Dejan Lutkić, filmski, pozorišni i televizijski glumac, svoju karijeru dugu preko dve i po decenije obogatio je i iskustvom producenta. Nakon uspešnog ostvarenja serije „Jagodići“, rešio je da se pozabavi pričom palanačkih prevaranata.
U seriji „Švindleri“ i sam igra jednog od njih, a za naš list otkriva jesu li švindleri iz tridesetih godina i danas prisutni u društvu.
Tumačite lik tajnovitog slikara Otona Muhe. Koliko vam je uloga bila inspirativna?
- Veoma. Drugačija je od svega što sam do sada igrao. Lepo smo se družili nas dvojica i nadam se da ćemo naše zajedničko putovanje tako i nastaviti, na obostrano zadovoljstvo.
Večeras se emituje poslednja epizoda. Hoće li se gledaoci zadovoljni rastati s omiljenim likovima?
- Gledaoce očekuje konačan rasplet. Neko će biti zadovoljan, a neko ne. Velika vrednost ove serije jeste što se razlikuje od drugih i drago mi je da su gledaoci to prepoznali. Iskreno se nadam da će gledaoci biti ispunjeni i sa zadovoljstvom čekati drugu sezonu.
Šta će biti u fokusu u nastavku priče?
- Radimo na scenariju za drugu sezonu, koja bi trebalo da bude nadogradnja na prvu. U fokusu priče će i dalje biti švindleri i švindleraj.
Koje probleme delimo sa švindlerima iz tridesetih godina i da li se švindleraj odomaćio na našem podneblju?
- Švindleraj se odomaćio u celom svetu. Skloni smo da, kao ljudi, verujemo da nam nešto pripada, ljuti smo ako to nemamo i ljubomorni na nekog drugog koji ima. Teško je današnjem čoveku da bude zadovoljan, a u suštini nam tako malo treba. Ceo svet je postao gramziv i nezasit. Možda bi trebalo da povučemo ručnu i zapitamo se gde grešimo.
Grešite li vi negde? Šta vam je potrebno da budete sto odsto zadovoljni?
- Grešim naravno, kao svaki čovek, ali se trudim da svoje greške ne ponavljam i da iz njih nešto naučim. Uvek može bolje, temeljnije, iskrenije, istinitije. Ne razmišljam o tome „sto odsto“, imam potrebu da se trudim i da napredujem, a to je važno.
Ima li nade da mi kao društvo doživimo katarzu i uvidimo da spletke, laži i prevare nisu ispravan put?
- Nade ima, a da li ćemo prihvatiti tu borbu, to je pitanje. Izbegavamo da živimo u istini, laži su nam postale mnogo lakše.
Vaša karijera ovenčana je brojnim ulogama u različitim žanrovima. Možete li neki, na primer misteriju, da izdvojite kao omiljeni? - Misteriju ljudi vole da gledaju, pa i ja. Volim sve žanrove, ako im se pristupi na pravi način.
Jesu li vam vaše tri dame, supruga i ćerke, najvernija publika?
- Trudimo se da o svemu razgovaramo iskreno i otvoreno, pa tako i o mojim ulogama. Nekada im se sviđa, a nekada i ne. To je sasvim normalno.
Kako ste proveli vreme u izolaciji? Koliko vam nedostaju snimanja i pozorište?
- Kao i većina ljudi, nisam radio ništa specijalno. Trudio sam se da zadržim mir. Posao mi veoma nedostaje, ali hvala bogu, završava se i ovo, pa ćemo moći da nastavimo da radimo, a u kom ritmu - videćemo.
Opišite Dejana Lutkića van glume.
- Normalan ćelavi čovek koji se trudi da bude čovek među ljudima.
Zasvirate li ponekad klavir, makar za svoju dušu?
- Klavir mi je, nažalost, raštimovan i već neko vreme planiram da to promenim. Zasad ponekad zasviram gitaru.
O "JAGODIĆIMA"
Nismo priču zaokružili
Kao producent radili ste na seriji „Sva ta ravnica“, a zajedno sa Đorđem Milosavljevićem i na „Jagodićima“. Da li vam je žao što „Jagodići“ nisu zaokružili svoju priču?
- Mogli su da imaju još jednu sezonu da bi se priča zaokružila. Ali eto, nije se desilo, idemo dalje. Dosta sam sarađivao s Đorđem i uvek nam je saradnja bila plodonosna.
Kurir.rs/Milica Vujović/Foto: ATA Images
NE PROPUSTITE
