Da li Srbiji preti manjak vojnih pilota: Generacije iz doba SFRJ idu u penziju, nema dovoljno mladih letača da ih naslede

Vojska Srbije (VS) mogla bi uskoro da se suoči sa nedovoljnim brojem vojnih pilota s obzirom da generacije letača školovanih u SFRJ i SRJ odlaze u penziju a da je u proteklih 14 godina, od razdvajanja sa Crnom Gorom, na Vojnoj akademiji iškolovano tek nešto više od 60 mladih pilota.

Kako navodi portal Balkanska bezbednosna mreža (www.balkansec.net), pozivajući se na podatke iz Službenog vojnog lista, od raspada državne zajednice školovanje je završilo 66 pilota, što je otprilike ekvivalent samo poslednje klase Vazduhoplovne vojne akademije socijalističke Jugoslavije.

Portal podseća da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić još pre dve godine, u jeku javne rasprave o tome da li treba uvoditi obavezu služenja vojnog roka, upozorio da VS već 2020. ili 2021. godine može da se suoči sa nedovoljnim brojem raspoloživih pilota.

"Ova procena zasnovana je na računici da piloti zbog beneficiranog radnog staža (za 12 meseci efektivnog rada dobijaju 18 meseci staža) mogu da idu u penziju sa 50 godina. To znači da ove i naredne godine treba očekivati da 'kacigu o klin' okači većina letača koji su Vojnu akademiju upisali u vreme bivše Jugoslavije (generacije rođene oko 1970. i nešto mlađe)", navodi se.

Portal dodaje da nema zvaničnih podataka o tome koliko pilota je potrebno VS ali da je moguće proceniti da je potrebno oko 300 pilota i tehničara letača, imajući u vidu broj avijacijskih eskadrila RV Srbije i sagledavajući prihvaćeni svetski standard od 1,5 pilota po vazduhoplovu.

U tekstu se dodaje da je 1992. godine sa školovanja stiglo 58 pilota, dok je u naredne tri godine eskadrile pojačalo još ukupno 100 letača.

"To su poslednje masovnije generacije pilota selektovane u SFRJ od velikog broja kandidata koje 2021. i 2022. godine odlaze u penziju, pa će RV preuzeti piloti školovani u trećoj Jugoslaviji i kasnije Srbiji. Problem je u tome što je tih pilota značajno manje a zbog prirode tog zanimanja, zdravstvenih kriterijuma, prelaska na dužnosti u komandama, letačkih katastrofa i ekonomskih razloga, čak ni oni svi više ne lete u RV-u", dodaje se.

Portal navodi da je, prema zvanično dostupnim podacima, poslednja zajednička klasa pilota državne zajednice SCG imala 11 pilota, od kojih su devetorica nastavila karijeru u Srbiji, naredne godine školovanje nije završio nijedan pilot, dok su potonje klase retko imale dvocifren broj pilota.

Prema istom izvoru, 2009. godine iz akademije stigla su samo tri pilota, 2010. pet a 2011. godine 12 pilota, računajući jednog koji je završio Američku akademiju. Naredne godine školovanje je završilo sedam pilota, 2013. godine sedam (jedan u SAD), a godinu dana kasnije njih četvorica. Iz klase koja je diplomirala 2015. u jedinice je stiglo pet mladih pilota, iduće godine tri, 2017. četiri dok 2018, zbog prelaska na sistem petogodišnjeg školovanja, nije proizveden nijedan pilot.

Prošle godine školovanje su završila četiri pilota a ove godine očekuje se promocija 10 pilota.

"To znači da je od rastanka sa Crnom Gorom školovanje završilo 66 pilota, što ne može biti dovoljno ni za prosto zanavljanje letačkog kadra. Treba imati u vidu da je deo tih pilota već otišao iz vojske u civilnu avijaciju. Većinu aktivnih pilota sada čine ljudi koji su izabrani za taj poziv u vreme pre rata i u SR Jugoslaviji, ali i njihovo vreme polako prolazi", dodaje se u tekstu.

Taj portal zaključuje da sve i kada bi broj kadeta za smer avijacije na Vojnoj akademiji bio povećan na 20 do 30 po klasi, bilo bi potrebno najmanje pet godina za prve pozitivne efekte, s obzirom da sada školovanje vojnih pilota traje 10 semestara.

"To znači da očekivana kriza koja nastupa narednih godina ne može biti potpuno izbegnuta. Nasleđeni ljudski resursi su na samom kraju, a postojećom dinamikom školovanja nije moguće obezbediti potreban broj ljudi", piše taj portal i dodaje da je možda potrebno razmotriti i alternativne načine regrutovanja vojnih pilota.