ONA JE NAJPERSPEKTIVNIJA OPERSKA PEVAČICA AUSTRIJE, A NAŠE GORE LIST: Sonju iz Srbije niko NIKADA nije pozvao da gostuje u svojoj zemlji, a to joj je NAJVEĆA želja
Sonja Šarić je operska pevačica iz Sombora koja svojim glasom ulepšava ovaj svet od malih nogu. Odrasla je u porodici lekara, a kao mala je obožavala da peva ispred ogledala u maminim cipelama i haljinama.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
- Bila sam fascinirana našom izvornom narodnom muzikom, i koristila sam svaku moguću priredbu, slavlje, ili druženje da zapevam. Ta moja velika ljubav me je odvela do mojih prvih koraka u muzičkoj školi, do prvih časova solo-pevanja i konačno do upoznavanja opere koju do tada nisam imala prilike da slušam u maloj sredini kao što je Sombor, započela je svoju priču Sonja.
- Nakon završene Gimnazije i muzičke škole otišla sam na studije u Manhajm u Nemačku, na Univerzitet za muziku i scenske umetnosti i tu završila osnovne i master studije u klasi prof. Snežane Stamenković. Nakon studija bila sam tri godine član operskog studija u operi u Gracu u Austriji i u to vreme sam otpevala nekoliko velikih uloga svog faha, između ostalih Groficu u Mocartovoj “Figarovoj ženidbi”, Madam Korteze u Rosinijevoj operi “Put u Reims”, Nedu u “Pajacima” Ruđera Leonkavala, Leonoru u Verdijevom “Trubaduru”. Dobitnica sam Granprija Marije Kalas u Atini 2017.godine. Od septembra prošle godine sam samostalni umetnik sa bazom u Novom Sadu, a redovno gostujem u operskim kućama po čitavoj Evropi.
Za svojih 29 godina, Sonja je u svetu muzike uspela kao malo ko od domaćih operskih pevača. Ipak, put nakon srednje škole nije nastavila u Srbiji.
- Školovala sam se u Manhajmu i to je bio splet okolnosti. Snežana Stamenković, profesorka iz Manhajma, me je čula na jednom od takmičenja gde je ona bila u žiriju. Položila sam prijemni i u Manhajmu ostala 7 godina, priča Šarićeva i dodaje:
Pročitajte još
- Napustila sam Srbiju iz prostog razloga što mi se pružila mogućnost da studiram u inostranstvu. Bila sam veoma mlada (18, 19 godina), i verovala sam od prvog dana da je to za mene dobro ako želim time da se bavim. Mislim da Srbija može mnogo toga da ponudi mladim umetnicima, a i publici. Mi smo muzikalan narod.
Klasična muzika zahteva veliku posvećenost kako izvođača tako i slušalaca. Možda bi na tom polju trebalo više delovati. Na obrazovanju publike. Još jedan razlog zašto mladi muzičari sigurno odlaze je to što nema dovoljno mesta za zaposlenje, i nemaju uslove da rade ono za šta su se školovali. Postoji samo dva ili tri pozorista, malo predstava, puno pevača, objasnila je Sonja kako vidi situaciju u Srbiji.
Što se nemačkog jezika tiče, Sonja navodi da je u Majnhajm otišla sa osnovnim znanjem, odnosno, umela je da se predstavi i minimalno komunicira.
- Imala sam prvih godinu, godinu i po dana poteškoća dok nisam savladala jezik, ali uvek sam imala nekog da mi pomogne kada je trebalo. Da li su to bili stariji studenti sa naših prostora, ili naši ljudi koji su tamo već dugo boravili, ali uvek sam se snašla. Studije su bile na nemačkom, tako da mi je i tu trebalo vremena da se uhodam, naviknem.
Iako joj nije bilo lako samoj, falili su joj kuća roditelji, kao i navike koje je u Srbiji imala, Sonja je pronašla način kako da joj bude lakše.
- Zahvaljujuci modernism tehnologijama, redovno sam komunicirala sa mojima što mi je bilo veoma važno. Već kada sam počela da nižem prve uspehe na fakultetu, postalo mi je jasno da sam uradila pravu stvar što sam se odlučila na studije u Nemačkoj.
Ono što je istakla, bilo je to da nikada nije naišla na problem jer dolazi iz Srbije.
- Znala sam da sam tamo stranac i nije mi to smetalo, jer sam ponosna na zemlju odakle sam. Mi smo borben narod i veoma snalažljivi. Nama nije neobično da se snalazimo najčudnijem okruženju. To jeste naporno kada je svakodnevnica, ali to smo mi. I svako voli da ima takve ljude u svojoj blizini, tako da ne mislim da su ljudi neprijatni prema nama Srbima. Znate ono “volim svoje, poštujem tuđe”. Na zapadu je stanovništvo veoma multinacionalno, baš kao i kod nas u Vojvodini. Mi koji negde odemo da živimo i radimo, dužni smo da poštujemo njihove običaje, naučimo jezik, integrišemo se u zajednicu i radimo za dobrobit sebe i okoline. Ako je tako, tada nema razlike da li ste iz Srbije ili sa druge planete.
Sonja se uvek trudi da istakne da je iz Srbije, kao da i svoju zemlju predstavi na najlepši mogući način.
- Nikada se ne stidim svog porekla, šta više, ponosna sam što sam iz Srbije.
Što se ciljeva tiče, Šarićeva ističe da joj je važno da peva što više i da učestvuje u dosta operskih produkcija, gde god da se one ostvaruju. S obzirom na to da je studirala u Nemačkoj, najviše angažmana ima u Austriji. Ističe da bi volela da peva u Srbiji, ali da joj trenutno, za to, niko ne daje priliku.
- Poslednji koncert koji sam održala u Novom Sadu početkom godine organizovala sam uz pomoć prijatelja, a volela bih da gostujem i u Operi. Iskreno se nadam i iščekujem poziv od ljudi koji vode naše operske kuće.
Sonja je veoma cenjena u operskom svetu i ima nastupe širom Evrope.
- Trenutno pevam ulogu Leonore u Verdijevom “Trubaduru” u Lincu. Ovu ulogu pevala sam i u Gracu, Zagrebu, Manhajmu, a prošle godine sam za tu ulogu dobila nagradu kao najperspektivnija mlada umetnica u Austriji u 2019. godini. Na proleće me očekuje debi u nacionalnoj operi u Parizu, na leto ću pevati na poznatom festivalu u Salcburgu, jubilarnom, jer ove godine slave stogodišnjicu festivala.
Pročitajte još
Iako je praktično Srbija “ne primećuje”, Sonja ipak želi da se vrati.
- O povratku u Srbiju razmišljam uvek. Zato sam se prošle godine i odlučila na da budem samostalni umetnik i da mogu sama da biram gde ću živeti. Volela bih da to bude Novi Sad. Često sam odsutna i na putu, ali volim što znam da mi je kuća tu, blizu meni dragih ljudi. To mi je uvek bio važan segment mog života, a sad najzad mogu sebi da ugodim, istakla je Šarićeva svoje želje.
I pored gustog rasporeda gostovanja i nastupa, Sonja ne odustaje od misli da želi da se predstavi svojoj publici u Srbiji i nada se da će dobiti priliku za to.
- Ove godine me čeka puno putovanja i nastupa po čitavoj Evropi. Posebno se radujem ulozi Gerhilde u Vagnerovoj operi “Die Walküre” u Nacionalnoj operi u Parizu, i izvođenje Verdijevog “Rekvijema” u Holandiji. Neostvarenu želju imam, a to je da deo onoga što radim van granica naše zemlje dobijem priliku da pokažem i domaćoj publici. Nadam se i radujem svim novim projektima, lepoj muzici i kreativnoj energiji.