TAJNA KNJIGA koja će uzburkati i Srbe i Crnogorce: Kako je preko Njegoša rušen "SRPSKI NACIONALIZAM"
U Srbiji potpuno nepoznata knjiga o Petru Drugom Petroviću Njegošu, sa mnoštvom podataka o istorijskoj ličnosti koju često spominju sadašnje prilike, koja se bavi životom i delom vladara Crne Gore, srpskog vladike i pesnika, ali i periodom posle njegove smrti, biće publikovana prvi put kod nas.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Knjiga je iz pera Momčila Vukovića Birčanina, privatnog sekretara kralja Petra Drugog Karađorđevića, koju je on 1983. objavio u Minhenu. Nepravdu da vredna književna građa nikada ne bude objavljena u Srbiji ispraviće Istorijski arhiv Užice i Arhiv Republike Srpske koji će zajednički izdati knjigu.
Do zaboravljenog dela o Njegošu došao je Željko Marković, direktor užičkog Istorijskog arhiva, u porodičnoj zbirci Vukovića na Tenerifama.
- Vuković Birčanin objavio je desetak dela sa temom srpske istoriografije. Od njegovih potomaka dobio sam autorska prava za ceo opus, s tim što sam zbog aktuelne političke i društvene situacije odabrao da prvo štampamo knjigu o Njegošu - kaže Željko Marković.
Vukovićeva knjiga se zove "Petar Drugi Petrović Njegoš 1813-1851", ali još nije odlučeno da li će se njeno prvo izdanje u Srbiji zvati po originalu, ili "Vladika Rade", kako je narod zvao Njegoša.
- Iz Birčaninove knjige izbačeno je dosta delova, naročito onih gde se bavi Njegoševim delima, jer smatramo da su one tema nekog drugog, a ne ovakvog istoriografskog dela - pojašnjava Marković.
UZBURKANA CRNA GORA
Kao poglavlja značajna za uzburkanu današnjicu u Crnoj Gori, u Birčaninovoj knjizi izdvajaju se detalji o rušenjima kapele na Lovćenu, na mestu koje su komunističke vlasti podigle mauzolej, rad Ivana Meštrovića.
Crkvica vladike Rada, kako su u Crnoj Gori zvali kapelu na Lovćenu u kojoj je Njegoš sahranjen po ličnoj želji, prvi put je srušena 1916. od Austrougara. Posle dolaska srpske vojske na Krf, piše Birčanin, narodni prvaci, počeše da se okupljaju na vrh Lovćena kod Njegoševe kapele da ožive njegov slobodarski duh. Pre nego što je srušena iz kapele su Njegoševe mošti prenete u Cetinjski manastir.
Kapela je obnovljena 1925. Na Cetinje su 20. septembra, stigli kralj Aleksandar Karađorđević, ktitor crkve, i kraljica Marija, "burno i oduševljeno pozdravljani na svom putu kroz Crnu Goru".
NAD GROBOM KAMEN SA VENČACA
"Od sveg srca kraljica i ja zahvaljujemo dragim Crnogorcima na ovako toplom dočeku koji će nam ostati u neizgladivoj uspomeni. Rođenjem sam vezan za ovom mesto, te vam je lako pogoditi kako mi je pri duši kad sam među vama... Od kako smo kraljica i ja stupili među vas, Crnogorci su nas na svakom koraku pozdravili tolikom srdačnošću, pa sam ja uveren da niko u ovoj zemlji neće pomisliti da je staranje o vama sada manje. Dve loze su se spojile i izdanak će njihov biti jači... Nad grobom Njegoševom danas je kamen sa Venčaca nadomaku Karađorđeve Topole i pod njime će lako ležati vladika Rade", govorio je kralj.
Sutradan izvršen je prenos Njegoševih kostiju iz Cetinjskog manastira u obnovljenu crkvu, a u ime naroda kralju se obratio i besedu održao episkop dr Nikolaj Velimirović.
"Evo nas u zemlji koja bi se mogla nazvati krovom naše države, ne samo po svojoj fizičkoj visini, nego i po moralnoj. Evo nas ovde da proslavimo jednog od mnogih divova koje je ova zemlja odgojila. Biće ljudi koji će tražiti u ovim gorama zlata. Da li će ga naći ili neće, ko to zna. Ali da Crna Gora predstavlja zlatan majdan viteštva, o tome nema sumnje, to je očigledna java. Taj je zlatan majdan moral, to je glavno blago Crne Gore", govorio je vladika Nikolaj Velimirović.
U odeljku "Bura oko paganskog Meštrovićevog mauzoleja", Vuković se bavio odnosom komunističkih vlasti prema samom Njegošu i njegovoj ideologiji, što je dovelo do novog rušenja crkve na Lovćenu i gradnje mauzoleja.
CRNOGORSKA NACIJA
"Komunistički režim u Jugoslaviji zvanično je u ovom pravcu oglasio ideološko-političku borbu protiv ‘srpskog nacionalizma‘. U tom pravcu je na čelu ‘agi-propa‘ bio Milovan Đilas, a tehnički rukovodilac i njegov prvi saradnik Radovan Zogović", naveo je Birčanin u knjizi.
Na ovom pravcu, piše on, kao odbrambeni bedem stajao je duh Njegoša kroz njegova dela, koji nije mogao biti istrgnut iz duhovnog bića.
- Zogović kaže da je Njegoš živeo kada je započeo "proces crnogorske nacije" i kada su plemena prelazila u "crnogorsku naciju", i sve što je Njegoš napisao pripada crnogorskoj, a ne srpskoj naciji. I zaključak - Crnogorci nisu Srbi i Njegoš nije srpski pesnik.
Kako je došlo do toga da je o Njegošu pisano kao srpskom piscu, Zogović objašnjava u sledećem: "To je došlo otuda što su ih pisali srpski građanski pisci u vrijeme kada je srpska buržoazija igrala reakcionarnu i hegemonističku ulogu u našim narodima", stoji u knjizi.
U nastavku sledi Birčaninov komentar u kojem objašnjava da je period posle Drugog svetskog rata i ustoličenja komunista na vlasti bio obeležen borbom protiv "srpskog nacionalizma" kroz borbu sa delima besmrtnog Njegoša.
Pročitajte još
"Njegoševa dela su imala jako duhovno dejstvo održanja srpske nacionalne svesti i pored razbijanja Srpstva "rešenjem nacionalnog pitanja" na republike i autonomne oblasti i gušenja srpske nacionalne svesti kod mlade generacije koja je stupala na scenu posleratnog perioda. Pored ovog uticaja, dela Njegoša na održanje srpskog nacionalnog duha i osećaja, Njegoš je svojim delima delovao i na održanje religioznosti, svetosavlja, u ateističkom sada sistemu", pisao je sekretar kralja Petra Drugog Karađorđevića.
Birčanin se bavio i pokušajima da se Njegošu na Lovćenu kraj kapele napravi spomenik. Još po obnovi Crkvice vladike Rada, kralj Aleksandar je imao ideju o spomeniku i tražio od vajara Ivana Meštrovića da izradi projekat.
- Meštrovićev projekat za spomenik Njegošu bio je u formi mauzoleja, koji se tako naziva po monumentalnoj grobnici kralja Mauzola u Halikarnasu u Maloj Ariziji iz IV veka pre Hrista. Kralj se konsultovao sa crkvenim velikodostojnicima koji su odbili ovaj projekat jer nije bio u hrišćanskom nego u paganskom stilu i duhu, ne osporavajući njegovu umetničku vrednost - objasnio je autor knjige o Njegošu.
KAKO SU POČELI PROTESTI
Ideja o podizanju spomenika oživela je 1931. na stogodišnjicu Njegoševog stupanja "na katedru vladara Crne Gore". Kralj se opet obratio Meštroviću, koji je sada smatrao da se modifikovan projekat njegovog mauzoleja podigne na Slaviji u Beogradu. Birčanin kaže, pozivajući se na književnika Dragana Jeremića, da kralj nije ostvario ovu ideju zbog tadašnjih finansijskih prilika. Zatim se 1934. dogodio marsejski atentat.
Birčanin piše da je 1969. otpočela bura „ne samo po pitanju Meštrovićevog projekta spomenika, već da Crkvica vladike Rada na Lovćenu treba da se sruši i da se na njenom mestu podigne paganski mauzolej".
"Srpska pravoslavna crkva opunomoćila je mitropolita crnogorsko-primorskog Danila da se usprotivi rušenju kapele na Lovćenu i protesti su otpočeli da stižu sa svih strana. Uzbuđenje celog Srpstva je bilo ogromno, jasno se uviđalo da je glavni cilj srušiti Njegoševu kapelu na Lovćenu", zapisao je Birčanin.
Pročitajte još
Crkva je porušena 1972, a dve godine kasnije nikao je mauzolej. U odeljku "Otvaranje, a ne osvećenje mauzoleja na Lovćenu", Birčanin navodi da je kapela porušena "da ne bude mesto hodočašća, da se poruši oltar ispred koje su vernici upućivali svoje molitve Svevišnjem Bogu sa strahopoštovanjem, i to je učinjeno od jednog ateističkog režima".
- Drugi cilj rušenja je bio navodno oslobađanje stanovništva od srpske pravoslavne vere koja je za taj ateistički režim mitomanija. Komunistički rukovodioci imali su ovo pred očima, pa su dali formu "podizanje mauzoleja Njegošu" - obrazlagao je Vuković.
Birčanin je i citirao književnika Ljubinka Jovanovića: "Osećam ogroman greh nepoštovanje čovekova groba. Poslednju želju čoveka. Čini mi se da čujem kako crnogorskim planinama odjekuje kletva! Ko sme da falsifikuje karakter čoveka posle njegove smrti. Da li su ikada čitali Njegoša?".
PROKLETSTVO
A prokletstvo zbog rušenja crkve, ustvrdio je Birčanin, stiglo je Crnu Goru 1979. "kroz strašni i katastrofalni zemljotres pod kojim su zadrhtali i teški i kameni zidovi paganskog mauzoleja na Lovćenu".
"Narod, duboko pobožan, govorio je: ‘To je kletva vladike Rada što mu porušiše njegovu crkvicu!‘. Al‘ dolazi još gore, ovo je bila samo opomena", zavedeno je u knjizi koju će publikovati Istorijski arhiv Užice i Arhiv Republike Srpske.