Blok političkih stranaka koje su se opredelile za bojkot junskih parlamentarnih i lokalnih izbora u Srbiji i dalje se krnji. Tu ideju je poslednji napustio Pokret slobodnih građana. Da li je ideja o bojkotu obesmišljena ili oslabljena?
"Bojkot u suštini ne zavisi toliko od stranaka, koliko zavisi od građana. Građani su oni koji će bojkotovati izbore i od čijeg glasa sve zavisi", kaže za RSE Ana Stevanović, poslanica i članica Predsedništva Stranke slobode i pravde (SPP), članice Saveza za Srbiju (SzS).
Na građanima je da li bojkot ima smisla ili ne, smatra ona.
Za Boška Obradovića, lidera desno orijentisanog pokreta Dveri, koji je 10. maja započeo štrajk glađu ispred Skupštine Srbije zahtevajući odlaganje izbora, propala je ideja pasivnog bojkota izbora, a ne samog bojkota.
"Ne, propala je ideja pasivnog bojkota izbora, odnosno nekakve opozicione neaktivnosti koja čeka da nam neko drugi obezbedi slobodu i demokratiju u Srbiji" rekao je za RSE Obradović, čiji je pokret takođe u SzS.
"Onaj vid bojkota kakav smo imali pre pandemije nove zarazne bolesti za mene je mrtav i potrebne su nove forme aktivnog bojkota i borbe za odlaganje ovih izbora", dodao je.
Pokret slobodnih građana (PSG), koji je u januaru proglasio bojkot izbora, saopštio je 8. maja da, uprkos tome što se nijedan segment u pogledu izbornih uslova "nije promenio na bolje, nego je naprotiv sve šest puta gore", izlazi na izbore.
"Ali izbori pod Aleksandrom Vučićem nikada neće biti fer", tako je odluku PSG-a obrazložio lider ove stranke Sergej Trifunović.
Ko je odustao od bojkota?
Da se ideja bojkota raspala, mišljenje je koje je među prvima izneo predsednik Socijaldemokratske stranke (SDS) i bivši predsednik Srbije Boris Tadić. On je za agenciju Fonet, nakon odluke PSG, ocenio da je "nastala nova realnost, izazvana vanrednim stanjem i pandemijom, a potom i odlukom Pokreta slobodnih građana da izađe na izbore". On je istovremeno opoziciji izneo predlog da se formira "Lista za bojkot", koja bi značila nastavak "bojkota institucija posle izbora".
Prethodno je udruženje građana "1 od 5 miliona", koje je bilo organizator višemesečnih antivladinih protesta, najavilo učešće na izborima, dok su se gradonačelnici Šapca i Paraćina Nebojša Zelenović i Saša Paunović odlučili da izađu na lokalne izbore. Takođe i novoosnovana politička organizacija Srbija 21, čiji su članovi uglavnom došli iz stranaka koje su bile za bojkot, izlazi na izbore.
Uticaj pandemije korona virusa
Stav oko bojkota koji je bio monolitan se definitivno rasturio, kaže za RSE poslanik Demokratske stranke (DS) Balša Božović, navodeći da je bojkot doveden u pitanje onog trenutka kada je "1 od 5 miliona" odlučio da izađe na izbore, a onda i Pokret slobodnih građana.
"Ni u Savezu za Srbiju ne postoji do kraja jedinstven stav o tome kako i na koji način treba prevazići ovu krizu. Ono što je činjenica jeste da, očigledno, ta priča bojkota nije radila ni do vremena korona virusa, a nakon pandemije očigledno su mnogi shvatili da, usled mnogih grešaka koje su napravili Krizni štab i vlast, možda postoji prilika da se opozicija u ovim uslovima izbori za neki bolji rezultat", kaže Božović navodeći da DS ostaje pri bojkotu.
U ovoj stranci postoje razlike oko određenih pitanja, ali njihovi akteri govore da se poštuju odluke većine.
Božović dodaje da ne može da postoji ozbiljna alternativa ovom režimu dok se DS ne ujedini. Već neko vreme se radi na formalno-pravnom ujedinjenju DS od srodnih političkih organizacija, pre svega nekadašnjih članova.
Predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac izjavio je za list Danas 11. maja da se nada da će vlast odložiti izbore, kao i da će oni biti održani kada prođe pandemija i obezbede se "elementarni uslovi da izbori budu pošteni i slobodni".
Šta se promenilo, a šta nije?
Dragana Rakić, potpredsednica DS, za razliku od svog stranačkog kolege Božovića, kaže za RSE da su sve članice SzS i dalje čvrsto pri stavu da na "unapred pokradenim" izborima ne treba učestvovati.
"DS je još u septembru prošle godine doneo odluku o bojkotu lažnih Vučićevih (predsednik Srbije, Aleksandar Vučić) izbora. U međuvremenu ništa se nije promenilo na bolje. Naprotiv, pandemija korona virusa, neustavno proglašeno vanredno stanje i sve što se dešavalo u prethodna dva meseca, samo su uvećali spisak razloga za bojkot", navodi Rakić.
"Učešće na lažnim izborima nije borba protiv autokrate već pomoć autokrati", ocenjuje ona.
Predstavnici dela opozicije u Srbiji, odgovarajući na poziv organizatora protesta "1od 5 miliona", potpisali su 6. februara 2019. godine tekst "Sporazuma sa narodom" od sedam tačaka.
"Ovim Sporazumom opozicija se obavezuje da će se zajednički boriti za slobodne medije i poštene izbore, ali i da, ukoliko se ne ispune uslovi za fer izborni proces, na izborima neće učestvovati", saopšteno je iz SzS nakon potpisivanja ovog dokumenta.
Na to podseća Ana Stevanović iz Stranke slobode i pravde.
"Ja se slažem sa svojim kolegama iz drugih opozicionih stranaka da odluke treba preispitivati, ali ne treba zaboraviti da smo potpisali Sporazum sa narodom, koji je potpisalo preko 200 hiljada ljudi. I tu smo se obavezali da nećemo izlaziti ni na jedne izbore sve dok ne postoje uslovi da izbori budu fer i pošteni i da u predizbornom periodu svim učesnicima budu omogućeni istovetni uslovi. Tako da ako smo dali reč ne treba od toga odustajati lako", smatra Stevanović.
Bojkot ili apstinencija?
Predsednik Srbije i lider vladajuće napredne stranke Aleksandar Vučić sve vreme od kako je na vlasti poručuje opoziciji "pobedite me na izborima". Opozicija je, međutim, insistirala na fer i slobodnim uslovima, pristup medijima, onemogućavanju funkcionerske kampanje. Smatrajući da toga nema deo opozicionih stranaka proglasio je bojkot.
I pre epidemije korona virusa bilo je opozicionih stranaka, čak i među potpisnicama Sporazuma sa narodom, koje su smatrale da na izbore treba ići sa objašnjenjem da se treba boriti. Vanredno stanje zbog pandemije korona virusa, u kome je zemlja bila od 15. marta do 6. maja, je kod dela opozicije uzdrmalo stav o bojkotu.
Zoran Stojiljković sa Fakulteta političkih nauka smatra da bi u uslovima kada je vlast rešila da "izbore dobije tako da na njih izađe preko polovine biračkog tela, a da natpolovičnu većinu izašlih dobije vladajuća stranka", za opoziciju najbolje bilo da je postojala jedinstvena strategija – ili da svi idu na izbore, ili da ih svi bojkotuju.
"Ne pamtim okvir koji je bio problematičniji za održavanje izbora, ne pamtim od 90-ih godina tako drastičnu neravnotežu, vanredni kontekst u koji se uključuje pandemija i ne pamtim da su pre izborne kampanje do te mere bile podignute političke tenzije. U takvoj kampanji i medijskoj neravnopravnosti ne verujem da će iko stići da čuje argumente u vezi sa razvojem, prevladavanjem krize, za svako suvislo političko pitanje", smatra Stojiljković.
On ocenjuje da će zbog toga broj onih koji nisu izašli na izbore zbog poziva na bojkot biti relativno mali, ali da će najveća "izborna partija biti partija izbornih apstinenata".
"Jer imate puno ljudi koji su bez obzira na kampanju opozicije, ovakvu ili onakvu, rešili da na ovakve izbore ne izlaze", navodi Stojiljković.
Republički, pokrajinski i lokalni izbori u Srbiji, prvobitno raspisani za 26. april, pomereni su zbog pandemije korona virusa na 21. jun. Pre raspisivanja izbora smanjen je izborni cenzusa sa 5 na 3 odsto, a nakon ukidanja vanrednog stanja Skupština Srbije usvojila je izmene i dopune izbornih zakona koje se tiču overe potpisa neophodnih za podršku izbornim listama, kao i Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.
Poslanici opozicije okupljeni oko Saveza za Srbiju duže od godinu dana bojkotuju rad parlamenta navodeći da im je vladajuća većina podnošenjem brojnih istovetnih amandmana na zakonske predloge onemogućavala da dođu do reči. Protekle godine je vođen međustranački dijalog o izbornim uslovima između vlasti i opozicije, u koji su se u jednom trenutku uključili i predstavnici Evropskog parlamenta. Predstavnici Saveza za Srbiju nisu učestvovali u dijalogu kojim su posredovali evropski parlamentarci.
Facebook Forum