Bojan Jevtić je srpski vizuelni umetnik. Rođen u Beogradu, ima  dugu i zapaženu karijeru. NJegova umetnost
predstavljena je na koricama knjiga i na omotima CD-a i unutar brojnih publikacija poput Merkura, koji je
službeni magazin Departmana za poslovne studije Univerziteta uUpsala u Švedskoj kao   i kataloga Saatchi Art Fall 2016 i Saatchi Art Spring 2020. Takođe su ga veoma tražili kustosi javnih kolekcija i privatni kolekcionari umetnosti širom sveta, prepoznavajući ga posebno po složenim portretima žena u raznim okruženjima. Iako u njegovom delu postoje elementi stvarnosti, takođe postoji osećaj da ono što on ilustruje nije ni iz ovog sveta, ili ako jeste, onda je i na ovom svetu na način koji se obično ne doživljava. On u ženama vidi intrigu i uzbuđenje, a upravo to pokušava da prenese na slikarsko platno. Potpuno izvorno u svojim uvidima, Bojan svoje radove bazira na digitalnim fotografijama, koristeći široku upotrebu tekstura, kompjuterskih efekata i digitalnih alata za slikanje. Pored Saatchi Art, takođe je vrlo zapažen na Artfido, Artfinder, Shadowness, Artmajeur i Onlyunique. Kada gledate Bojanovo delo, vi vidite viziju vizije. Nešto se ovde vidi, reflektuje, a onda se te refleksije vide u sekvencama. U dozama magičnim i uznemirujućim, njegova umetnost je istinski proizvod vremena u kome živimo.“ iz knjige „Masters of Contemporary Fine Art“, autor Pedro Boaventura

Bojan Jevtić je zvezda likovnog portala Saatchi Art i drugih online galerija. Iako živi u Beogradu, do sada nije izlagao svoje radove u Srbiji. Bojan Jevtić je “digitalni slikar”, što je zanimanje nastalo udruživanjem fotografija, ilustratora i znalca specijalnih efekata u obradi digitalne fotografije. Slike Bojana Jevtića nastaju od piksela i digitalnih boja, a zatm ih on štampa na slikarsko platno. NJegovi radovi su širom sveta u vlasništvu inostranih kolekcionara, pored toga su i publikovani u prestižnim inostarnim časopisima



Ana Cakić – izložba ''San o ljubavi''
Tokom niza godina posvećenih slikanju, od učenja u ateljeu slavnog Željka Tonšića do današnjih dana,
Ana Cakić uspela je da stvori sopstveni likovni izraz i čudesan svet ''nadstvarnosti''. Izabrala je da joj kist i
boje postanu ''drugi način vođenja dnevnika'', pa je na platnu predstavila spoljašnji i unutrašnji život,
sačinjen od događaja, nade, ljubavi, patnje, snova... Smelo i pažljivo okrenula se i osluškivanju podsvesti,
kako bi lakše hodala po lavirintima duše. Delima sa najnovije izložbe, nazvane po knjizi Filipa Davida ''San
o ljubavi i smrti'', dopunila je svoj raznovrstan opus: pošto sa većine slika zrači poruka preporoda i pobede,
reč ''smrt'' izostavljena je iz naslova.
U temama kompozicija ''Peti element'', ''Proleće'', Ljubavna rapsodija'' slikarka traga za ljubavlju kao za
večnom tajnom. Uverena da ''kroz tuđe srce vodi pravi put'', zaljubljene na kraju vidi zajedno, uprkos
preprekama samoće, nerazumevanja, patnje. Čvrsto oblikovane figure smešta u predele iz mašte, pa
ostavlja utisak sna sa kojim se gledalac može poistovetiti. Kod alegorijskih tema ''Legenda o laži i goloj
istini'' i ''Slika umornog albatrosa'' ukazuje na položaj tananog umetnika u grubom društvu - umetnika
koga krila nadarenosti nose u duhovne visine, a prizemna masa vuče na dno.
U seriji autoportreta i portreta, postiže skoro fotografsku tačnost, ali se ne odriče ni pogleda ''sa druge
strane ogledala''. Na zanimljivom autoportretu ''Živa sam!'' floralnim motivima svedoči o buđenju lične
snage, koja kao u prirodi nailazi u ciklusima. U ''Maši'' pokazuje lik sestre kao bliske osobe u otuđenom
velegradu, a u ''Friduški'' veliku meksičku slikarku Fridu Kalo kao sestru po duhu. Tu je i zagonetno delo
''Nesvesno, boje unutrašnjosti'', koje otkriva psihološke dubine i uprkos tehnici ulja na platnu ima svežinu
akvarela: paleta boja je toplija, za razliku od ostalih slika gde nadjačavaju plavi tonovi bliski nebu i
snoviđenju. Nekoliko aktova ne ostaju samo na dočaravanju idealne lepote ženskog tela, već postavljaju
pitanja o srećnoj ili nesrećnoj sudbini.
Sa izložbom ''San o ljubavi'', slikarka Ana Cakić još jednom osvetljava lični izraz misaonog i osećajnog
stvaralaštva, koje je praćeno ritmičnim potezima četkice ili pera, skladnim koloritom, neobičnom
kompozicijom. Simbolikom slike ''Karta proleća'', koja se vezuje za karte za igranje, nesvesno odaje i jednu
svoju tajnu: spremnost da u budućem umetničkom životu rizikuje i slobodno korača napred.
 Vesna Živković