamo sigurno. Takođe, putovati sa troje malo dece u ova vremena i nije baš pametna ideja. Nisam želeo da izlažem porodicu riziku. I da sam otišao u svoiju zemlju, sedeo bih kod kuće. Ovde smo se osećali komforno, sigurno i nisam zažalio što smo ostali”.

Imaš ugovor sa Bašakšehirom so 2022. godine. Kakvi su ti dalji planovi?

“Ne razmišljam sada mnogo o budućnosti. Trudim se da ostanem u formi, da budem zdrav i da pomognem ostvarenju Bašakšehirovih ciljeva. Ako smo ja i klub srećni, onda je sve odlično”.

Kao igrač koji je proputovao i živeo u toliko različitih zemalja, imaš li neku neostvarenu želju?

“Nažalost imao sam nekih loših uspomena iz karijere i tek u Švajcarskoj sam opet počeo da se osećam kao igrač. Teško mogu da zaboravim sve te godine i utakmice u kojima nisam igrao kao mlad igrač. Ali možda sam baš zbog tih loših iskustava stigao do nivoa na kojem sam sada. Nadam se da ću imati još vremena i prilika da nadoknadim za izgubljenim godinama i neodigranim utakmicama”.

Iako iskusan igrač, za reprezentaciju Srbije si odigrao samo dva meča. Koji su razlozi za to i kako gledaš na reprezentaciju?

“Srbija je reprezentacija koja je uvek imala dobre igrače. Imao sam šansu da zaigram i ranije, ali sam polomio ruku neposredno pre poziva. Želim da igram za reprezentaciju, ali videćemo da li će se to i desiti. Igrao sam za U15, U17, U19 i U21 selekcije svoje zemlje, čak sam bio i kapiten, ali nisam dobio šansu u godinama koje sam izgubio. Uvek ću se truditi da dobijem poziv reprezentacije jer je to ogromna čast i nadam se da ću opet igrati za Srbiju”.

(©Star sport)

Šta misliš o reprezentaciji Turske?

“Turska ima odličan tim, odlične igrače i odlične navijače. Prošlo je dosta vremena od nekog većeg uspeha i možda je trenutak da se on ostvari na sledećem EP. Pogotovo što nadolaze odlični mladi igrači”.  

Koje igrače u turskom prvenstvu najviše ceniš?

“Većina su moji saigrači iz Bašakšehira, ali poštujem i mnoge fudbalere iz drugih klubova. Neki od mojih saigrača su među najboljim igračima lige i ne bi ih menjao za druge. Edin Višća je jedan od njih što statistika i pokazuje. Irfan Kahveči je takođe jako talentovan fudbaler i jedan od mojih omiljenih. Igranje sa njim je pravo uživanje”.

Da li si imao idole kada si bio mlađi?

“Bilo je mnogo fudbalera kojima sam se divio, ali kada sam postao profesionalac, u svakom timu sam nalazio na saigrače koji su bili dobri primeri zbog radne etike i učio sam od njih. Naučio sam sam da moraš da bude profesionalac ma koliko da si talentovan, da vodiš računa o svom telu, o dijeti i da radiš dodatno i posle treninga. Takve primere imam i u reprezentaciji Srbije”.

Srbija i Turska su u istoj grupi sledećeg izdanja Lige nacije. Šta očekuješ?

“Još je rano za predviđanja jer su ti mečevi jako daleko. Mislim da će šanse biti 50-50. Ali ajde da prvo prođemo ovu sadašnju situaciju i da se izvučemo iz nje”.