Nismo imali pojma šta se OVIH DANA DEŠAVALO NA NEBU IZNAD SRBIJE, ali smo svi osetili posledice i JOŠ NIJE GOTOVO
Klimatolog Vladimir Đurđević objašnjava da je preko Srbije prešao olujni front, zbog čega je juče bilo mnogo padavina, grmljavina i gromova.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Đurđević je, gostujući u Beogradskoj hronici, rekao da je prvi deo oluje tokom večeri prešao preko južnog dela Srbije, a zatim se premestio ka Beogradu i Vojvodini. Grmljavina je, kaže, bila jaka jer su munje bile blizu nas, pa je zvučalo kao da pucaju bombe.
"Kad munja pukne blizu, zvuči kao eksplozija", objasnio je klimatolog za RTS.
Pročitajte još
Prema njegovim rečima, olujni sistem iznad nas povukao je i vazduh koji je bio iznad Afrike, pa se "obogatio" peskom, zbog čega je na automobilima ostalo mnogo prljavštine.
Đurđević očekuje da se vreme stabilizuje narednih dana.
Nema dokaza da su protivgradne rakete uspešne
Govoreći o protivgradnim sistemima, klimatolog objašnjava da većina sistema protiv grada nije razvijena, jer njihova pouzdanost ne može da se proveri. U većini zemalja se, kaže, ljudi odlučuju na postavljanje protivgradnih mreža i osiguranje useva.
Đurđević smatra da je glavni problem sa protivgradnom zaštitom što "radi" na papiru.
"Kad teorijski razmatramo šta može da se doda u oblake protiv grada, to funkcioniše, ali u realnom životu je teško implementirati", kaže Đurđević, napominjući da nije glavno pitanje cena takvih sistema već neizvesnost i nestabilnost koja postoji u atmosferu.
"Morate da pogodite mali deo oblaka u pravom trenutku kad je razvoj oblaka u određenoj fazi. Ima mnogo nepoznatih veličina koje samo pretpostavljamo", objašnjava klimatolog.
Pročitajte još
Navodi da je protivgradna zaštita u Srbiji razvijenija nego u drugim zemljama Zapadne Evrope, gde, kako kaže, to radi privatni sektor.
"U malo zemalja država stoji iza toga. Svako ko želi tako da se štiti, u zapadnim zemljama mora da plati kompaniju da to radi umesto njega. Taj metod zaštite, pomoću raketa, zamire i gasi se jer nema dovoljno čvrstih rezultata da je uspešno", ukazuje Đurđević.
Problemom kvaliteta vazduha treba se baviti ozbiljno
Kada je reč o kvalitetu vazduha, klimatolog ukazuje da ono neće nestati ako ne počnemo ozbiljno da se bavimo tim problemom i u različitim aspektima stanje dovedemo u red, pre svega velike zagađivače.
"Drugi problem su individualna ložišta i manja ložišta po gradovima, ali i saobraćaj. Videli smo da je zagađenje za vreme vanrednog stanja bilo slično kao i u situacijama kad je saobraćaj bio gust. Sad se pokazalo da saobraćaj nije jedan od glavnih zagađivača, već druga veća postrojenja", napominje Đurđević.
Smatra da formiranje državnog kriznog štaba nije dalo neke rezultate.
"Naši zakoni su relativno dobri, prate prakse u EU, međutim implementacija je vrlo loša. Krizni štab koji je osnovan bio je fokusiran na saobraćaj koji je bio najmanji problem. U startu su krenuli u lošem pravcu. Zagađenjem vazduha se treba baviti ozbiljno", ukazuje Đurđević.
Klimatolog očekuje da ovo leto bude toplije nego prethodna dva, pošto trenutne prognoze tako pokazuju.