Crnogorska policija uhapsila tri mladića zbog lomljenja državnih zastava

Mladići B.Ć. (20), R.Ć. (22) i I.B. (20) uhapšeni su pošto su u subotu u ranim jutarnjim časovima polomili i bacili 13 zastava, a sumnjiče se za krivično delo povreda ugleda Crne Gore, navela je policija.

Direktor policije Veselin Veljović rekao je posle hapšenja da „policija neće dozvoliti skrnavljenje državnih simbola“.

„Svi slučajevi će biti sa pažnjom istraženi i procesuirani, a odgovorni će snositi posledice takvog neodgovornog postupanja“, naveo je Veljović na tviter nalogu Uprave policije Crne Gore.

Incident se dogodio dva dana pošto je širom Crne Gore proslavljen Dan nezavisnosti, u znak sećanja na 21. maj 2006. godine kada su se gra]ani na referendumu opredelili za samostalnu državu.

U crnogorskim gradovima Dan nezavisnosti proslavljen je isticanjem državnih zastava u kolonama vozila, a bilo je i okupljanja.

Prvi put u 14 godina od obnove državnosti Crne Gore, slavlje je proteklo u znaku incidenata čiji su akteri mladi ljudi.

U Kolašinu je mladić pokušao da omete proslavu, u Beranama je mladić ispalio više hitaca iz vatrenog oružja tokom proslave, dok je u Nikšiću izbila masovna tuča.

Tenzije u Crnoj Gori podignute su poslednjih meseci zbog donošenja Zakona o slobodi veroispovesti, čemu se oštro protivi Mitropolija crnogorsko-primorska Srpske pravoslavne crkve (SPC) koja je tim povodom organizovala masovne proteste.

Epidemija korona virusa privremeno je obustavila tu vrstu aktivizma zbog zabrane javnih okupljanja, ali je posle popuštanja mera sredinom maja na ulice izašlo više hiljada sledbenika SPC, što je dovelo do intervencije policije i hapšenja devet sveštenika SPC.

Oni su uhapšeni zbog organizovanja šetnje ulicama Nikšića, tokom zabrane javnih okupljanja.

Povodom javne proslave Dana nezavisnosti u nekoliko gradova, deo nevladinog sektora zatražio je od crnogorske vlade ukidanje zabrane javnih okupljanja.

Institut alternativa i Akcija za ljudska prava naveli su da su okupljanja gradjana na trgovima povodom godišnjice sticanja nezavisnosti i prećutno odobravanje održavanja tih skupova bez ograničenja, „očigledan pokazatelj da javna okupljanja više ne predstavljaju realnu pretnju za širenje korona virusa, zbog čega su restriktivne mere i uvedene“.

„Nejasna je logika da se dozvoli i omogući okupljanje lica u zatvorenim prostorima, kao što su tržni centri, u kojima se u jednom trenutku nadju stotine ljudi, a da istovremeno, organizovano ili spontano javno okupljanje više od 20 osoba i dalje predstavlja krivično delo“, navode te nevladine organizacije i podsećaju da je pravo na mirno okupljanje garantovano ustavom.