Piše: Ivana Pejčić
Zato nove ideje izazivaju pažnju i donekle strepnju javnosti jer se ne zna kako će na kraju sve to izgledati u praksi. Slično je i sa idejom o formiranju međunarodne Alijanse za slobodu veroispovesti.
Reč je o inicijativi američkog predsednika Donalda Trampa. Ovu ideju je javno prvo spomenuo američki državni sekretar Majk Pompeo u julu prošle godine, da bi je Tramp ponovio tokom zasedanja Generalne skupštine UN u septembru. Posetu Vatikanu samo mesec dana kasnije Pompeo je iskoristio da bi nastavio s promocijom ideje o Alijansi i u prvi plan istakao značaj verskih sloboda. Tada je ocenio da je apsolutna vlast glavna pretnja verskim slobodama.
“Kada je državna vlast apsolutna, ljudsko dostojanstvo se gazi umesto da se čuva. Kada je državna vlast apsolutna, moralne norme se potpuno ruše. Kada je državna vlast apsolutna, ona zahteva da se građani klanjaju vlastima, a ne bogu”, rekao je tom prilikom Pompeo. Tu priliku iskoristio je i da kao države u kojima se narušavaju verske slobode označi Kinu, Kubu,Iran, Mjanmar i Siriju.
Inače, Alijansa je formirana 5. februara ove godine u Vašingtonu, uoči tradicionalnog Molitvenog doručka. Tada se Alijansi pridružilo 27 država, čiji je fokus, kako je istaknuto, borba protiv zakona o bogohuljenju, upotrebe tehnologije u verskim ugnjetavanjima i suprotstavljanje progonu ljudi zbog religijskog preobraćanja.
KAŽNJAVANJE ZA VERSKI PROGON: Takođe, istaknuto je i da postoji mogućnost upotrebe sankcija kao vida kažnjavanja onih koji sprovode verski progon. Ostalo je nedorečeno na koji će se način sprovoditi te sankcije ukoliko Alijansa ostane na trenutnom broju članica. One u svakom slučaju ne mogu biti efikasne, osim možda u smislu javnog ukazivanja na određena kršenja ove vrste ljudskih prava u pojedinim državama.
Pompeo je prilikom osnivanja naglasio sve veću potrebu za zajedničkim naporima u borbi protiv urušavanja verskih prava. Kao primere najgorih dela nasilja počinjenih u ime religije ili uverenja naveo je, između ostalih, teroriste i nasilne ekstremiste koji ciljaju verske manjine, bez obzira jesu li to Jazidi u Iraku, Hindusi u Pakistanu, hrišćani na severoistoku Nigerije ili muslimani u Burmi.
Interesantno je da je među njima istaknuta i Komunistička partija Kine, koja je ocenjena kao neprijateljska prema svim verama. Pompeo je ukazao da su akti nasilja motivisani religijom ili uverenjima u porastu i zato je potreban hitan i sveobuhvatan odgovor kako bi se zaustavila ta zlodela, pomoglo žrtvama, ali i da bi se procesuirali počinioci u cilju zaštite zajednice od mogućnosti ponavljanja sličnog nasilja.
Tom prilikom Pompeo je spomenuo i rusku vladu u kontekstu urušavanja slobode u okviru Ukrajinske pravoslavne crkve. Interesantno je da je članica Alijanse, između ostalih, i Ukrajina. Takođe, tu se nalaze i baltičke države i Poljska, čije su spoljne politike po pitanju Rusije više nego jasno definisane. U tom kontekstu jasno je da Rusija neće želeti da učestvuje u Alijansi, ali i da će biti fokus njihovog interesovanja u narednom periodu.
Ukoliko SAD i ne bi pokrenule pitanje Rusije i ugrožavanja verskih sloboda po pitanju Ukrajinske pravoslavne crkve ili neke druge crkve, to će pitanje biti na dnevnom redu upravo zbog ostalih članica Alijanse. To stvara bojazan da će pojedine članice pokušati da aktuelizuju problem religijskih sloboda na svoj način i da “reše” određena unutrašnja pitanja u svoju korist kroz ovaj međunarodni savez. Time bi se, u tom slučaju, narušio kredibilitet ove organizacije. A ujedno bi se verska pitanja i slobode u međunarodnu političku sferu vratili na“velika vrata”, čime bi se otvorila nova dimenzija sagledavanja verskih prava i načina njihove zaštite.
SUMNJA U MOTIVE: U tom kontekstu pojedini kritičari protumačili su ovu ideju i kao još jedan pokušaj američke vlade da podrije sistem UN i multilateralni sistem i podsećaju da su se pre dve godine SAD povukle iz Saveta za ljudska prava pri UN. Time su želeli da ukažu da “iznenadna” zainteresovanost administracije SAD za ovu problematiku izaziva određenu
sumnju u smislu motiva.
Tome doprinosi i to da aktivisti za ljudska prava generalno ne veruju Trampu zbog njegovog ponašanja u prošlosti, između ostalog, zbog sklonosti ka diktatorima, neprijateljstvu prema migrantima i napada na medije. Aktivisti su posebno zabrinuti kako će isticanje u prvi plan religijskih sloboda uticati na prava žena i LGBT zajednice, odnosno postoji li mogućnost da
dođe do određenog sužavanja opsega tih prava.
Suštinskim oni ne veruju u najavu da će se stavljanjem fokusa na verska prava pokrenuti promocija i drugih ljudskih prava.
Kao jednu od najvećih opasnosti kada je reč o Alijansi, pojedini kritičari smatraju da će političke odluke učiniti ovaj savez neefikasnim. Uostalom, u tom kontekstu posebno se ističe proširena zabrana putovanja koju je donela Trampova administracija i čime se potkopava napor SAD u promociji verskih sloboda.
“Glavna prepreka američkoj ulozi u Alijansi je jednostavno to što je administracija predsednika Donalda Trumpa sprovela tragičnu zabranu putovanja, koja je pogodila većinski muslimanske zemlje, pored zemalja kao što je Mjanmar”, ocenio je Filipe Nasif, direktor zagovaranja za Bliski istok i Severnu Afriku za Amnesti International.
“Pa kako se može ozbiljno shvatiti SAD kada muslimani Rohinđa iz Mjanmara, ili sudanski hrišćani, ili druge progonjene grupe nisu u mogućnosti da uđu u SAD zbog ove zabrane?”, pitao je on.
Nasuprot ovoj vrsti kritike, pojedine verske i grupe za zaštitu ljudskih prava pozdravile su osnivanje Alijanse, uz ocenu da će biti izuzetno pozitivno to što će svetska pažnja biti usmerena na zaštitu verskih sloboda.
“Ova inicijativa ističe rastuća ograničenja slobode pojedinca da se praktikuje vera koju čovek sam bira ili da prosto ne veruje. Alijansa može pomoći društvima i pokazati kako da stvore sisteme i prakse koji ljudima omogućavaju slobodu savesti”, rekao je David Kuri, izvršni direktor kompanije Open Doors USA.
TEŽAK POLOŽAJ SPC NA KOSOVU: Osim tradicionalnih američkih saveznika Velike Britanije i Izraela, članovi Alijanse pretežno su države koje pokušavaju da izgrade bolje odnose sa SAD i pronađu put ka Trampovoj administraciji. Između ostalog, članica Alijanse je i Kosovo, koje nije članica UN. Za Srbiju će biti posebno značajno da vidi kakve će stavove Kosovo zastupati ako se ima u vidu izuzetno težak položaj Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji.
Kulturna i verska baština Srpske pravoslavne crkve dugo je na udaru pojedinih kosovskih političara, koji na sve načine pokušavaju da ospore naziv “srpsko” na toj teritoriji.
Sa druge strane, dok se u Alijansi Kosovu priznaje članstvo, Tajvan je u poslednjem trenutku “izbačen” iz ovog saveza. Da postanu članice, nije im pomoglo ni to što je vlada Tajvana pre toga dala milion dolara za ovaj savez i dugo aktivno učestvovala u pripremnim aktivnostima za njegovo
formiranje.
Inače, osim već pomenutih država, članice Alijanse su i Albanija, Austrija, BiH, Brazil,Bugarska, Kolumbija, Hrvatska, Češka, Estonija, Gambija, Gruzija, Grčka, Mađarska, Litvanija, Letonija, Malta, Holandija, Senegal, Slovačka, Slovenija, Togo i Poljska. Upravo će Poljska biti i naredni domaćin sastanka Alijanse, koji će biti održan od 14. do 16. jula u Varšavi. U svakom slučaju, sudbina Alijanse zavisiće od sudbine Donalda Trampa, odnosno da li će biti reizabran za predsednika SAD. Verovatno je da ni članice nisu zainteresovane da“ozbiljnije” uđu u ovu borbu za verske slobode ukoliko se ne zna hoće li imati lidera na kraju
godine.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR