"Ne treba građani Crne Gore da trpe zbog odluka svojih vlasti"

Crnogorski premijer Duško Marković saopštio je juče da je Crna Gora odlučila da u prvim danima juna otvori granice sa nizom zemalja, ali ostaju zatvorene za Srbiju i Republiku Srpsku.

Slobodan Zečević rekao je govoreći o Crnoj Gori da je dobra reakcija premijerke Ane Brnabić da nećemo, kao recipročnu meru, zatvarati granice za Crnom Gorom.

"To je dobar deo njene izjave jer nema razloga da građani Crne Gore trpe zbog odluka vlasti u Podgorici, nisu krivi što je Crna Gora priznala Kosovo, čak i za to što je Crna Gora nezavisna danas jer niko ne može da odredi kako je postala nezavisna i šta se događalo, možda je tu koren čitavog problema", ukazao je Zečević, gostujući u Jutarnjem programu.

Kaže da je pristalica ideje da budemo ujedinjeni a ne razjedinjeni i posvađani.

"Mi smo jedan narod i porodica i ne treba da dozvolimo da nas politički posvađaju, Srbija mora da bude otvorena za sve građane Crne Gore, neki govore ironično da kupuju stanove na Vračaru i treba da kupuju jer je to njihova matica, domovina. Zalažem se za jedinstvo sa Crnom Gorom", istakao je Zečević. Kaže da je najbolje da granice nema.

Prema njegovim rečima, odnosi su na niskom nivou.

"Ne možete da razumete neke poteze, kao hapšenje vladike Joanikija, bili vernici ili ne SPC je civilizacijsko nasleđe, ne mogu da shvatim da se našao u zatvoru, izuzetna je osoba širokih shvatanja, ne možemo da razumemo o čemu se radi u Crnoj Gori, da li je to politika za narod ili za nekog trećeg", upitao je Zečević.

Najbitnije da vodite politiku za narod, zaključio je Zečević.

"Imamo adute u UN" 

Osvrćući se na Ričarda Grenela, Zečević kaže da on ima politički interes da napravi spoljnopolitički uspeh, da reši problem sukoba Albanaca i Srba na Kosovu.

Što se tiče pregovora Beograda i Prištine, SAD pripremaju nekakav plan za Kosovo i pokušavaju da proguraju pre izbora u SAD, videćemo šta će ko da predlaže, kaže Zečević.

Prema njegovim rečima, okvir pregovora kada je reč o Evropi treba da počne od Briselskog sporazuma, a onda dalje treba sukcesivno rešavati druga pitanja, kao avio-saobraćaj, jer "nama odgovaraju bolje ekonomske veze sa tim delom Srbije".

Zečević kaže da Albanci najviše slušaju SAD i tu je uticaj najveći. "Mi imamo adute u UN zbog stava Rusije i Kine da je teritorija Srbije nedeljiva", kaže on.

"Sjedinjenim Državama se žuri da se napravi kompromis i treba videti šta donosi predstavnik SAD.

Što se tiče EU, stav je suprotstavljen: Borelj kaže da prihvatimo sve što se dogovore Beograd i Priština, a Miroslav Lajčak i nemačka administracija govore da ne treba menjati granice", ukazao je Zečević.  

Napredak u tri pravca

Slobodan Zečević je rekao da se mnogo očekuje od predsedavanja Nemačke Savetu EU od 1. jula, jer Angela Merkel od toga želi da napravi vrhunac karijere i pokušaće da ostvari napredak u tri pravca.

Prvo je da se u EU donose političke odluke na efikasniji i brži način, zatim da jača integracija evrozone u oblasti poreske politike gde bi se odlučivalo kvalifikovanom većinom, a ne konsenzusom, i treće pitanje je pitanje proširenja, jer EU na planu integracije i proširenja stoji u mestu u poslednje vreme, objasnio je Zečević.

Prema njegovim rečima, Nemačka smatra da će predsedavanje doneti napredak.

"Danas smo svedoci novog rivaliteta SAD i Kine, i EU je između dva giganta, ali EU ima svoje interese i svoju politiku. Evrozona ima broj stanovnika kao SAD i BDP kao SAD, a nemaju taj politički uticaj, što znači da Evropa mora da radi na unutrašnjoj integraciji da parira ovim silama", istakao je Zečević.

Govoreći o pritiscima iz SAD i Kine na EU, Zečević ističe da je Kinezi imaju svoje ekonomske interese, a SAD imaju svoje strateške interese.

"Pitanje je odnosa sa Rusijom, EU je u režimu sankcija prema Rusiji, a to ne odgovara ekonomskim interesima Evrope u suštini, pitanje je da li okretanja Rusije prema Aziji  odgovara EU. Šta je istina sa Krimom, to je ruska teritorija od 17. veka", kaže on.

Treba razmisliti, smatra Zečević, da li Evropi odgovara da ima loše odnose sa Rusijom zbog Krima.