Potresna priča o poslednjem albumu Milana Mladenovića: Dok se "dečak iz vode" borio s opakom bolešću IZRONIO JE "ANĐEOSKI DAH"
"Bojim se, u stvari, da je, možda, osećao da mu je to kraj", rekla je Margita Stefanović (u knjizi "Mesto u mećavi" Aleksandra Žikića) o poslednjem albumu Milana Mladenovića "Angel's Breath", koji je snimio sa Mitrom Subotićem Subom nekoliko meseci pre smrti i čije izdavanje nije dočekao. (Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od "Blic premium" paketa)
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Angel’s Breath je danas kultni album Milana Mladenovića, koji nas je napustio 1994. godine, i Mitra Subotića Sube, talentovanog novosadskog muzičara i producenta koji je u Brazilu na vrhuncu karijere nastradao u požaru u svom studiju 1999. godine.
Kako ovaj pečat Milanove tragične sudbine ne bi izbledeo, Zadužbina Milana Mladenovića i "Croatia Records" objavljuju ekskluzivno i limitirano reizdanje sa remasterizovanim snimcima kao CD i na svim striming servisima (od 29. maja), a bogato LP izdanje biće u prodaji od juna. Do sada je publici bilo dostupno samo limitirano CD izdanje (Imago records) koje je postalo pravi raritet.
"U dogovoru sa porodicom Mitra Subotića Sube, Milanovog prijatelja i koautora ovog albuma koji je snimljen 1994. godine u Subinom studiju u Brazilu, smatrali smo da 'Angel's Breath' treba ponovo objaviti jer predstavlja važan dokument stvaralaštva oba autora i kruna je njihove dugogodišnje saradnje" poručili su iz Zadužbine. Ovaj album je inače nastao u čudnim okolnostima, kao i većina toga što je vezano za grupu EKV. Naime, 1993. godine "Ekatarina Velika" je objavila poslednji album "Neko nas posmatra", koji je naišao na mlaku reakciju kritike u odnosu na njihova ranija izdanja. Činilo se tada kao da je u bendu došlo do neke vrste kreativnog zasićenja. Album je nastajao u još uvek uznemirujućoj atmosferi krvavog raspada zemlje i Milanovoj nemogućnosti formiranja stalne postave benda, jer je do tada kroz EKV prošlo mnogo novih članova, a neki od starih su počeli da napuštaju ovaj svet, noseći na svojim leđima breme života osamdesetih. Zbog svega toga, nakon promotivne turneje albuma "Neko nas posmatra" priče o raspadu benda su bile sve glasnije, a u takvoj atmosferi, dok grupa miruje, Milan početkom 1994. iznenada odlazi u Sao Paolo kod svog starog prijatelja i nekadašnjeg saradnika Mitra Subotića Sube (koji je osamdesetih u Novom Sadu svoje radove objavljivao pod pseudonimom Rex Ilusivii), koji je tada u Brazilu priznati producent i sarađuje sa nekim od najpoznatijih tamošnjih muzičara. U njegovom studiju rade na projektu koji su započeli još 1985. i za tri meseca snimaju album koji su obojica dugo sanjali - "Angel's Breath". Nakon toga Milan iz Brazila odlazi kratko u Pariz, a zatim se vraća u Beograd.
Pojelo ih ratno vreme
Na Margitin predlog, Milan i ona počinju da nastupaju u akustičnoj verziji, sami, bez ostatka benda. Oboma im je bila potrebna promena.
- Mi smo samo napravili jednu pauzu koja je bila preko potrebna da se mozgovi malo očiste, s vremena na vreme dobro je promeniti ulje. Ja bih hteo da se očistim od toga, mislim da nam je dosta - pojelo nas je ovo teško ratno vreme… Ti sukobi među ljudima koji su se promenili. Želimo da izađemo iz toga - što pre, to bolje. Tokom leta krećemo s radom na novom zvuku, jedan krug smo zatvorili, tako da moramo da iskopamo nešto novo iz sebe - izjavio je tada Milan Mladenović za "Pobedu". Kada je u aprilu te godine organizovan veliki grupni koncert "Rokenrol zauvek" na Beogradskom sajmu, na binu ponovo izlazi ceo bend, ali sa novim basistom Boškom Stanojevićem. Posle nastupa javila se neka pozitivna energija, pa Milan u razgovoru s ostalim članovima benda odlučuje da EKV nastavi s radom. To leto su s nekolicinom beogradskih muzičara proveli na Adi Bojani sve do avgusta i nastupa u Budvi, gde su svirali na manifestaciji Pesma Mediterana. Niko tada nije ni slutio da će baš ovaj nastup ostati upisan masnim slovima u biografiju benda. Bio je to njihov poslednji koncert. Nakon toga Milan je prebačen u bolnicu i lekari su utvrdili da ima rak pankreasa. Bend je trebalo da svira u Zaječaru, ali bolest koja se munjevito širila to nije dozvolila. Milan Mladenović preminuo je dva meseca kasnije, 5. novembra u Beogradu, u 37. godini. "Ekatarina Velika" je tada fizički prestala da postoji, a u isto vreme je album "Angel's Breath" ugledao svetlost dana.
Zvučno i lično samoispitivanje
Muzički kritičar i publistista Petar Popović seća se da je sa Margitom Stefanović iz "Ekatarine Velike" govorio na promociji izdanja "Angel's Breath" u beogradskoj Barutani 1994. godine.
- Specifično iskustvo iz Južne Amerike dalo je albumu sasvim drugačiju atmosferu. Mitar Subotić Suba i Milan su tu svoju saradnju shvatili kao izazov. Suba je imao oduvek tu neku radoznalost koju je Milan podržavao. Sada treba pažljivo slušati album u kontekstu onoga šta se desilo sa muzikom između 1994. i 2020. godine. Ono što su tada radili jeste nešto što je tek kasnije kreativno legalizovano - priča za "Blic" Peca Popović. On ističe da je te godine, uz sankcije i opštu bedu, objavljivanje albuma bio izdavački podvig.
- Sećam se kako je Margita govorila o tom albumu, jer znala je šta im je značio. To je bio odmak od onoga po čemu su bili poznati. Ali, umetnost je napraviti nešto što je hrabro, što se razlikuje od svega. To što su njih dvojica radili upravo je bio anđeoski dah. Zajednički dah dva ozbiljna muzičara i velika prijatelja. Taj album je zvučno i lično samoispitivanje - ocenjuje Popović. Ivan Fece Firči, nekadašnji bubnjar "Ekatarine Velike", takođe smatra da je ovaj album unikatan u muzičarevoj diskografiji.
- Unikatan je i kao album sam za sebe. Milan je, pre svega, bio fenomenalna ličnost, koja je pravila fenomenalnu muziku. Ovo je samo njegovo poslednje delo, sa fenomenalnim Subom, koji je, eto, slučajno uradio u Brazilu zato što se ukazala prilika - svedoči Firči.
On takođe ističe da ne čudi da je čovek takvog intelekta napravio jedno takvo izdanje.
- Sećam se da je, po povratku iz Brazila, nastavio da svira, i tek onda saznao da je bolestan... Milanova i Subina muzika na ovom albumu je vanserijska. Zato je i logično da se reizdanje pravi. Čudi me da je ovoliko vremena trebalo da prođe da za reizdanje - kaže Firči.
Peca Popović naglašava da je dobro što se album sada ponovo objavljuje.
- Da vidimo da li je ono što su radili greška, hrabrost ili ludost. Ali, mislim da je to bio trag dva prijatelja koji se ozbiljno bave umetnošću. Znam da se Milan iz Brazila vraćao preko Pariza i pričao mi je da je tamo igrao fudbal sa Goranom Bregovićem i Kusturicom... Pričao je i koliko je ta nova muzika hrabra. Čuvam negde pismo koje mi je poslao Suba, po objavljivanju albuma, uz zahvalnost što je izašao, jer na to niko nije računao tada. A ubrzo su se tužne sudbine Milana i Sube poklopile... - podseća Popović.
Naime, Mitar Subotić Suba poginuo je pet godina nakon Milanove smrti, 2. novembra 1999. u požaru koji je zahvatio njegov studio u Sao Paolu dok je pokušavao iz plamena da izvuče snimke tek završenog i kasnije nagrađivanog albuma "Tanto tempo", brazilske pevačice Bebel Žilberto.
Pročitajte još
Ove dve tragične sudbine vanserijski talentovanih muzičara deo su tužne istorije benda "Ekatarina Velika" i ljudi koji su imali veze s njima, jer kako se ispostavilo, osamdesete nisu bile samo, kako mnogi smatraju, najbolje godine jugoslovenskog novog talasa, već su bile i godine pune izazova i puteva koji vode u nepoznato. Mnogima je taj put deceniju kasnije bio iznenada prekinut. Igrom slučaja, najviše ovakvih sudbina vezuje se za "Ekatarinu Veliku", što ovom bendu pored muzike daje poseban status, i to među širokim narodnim masama.
EKV u oblaku smrti
Prvi član benda koji je preminuo bio je Ivica Vidović, jedan od najtalentovanijih beogradskih bubnjara, čije upečatljivo dečačko lice pamtimo iz spota "Niko kao ja" benda "Šarlo akrobata". On je posle raspada ovog sastava došao u bend "Katarina II" sa kojim je snimio prvi album. Godine 1985. otišao je da se testira na neku tada novu bolest koja se pojavila i ispostavilo se da je HIV pozitivan. Ivica je umro 23. septembra 1992. u Beogradu od posledica AIDS-a. Zatim Dušan Gerzić Gera, mladi beogradski slikar, di-džej i grafički dizajner, omiljen osamdesetih godina u beogradskom andergraund svetu, koji je tela članova EKV-a oslikao za čuvenu naslovnicu albuma "Ekatarina Velika", i to u maniru indijanskih obrednih tetovaža, preminuo je u januaru 1998. u Beogradu. Iste godine umro je i basista Bojan Pečar, plavokosi muzičar čije su bas linije odzvanjale na najboljim pesmama "Ekatarine Velike", grupe u kojoj je svirao do 1990. godine, kada je zbog ljubavi otišao u London, gde je i preminuo je 13. oktobra od srčanog udara. Prvi bubnjar "Katarine II" Dušan Dejanović preminuo je u novembru 2000. u Beogradu od posledica AIDS-a, a Branko Kuštrin Mango, bubnjar koji ga je privremeno zamenio u "Katarini "II", takođe je doživeo tragičan kraj. Čuvena Margita Stefanović, čija lepota i virtuoznost nikoga nisu ostavljali ravnodušnim, poslednje godine života je provela u bedi i preminula je 18. septembra 2002. u Beogradu od posledica AIDS-a. Dugogodišnji menadžer EKV Nebojša Grgić Grga, koji je uveliko zaslužan za njihov proboj, umro je u Beogradu 2013. godine, a poslednji menadžer ovog benda, Dušan Ercegovac koji je i producirao njihov album "Dum dum" (1991), kao i izdanje "Iznad grada", snimljeno na nastupu u Sava centru novembra 1993, preminuo je u maju 2016. godine.