PRELAZZI: Schnelldurstor schützebescheiden

Sigurni smo da postoji neka nemačka reč za to. Neka od milion slova, pet vezanih reči, sa onim tačkicama na "a" i na "u" i sa onim avetnim slovom "s".

Uostalom, to je jezik, da se zadržimo samo na fudbalskom vokabularu, koji nam je podario izraze poput "Gedächtnisgrätsche" (valjda onaj dobri stari start na loptu kojim se nehotice ili sasvim namerno pokupe i noge čoveka koji je mislio da dribla), "Fahrstuhlmannschaft" (klub koji ispada i upada u prvu ligu, pa opet, pa opet) ili "Fliegenfänger" (golman koji možda nije uopšte loš, ali mu centaršutevi prave veliki problem).

Da, sigurno su dosad smislili izraz za momka koji je dovoljno visok, brz, okretan, ima žeđ za golovima, vredi jako mnogo čak i na ovom uzdrmanom fudbalskom tržištu, a u isto vreme je jako skroman, iako to ne bi morao da bude.

Onda bi u nekom velikom rečniku nemačkog jezika pisalo, šta znamo, "Schnelldurstorschützebescheiden", ne guglajte, ne ispravljajte, totalno smo izmislili to, ali eto, možda tako, i pored bi stajala fotografija tipa oko kojeg će se ovog leta, kao i svakog narednog leta, no ovog leta posebno, voditi velika bitka, kojem svi već godinama šalju ljubavna pisma u Lajpcig i, za svaki slučaj, u rodni Štutgart.

Sigurno Nemci imaju izraz i za "tiha patnja"?

E, Timo Verner je upravo to.

Čak i da nema tužne činjenice da je Bundesliga (i dalje) jedino važno prvenstvo koje se trenutno igra na Starom kontinentu, usled čega su i oni koji su dosad mahom ignorisali njihove termine zarad druženja sa Englezima, Špancima i Talijanima morali na brzinu da se obuče i studiraju tabele i gol-razliku, gledali bismo Tima Vernera, momka čija je zvezda, baš kao i cena, sve užarenija.

A posebno će to biti slučaj ove nedelje po podne (najzad su razdvojili termine, taman da ima šta da se radi, kao nekad!), kada na Opel Arenu u Majncu stigne Vernerov Red Bul.

Zbog jake simbolike, jer će najzainteresovaniji za njegovu trenutnu fizičku i mentalnu spremu, makar ako je suditi po napisima po svetskim medijima, biti čovek koji je proneo slavu "karnevalskog kluba", kako su posprdno zvali FSV Majnc, smatrajući da oni, iz grada poznatog po dobrom zezanju, nikada neće postati ozbiljan bundesligaški sastav.

I zbog još jedne simbolike: da je taj čovek rođen i odrastao u Štutgartu, baš kao i Timo Verner...

Govorimo, naravno, o Jirgenu Klopu, koji je bio najuporniji, ili makar najizvikaniji prosac u poslednjem periodu, i čije je udvaranje otvorilo apetit ne samo navijačima Liverpula i poklonicima Premijer lige, nego i transfer-spekulantima što su se već spremili za veseli letnji ringišpil, za domino efekat koji bi jedan takav prelazak mogao da pokrene.

Jer preslatke bi, do mučnine, možda bile dileme da li bi momak s raketom u zadnjici posedovao dovoljno kvaliteta i samopouzdanja da odmah i bez pitanja razbije onaj Liverpulov pakleni trozubac, ili dovoljno strpljenja da shvati da bi njegovo vreme tek moglo da dođe?

Strpljenja? Timo ima 24 godine i nije više onaj klinac u crveno-belom dresu što se samo igra s rivalima, već strelac 27 golova u ovoj (krnjoj) sezoni u kojoj je Lajpcig ponovo maštao o tituli celu jesen, da bi polako počeli da posustaju i pre pandemije.

Sve ispod mesta u prvom timu bilo bi poražavajuće za njega, i verovatno oko toga vodi duge noćne razgovore s Jirgenom Klopom; ukoliko mu sugrađanin ne pruži garancije da će biti makar na početku ravnopravan sa Maneom i Salahom (kao direktnim takmacima, ukoliko uzmemo u obzir da će Firmino nastaviti da igra lažnu dev... lažnu des... lažnu os... ma, šta god Firmino poželi da igra), sasvim je moguće da će se Timo prešaltati na neki drugi kolosek.

I ako se to desi, čini se da će biti nezaustavljiv – nije sve bilo lagano i fino u njegovoj dosadašnjoj karijeri, ali je pokazao sve one karakteristike švapskog duha po kojima je ovaj deo nemačkog naroda nadaleko poznat.

Kažu da je to istorijski uslovljeno: u drugim nemačkim zemljama, prvodođeno dete bi nasleđivalo zemlju svoga oca, a u Švabiji bi se njive delile na ravne časti među svim potomcima. Zato su farme bile sve manje i manje, pa su žitelji morali da nalaze nove načine da prežive. Mnogi su postali pronalazači, inovatori, ono što se u krajevima između Švapskih Alpa i legendarne Crne šume naziva “Tüftler”, čovek koji pokušava da pronađe nova rešenja za stare probleme.

Tako, uz jednako švapsku upornost i samopregor – Rafael Honigstajn u “Bring the Noise” podseća da je najpoznatiji švapski kredo, izreka koja ih najbolje opisuje, ona “Schaffe, schaffe, Häusle baue” (“Radiš, radiš, pa sagradiš kuću”) – izgleda i životni i sportski put dečaka iz sportske porodice, koji je potekao u jednoj sjajnoj i totalno nesrećnoj generaciji slavnog Štutgarta.

I to će, možda ako se Štutgart vrati u Bundesligu ili još više ako to ne učini, biti uvek dobra tema: mnogo o čuvenom klubu govori činjenica da su u akademiji i na vratima prvog tima u isto vreme bili Timo Verner, Serž Gnabri i Jozua Kimih (ovaj poslednji je, uz to, bio Timov ortak iz klupe u srednjoj školi).

Prethodni tako veliki naraštaj stasao je jedno deceniju ranije, i doneo Štutgartu poslednju titulu, u proleće 2007: zvali su ih, hajde kada smo se već opteretili nemačkim, Die Jungel Welden (“Mladi i divlji”), a pod tim monikerom behu i Mario Gomez i Sami Kedira i Kristijan Gentner...

Zato je bilo opipljivo uzbuđenje sa kojim je, tek što je napunio 17 godina, dočekan debi Tima Vernera, nafilovan pričama o tome da klinac trči 100 metara za 11,1 sekundu. Postao je najmlađi strelac u istoriji Štutgarta, najmlađi igrač koji je postigao dva gola na jednom bundesligaškom meču i najmlađi igrač sa 50 mečeva u najvišoj diviziji (od tada ga je prestigao ludo talentovani Kai Haverc).

No u gradu Mercedesa nije ništa išlo kako treba, borili su se sa ispadanjem i onda napokon i sasvim zasluženo zglajznuli u drugu ligu; Verner je igrao za šest različitih trenera tokom perioda kada je mladom igraču neophodna stabilnost (zato možda ove sezone gleda u ne toliko starijeg Julijana Nagelsmana kao u oca; u tom slučaju bi mu Jirgen Klop došao kao onaj zabavni ujak koji će ga voditi u prvi pravi provod?), pa je morao otići iz Štutgarta bez obzira na to što je odrastao bukvalno u senci stadiona.

Od juna 2016. je u Lajpcigu, u klubu podmazanom energetskim pićem i kintom, i iako se u svakom tekstu o njemu može naći crtica kako je imao veliki pad u formi nakon što su ga optužili da je folirant, Vernerova karijera išla je stameno nabolje, o čemu govori i 29 utakmica koje je dosad zabeležio u dresu reprezentacije.

Hitar kao munja, taktički potkovan – za šta su se postarala najmanje trojica inovativnih nemačkih trenera: Hasenhitl, Ragnik i Nagelsman; hoće li i četvrti? – sposoban da reši stvar i levom i desnom nogom (to “rešavanje” je, recimo, najvidljiviji problem Bobija Firmina, mada će mnogi reći da kod Brazilca to nije ni važno u odnosu na druge stvari koje donosi na terenu), plavušan je zvezda koja baš i nije zvezda, što je mnogim potencijalnim poslodavcima sve važnije: on ne pije, ne izlazi, planira da završi fakultet, nema tetovaže i jedino ponekad pretera s kebabima...

Danas će taj skromni dečko opet morati da pokaže drugu vrstu gladi, i to u gradu koji je važan makar jednom njegovom udvaraču; a od naredne jeseni, eventualno one tamo, brojni će navijači, verovatno u Engleskoj ali nemojmo isključiti ni Španiju, početi da uče nemački jezik i da izmišljaju neke nove, preduge i lude reči.

BUNDESLIGA - 27. KOLO:

Petak

Herta - Union Berlin 4:0 (0:0)

/Ibišević 51, Lukebakio 52, Kunja 61, Bojata 77/

Subota

Frajburg Verder 0:1 (0:1)

/Bitenkur 19/

Borusija Menhengladbah - Bajer Leverkuzen 1:3 (0:1)

/Tiram 52 - Haverc 7, 58, Bender 81/

Paderborn - Hofenhajm 1:1 (1:1)

/Srbeni 9 - Skov 4/

Volfzburg - Borusija Dortmund 0:2 (0:1)

/Gereiro 32, Hakimi 78/

Bajern Minhen - Ajntraht Frankfurt 5:2 (2:0)

/Gorecka 17, Miler 41, Levandovski 46, Dejvis 61, Hintereger AG 74 - Hintereger 52, 56/

Nedelja

13.30: (2,15) Šalke (3,40) Augzburg (3,40)

15.30: (7,00) Majnc (4,50) RB Lajpcig (1,45)

18.00: (1,85) Keln (3,60) Fortuna Dizeldorf (4,30)

Piše: Marko PRELEVIĆ, urednik Nedeljnika i kolumnista MOZZART Sporta