Dva i po veka od doseljenja Slovaka u Staru Pazovu
Pre 250 godina na prostor današnje Stare Pazove doselili su se Slovaci. Pre toga su živeli u Selenči, gde je polovina življa bila katoličke veroispovesti i 1768. je stiglo naređenje da protestanti moraju da napuste to mesto. Nakon odobrenja sa Bečkog dvora, koje je potpisao suvladar Marije Terezije, njen sin Josip II u periodu od 23. do 25. maja 1770. prvih 120 porodica je organizovano stiglo na pustaru Pazova, koja je bila deo tadašnje Vojne granice.
Dolazak Slovaka protestanata u 18. veku na teritoriju tadašnje Vojne granice je prema istoričarima dosta intrigantan, jer po zakonima Habzburške monarhije niko ko nije bio katoličke vere nije smeo da je nastanjuje.
Uz obavezu da služe Habzburzima i brane monarhije od najezde Turaka, Slovaci graničari su imali potpunu slobodu veroispovesti, tako da su već nakon meseca dana održali svoje prvo bogosluženje s obzirom na to, da je u toj grupi došao sveštenik Samuel Španagel, koji je prvih nekoliko godina radio i kao učitelj.
U Staroj Pazovi, koja spada u tri najveća mesta u Vojvodini sa slovačkim stanovništvom, živi oko 5000 Slovaka.
Proslava velikog jubileja, koji je trebalo da bude obeležen ovih dana, usled epidemije koronovirusa je odložena, i najverovatnije će biti održana početkom oktobra.
