Kredite bi potrošili da vrate dugove državi: Ugostitelji nezadovoljni merama Vlade

UGOSTITELjI u Srbiji nezadovoljni su merama koje je Vlada Srbije juče usvojila kako bi im dodatno pomogla. Naime, osim povoljnih kredita koji su im ponuđeni ništa nije konkretno urađeno za ovu granu privrede, koja je i najugroženija pandemijom.

Predloženim merama nisu zadovoljni ni vlasnici preduzeća koji se bave putničkim saobraćajem, ali ni turističke agencije. Predstavnici privrede i Vlade Srbije uspeli su da dogovore povoljne kredite Fonda za razvoj za likvidnost i obrtna sredstva, sa kamatom od jedan odsto na godišnjem nivou.

Ministar finansija Siniša Mali juče je podsetio da privredni subjekti iz pomenutih sektora već koriste ekonomske mere koje je Vlada donela, a koje se odnose na odlaganje poreza i doprinosa na zarade i na isplatu tri minimalne zarade.

- Ovo je dodatna podrška za posebno ugrožene sektore, kojom će oni dobiti veću likvidnost, i samim tim će moći da efikasnije posluju. Razumevajući prirodu poslovanja u tim sektorima, i u razgovoru sa njima, došli smo do zaključka da je najvažnije da se produži rok otplate kredita i da imaju duži grejs period, kako bi dobili više vremena da stabilizuju svoje poslovanje.

Podsetio je privrednike da već imaju pravo na odloženo plaćanje poreza i doprinosa na zarade, na isplatu minimalaca i jeftine kredite.

S druge strane, Georgi Genov, predsednik Udruženja hotelijera i restoratera Srbije, kaže da su mere pomoći dobre, ali nedovoljne. Neko će, smatra on, uzeti kredit kako bi uspeo da plati državi sve obaveze koje ima.

- Uzeće da bi vratili državi ono što joj duguju - govori Genov. - Sve zemlje u EU pomogle su ovom sektoru privrede konkretno, osim Srbije.

- Mogli smo da konkurišemo za dobijanje minimalca, i to su mnogi i učinili. Nisu ni lokalne samouprave pomogle. Ovde je reč o spasavanju zaposlenih, jer hotel može da se zatvori na godinu dana i neće da propadne. Treba obezbediti novac za plate i doprinose ljudi koji rade.

Vlasnik "Alko grupe" Miroljub Aleksić takođe smatra da donete mere nisu dovoljne za oporavak. Otvaranje hotela i sve troškove finansiraće iz proizvodnje ostalih firmi, jer krediti nisu pomoć i moraju da se vrate.

- Prihoda nema, jer nema ni gostiju u celoj Srbiji - kazao je Aleksić. - Vlada je obećala pomoć, ali je na kraju ispalo da su to samo krediti za likvidnost. Mnogi veliki hoteli već su stavili hipoteku prilikom uzimanja kredita za svoju izgradnju, pa to neće moći sad da urade.

Foto Depositphotos

Hotelijeri plaćaju 48 parafiskalnih nameta. Nisu zadovoljne ni turističke agencije.

Prema rečima Aleksandra Seničića, direktora Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije, oni su očekivali finansijsku pomoć u vidu isplate minimalnih zarada zaposlenima šest meseci, s obzirom na to da taj sektor nije imao nikakve prihode u prethodna četiri meseca.

- Kredit je ipak kredit, to nije prava pomoć, bez obzira na to što je ovde učinjeno dosta na tome da se omogući duplo duži grejs period, kao i rok otplate - zaključio je Seničić.

OTPLATA NA PET GODINA

BOJAN Stanić iz PKS kaže da će se krediti odobravati na period do pet godina, koji uključuje grejs period do dve i rok otplate do tri godine.

- Kamatna stopa je jedan odsto na godišnjem nivou, a sredstva se odobravaju i vraćaju u dinarima - ističe Stanić. - Maksimalan iznos kredita za preduzetnike i mikropreduzeća je udvostručen i biće do 20 miliona dinara, a za mala do 80 miliona dinara. Srednje firme će moći da konkurišu za sredstva do 180 miliona dinara. Maksimalni iznosi i uslovi obezbeđenja dodatno su prilagođeni vrsti preduzeća.