Mladi žele da rade, pa makar i van svoje struke

Mart je mesec koji bi mnogi najradije da zaborave. Među njima je i mladi turistički radnik, koji je zatvaranjem hotela u kojem je radio ostao bez posla, ali ne i bez ideje čime bi u novonastaloj situaciji mogao da se bavi.

"Nisam sedeo skrštenih ruku, koristio sam prednosti interneta za onlajn ture za turiste iz sveta putem popularnih platformi. Takođe sam radio na tome da svoje veštine unapredim tako što sam pratio onlajn lekcije turističkog vođenja", kaže Miroslav Milošević.

Svoje veštine i znanja, dvadesetosmogodišnji Miroslav usavršavao je i kroz različite poslove koje je obavljao, što će mu, veruje, pomoći u potrazi za novim.

Šta se traži 

Najviše radnih mesta trenutno ima za one koji žele da rade u oblasti trgovine i transporta i, uvek aktuelnom, IT sektoru. Za većinu poslova, nepromenjeni su uslovi koji moraju da se ispune da bi se uopšte konkurisalo.

"Sad je već negde strani jezik prva i osnovna stvar koju bi možda trebalo da znate za neka visokokvalifikovana zanimanja. Sa druge strane, ono što je sad neophodno i što se većinski traži jeste poznavanje interneta i internet alata, društvenih mreža i rada na internetu i uopšte u digitalu. To su savremene tehnike koje su mladima neophodne i koje mladi generalno znaju pa mogu da ispunjavaju te kvalifikacije", kaže Miloš Turinski iz Infostuda.

Većina radi van svoje struke 

Čak iako mladi ispunjavaju određene kvalifikacije, to često, nije garant da će pronaći odgovarajući posao.

Istraživanja pokazuju da čak dve trećine mladih radi izvan struke za koju su se školovali, kaže Stefan Đorđević, generalni sekretar KOMS-a.

"Mladi žele da rade čak i po cenu toga da ne rade u struci, i toliko visok procenat mladih koji žele da rade posao za koji se nisu školovali pokazuje da su mladi zapravo spremni da rade. I ta neka pretpostavka da su lenji i da samo žele da budu u okvirima onog što su studirali, prosto nije tačna. Ali ono što je otežavajuća okolnost jeste položaj mladih na tržištu rada", kaže Đorđević.

Kome je najteže 

Najteži položaj na tržištu rada imaju mladi nižeg stepena obrazovanja, koji dolaze iz nižih društvenih slojeva i ruralnih područja, a fleksibilnom tržištu rada kakvo je danas, prilagođava se ko kako ume.

"Bilo bi neophodno da se mladima obezbede adekvatni radni uslovi i adekvatna pravna zaštita o bilo kom obliku rada. Postoje mnoga zakonska rešenja koja su adekvatna, dobra ali koja se ne poštuju i tu mislim vrlo često na prekovremeni rad koji nije plaćen, prekovremeni rad koji nije dobrovoljan, rad u smenama bez saglasnosti, da ne govorimo o ženama i mladim majkama koje vrlo često moraju da odustanu od posla da bi mogle da se bave svojom decom", kaže Dragan Stanojević sociolog.

A mladi danas kao i njihovi roditelji nekada žele jedno - da rade, zarade i sebi omoguće samostalan i kvalitetan život. Na to će, bar još neko vreme, pričekati više od 100.000 nezaposlenih mladih ljudi, koji svoju šansu za posao traže preko Nacionalne službe za zapošljavanje.