Na putu iz Uzbekistana u otadžbinu, na čuvenoj londonskoj vazdušnoj luci Hitrou, čeka avion s kojim će sleteti na “Nikolu Teslu”. Odatle će pohitati u Kikindu, u zagrljaj ćekicama Stefaniji i Katarini.
Ne krije bivši vaterpolista da se raduje što će ponoviti videti svoje princezice, suprugu Nevenu, roditelje, rodbinu, prijatelje… Nije mu prethodnih meseci bilo lako.
Aleksić se, kao što je "Kurir" ranije pisao, od sredine marta nalazio u Taškentu, prestonici ove zemlje. Tokom priprema ženske vaterpolo reprezentacije za Olimpijske igre, i u ovu zemlju stigao je novi koronavirus. Pandemiju korone proveo je daleko od kuće:
- Puno mi je pomogla sugrađanka Aleksandra Majkić, poslanica u dosadašnjem sazivu Narodne skupštine. Kontaktirala je Miroslava Lazanskog, ambasadora naše zemlje u Moskvi. Potom je naš konzul, preko diplomatskih kanala, došao do konzula ambasade Velike Britanije u Taškentu. Nekim, meni još nepoznatim spletom okolnosti, našao sam se u avionu za London- prepun pozitivnih utisaka, Aleksić priča za "Kurir".
U avionskoj kabini, na letu do Londona, a potom i na aerodromu Hitrou, društvo mu pravi Željko Raković iz Sremske Mitrovice. On se tokom korona krize nalazio u jednom manjem gradu, stotinak kilometara udaljenom od Taškenta:
-Sve ono manje lepo što nam se dešavalo u Uzbekistanu, zamenile su lepe i potpuno neočekivane stvari, poput ove da nam je konačno omogućen povratak u Srbiju. Novo iznenađenje priređeno nam je oko ponoći na aerodromu. Nataša Kozić, iz naše ambasade u Londonu, obezbedila nam je sobu. Nije joj bilo teško da izmeni pet prevoza, kako bi nam donela hranu i vodu. Čula je za nas dvojicu i došla na nam pomogne. Preostaje da u nedelju sednemo u avion za Beograd- kaže Aleksić i priznaje da ga je u Taškentu spasao vedar duh i to što je od oca naučio da kuva:
-Pomagao mi je Vaterpolo savez Uzbekistana, moje vaterpolistkinje i njihovi roditelji. Nije bilo lako, ali je sve sad manje važno. Moja najveća sportska želja jeste da sa ovim devojkama overim olimpijsku vizu i da se plasiramo na Olimpijske igre- iskren je Aleksić.
Neprijatnost zbog nepoverljivih komšija
Kad su čuli odakle sam, nepoverljive komšije slale su mi policiju na vrata iznajmljenog stana. Čak sam nekoliko sati proveo u policijskoj stanici. Kad sam promenio stan, više nije bilo neprijatnosti. Najteže mi je ipak padalo što sam daleko od supruge, dece i mojih roditelja. Inače, nešto ranije sam testiran na koronu. Negativan sam- priznaje Aleksić.
S.U / Kurir sport
NE PROPUSTITE
