„Štedljiva četvorka“ protiv kolektivizacije dugova u Evropskoj uniji

Četiri zemlje, koje čine takozvanu „štedljivu četvorku“, svoj su ranije najavljivan nacrt budućeg fonda za obnovu skicirali u „non pejperu“ koji je juče upućen vladama EU i u koji je uvid imao i EURAKTIV Nemačka. Glavna tačka plana glasi – novac za pomoć mora biti i vraćen.

Plan „Štedljive četvorke“ usledio je kao odgovor na nemačko-francusku inicijativu za formiranje evropskog fonda za obnovu posle pandemije, koju su početkom nedelje predstavili kancelarka Angela Merkel i predsednik Emanuel Makron.

Fond bi trebalo da bude težak 500 milijardi evra, napunjem novcem sa finansijskog tržišta. Evropska komisija preuzela bi dugove u vidu dugoročnog bespovratnog zajma, a garanti bi bile članice EU.

Austrijski kancelar Sebastijan Kurc je svega nekoliko sati nakon objavljivanja francusko-nemačkog plana izrazio negodovanje putem tvitera, i to u ime država „štedljive četvorke“.

Dan kasnije najavio je i zajednički protivpredlog četiri države, koji je sada već upućen članicama Unije.

Nemačka kancelarka i francuski predsednik naveli su u zajedničkoj izjavi da će u predloženom fondu nastojati da osiguraju da se sredstva iz budžeta EU koristite za pomoć sektorima i regionima koji su posebno pogođeni izbijanjem pandemije.

U svojoj osnovi, predlog „štedljive četvorke“ donekle je sličan predlogu Merkel i Makrona.

I te četiri zemlje žele da se osnuje zajednički fond iz kojeg bi bio izdvajan novac za segmente privrede koji su posebno pogođeni krizom izazvanom korona virusom. Pri tom treba da bude ulagano u nauku, inovacije i zdravstvo, a predviđeno je i podsticanje zelene transformacije i digitalizacije.

Taj plan, međutim, za razliku od zamisli Berlina i Pariza, predviđa i povraćaj novca koji se dobija kao pomoć.

Po načelu „Loans for Lons“ novac sa finansijskog tržišta treba da bude dalje raspodeljen u obliku kredita, koji treba da budu povoljni, ali ne i bespovratni, pošto se „štedljiva četvorka“ oštro protivi kolektivizaciji dugova.

Te zemlje smatraju da bi finansijski manje disciplinovane zemlje i ekonomski slabije države mogle da se okoriste od finansijske pomoći bogatijih zemalja.

One predlažu opsežne reforme i poštovanje budžetskog okvira. Zalažu se i za sprečavanje malverzacija u trošenju novca i traže da u taj proces budu uključeni evropski tužioci i tela zadužena za borbu protiv korupcije.

Dodatna razlika u odnosu na nemačko-francusku inicijativu je i vremensko oročavanje fonda.

Angela Merkel je predložila da fond bude aktivan tri godine, a „frugalna četvorka“ predlaže zavrtanje slavine već posle dve godine.

Italija je već oštro kritikovala protivpredlog četiri članice EU. Ministar za evropska pitanja Enco Amedola je na tviteru plan Austrije, Danske, Holandije i Švedske nazvao „defanzivnim i neprimerenim“.

Lopta je sada u dvorištu Evropske komisije.

Od poslednjeg samita krajem aprila komisija radi na konceptu obnove EU, koji zajedno sa predlogom višegodišnjeg budžeta Unije treba da predstavi u sredu, 27. maja.

Šefica komisija Ursula fon der Lajen saopštila je da je plan nemačke kancelarke i francuskog predsednika u određenim aspektima preduhitrio komisiju, ali da će ona nastojati da u svom planu „uzme u obzir stavove svih zemalja članica i Evropskog parlamenta“.