Na samoj granici – novi spor Atine i Ankare

Makar jedna stvar nije sporna: reka koja se u svom bugarskom toku zove Marica, a u Grčkoj Evros jeste prirodna granica Grčke i Turske. Godine 2012. Grčka je na njoj podigla ogradu visoku tri metra i dugačku deset kilometara, kako bi zaustavila „neregularnu migraciju“ iz Turske.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je februara 2020. na drugom mestu otvorio granicu prema Grčkoj za izbeglice, a Grčka je reagovala policijskom silom. Vlada u Atini je tada najavila da će produžiti ogradu sa bodljikavom žicom.

Sredinom aprila je Turskoj saopšteno da će se nastaviti radovi i to isključivo na grčkoj teritoriji. Jedanaestog maja turski ministar spoljnih poslova protestovao je zbog toga i predložio da se sastanu grčki i turski stručnjaci, kako ne bi došlo do povrede granice.

-pročitajte još: Nasilno vraćeni preko reke Marice i Egejskog mora

Pokretna granica

Obe strane imaju problem da se granica može promeniti bez uticaja čoveka. Konstantinos Filis, direktor atinskog Instituta za međunarodne odnose, objašnjava: „Kako protiče vreme menja se i korito reke, to je normalno u ovoj oblasti. I zbog toga može da dođe do neznatne promene granice“. Filis kaže da se u poslednjih nekoliko meseci uz reku razvilo močvarno područje koje se posle toga isušilo. Sada je teško reći s koje strane granice se nalazi sporno zenljište, otprilike jedan hektar. Tako da ni Filis ne može da kaže da li su turski vojnici stupili na grčko tlo.

Grčka opozicija predvođena bivšim premijerom Aleksisom Ciprasom traži od grčke Vlade da zauzme stav o „samovoljnim i agresivnim akcijama Turske“. Međutim, grčki generalštab demantuje vest o pojavljivanju turskih vojnika na grčkoj teritoriji. Čak i desno orijentisani atinski list Dimokratia, koji ne propušta priliku za verbalne napade na Tursku, iza svog naslova stavlja upitnik: „Da li je okupirana grčka teritorija?“

Spor simboličkog karaktera

„Strana sila se ne nalazi na grčkom tlu“, navodi su u saopštenju grčkog Ministarstva spoljnih poslova, izdatom prošlog vikenda. Ministar spoljnih poslova Nikos Dendias u nedelju na televiziji Skai bio je još jasniji kada je rekao da su takve vesti „besmislice“. On smatra da Turska sprovodi „militarizaciju sporova“, ali Grčka ne bi smela da upadne u tu zamku. Atinski nedeljnik To Vima javlja da su u oblasti Feres turski eksperti na pograničnoj reci Evros već izvršili merenja – moguće je da se pri tome nisu držali samo turske teritorije. Ipak, izgleda da eskalacija nije u interesu Ankare. Turski ambasador u Atini Burak Ozugergin je u intervjuu za To Vima rekao da je on sa svojim grčkim kolegom saglasan „da se ovde radi o tehničkom pitanju, a ne o pograničnom konfliktu“.

Šta god se desilo na reci Evros, to je karakteristično za stalnu napetost između dve članice Severnoatlanskog pakta – Grčke i Turske. Skoro da su zaboravljene pozitivne epizode u odnosima dveju zemalja Kada je turski grad Izmir 1999. teško stradao u zemljotresu, grčki spasioci su bili među prvima koji su pružili pomoć. Nešto kasnije je Atinu zadesio zemljotres, a turski spasioci su odmah pohitali da pomognu. Ta „diplomatija zemljotresa“ dovela je do popuštanja napetosti i donormalizacije odnosa – ta atmosfera je za mlađe generacije sasvim normalna.

Međutim, posle neuspelog puča protiv Erdogana u leto 2016, na Egej, među komšije, navukli su se teški oblaci. Više turskih oficira pobeglo je u Grčku i tu su zatražili politički azil. Grčko pravosuđe do danas odbija da ih izruči Turskoj, što izaziva Erdoganov bes.

Nova napetost zbog izbegličke politike

Politikolog Filis smatra da je nova prekretnica u odnosima usledila u februaru ove godine, posle izbijanja nasilja na graničnom prelazu između Turske i Grčke Kastanies/Pazarkule. Erdogan je dozvolio hiljadama izbeglica da krenu ka Grčkoj granici. Međutim, to mu se politički nije isplatilo.

„Gubitak prestiža Erdogan želi da nadoknadi agresivnim ponašanjem – na primer, kada pokazuje vojsku na graničnoj reci Evros“, smatra analitičar. Filis procenjuje da grčka strana nije imala drugog izbora osim da policija potisne migrante koji su nadirali iz Turske. On to objašnjava ovako: „Šta mislite, šta bi se dogodilo da se 20 000 pridošlica preko noći obrelo na grčkoj teritoriji? To bi proizvelo strašan pritisak na Grčku i na čitavu Evropsku uniju.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android