Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto je u saopštenju napao vlade Islanda, Švedske, Danske, Norveške i Finske, optužujući ih za "širenje lažnih informacija".
Mađarski parlament je 30. marta usvojio kontroverzan zakon koji omogućava premijeru Orbanu da upravlja zemljom dekretima tokom vanrednog stanja, uvedenog zbog pandemije korona virusa.
Nakon brojnih kritika međunarodne zajednice tog mađarskog zakona, generalna sekretarka Saveta Evrope Marija Pejčinović je istakla da vanredno stanje "neodređenog trajanja i bez ikakve kontrole ne pruža garancije da će biti poštovani osnovni principi demokratije i da će ograničavanje osnovnih ljudskih prava biti proporcijalno pretnji kojoj bi trebalo da se suprotstavi".
Šefovi diplomatije pet nordijskih zemalja su potom 6. maja izrazili svoju zabrinutost, navodeći da "pravna država treba da prevlada čak i u vanrednoj situaciji". Ministar Sijarto je na to uzvratio pitanjem da li "ministri Danske, Finske, Islanda, Norveške i Švedske znaju bolje od Mađara šta Mađari žele".
"Neka gledaju svoja posla", poručio je šef mađarske diplomatije kolegama iz nordijskih zemalja.
Viktor Orban je od povratka na vlast 2010. redovno na meti kritika međunarodnih organizacija zbog autoritarnog upravljanja Mađarskom. Nevladina organizacija Fridom haus je prošle nedelje skinula Mađarsku sa liste demokratskih zemalja i svrstala je u "hibridne režime". Mađarska je članica Saveta Evrope, organizacije koja okuplja 47 zemalja.
Budimpešta je odbacila kritike zbog uvođenja vanrednog stanja. Vlada ističe da mađarski parlament može u svakom trenutku da suspenduje vanredne mere, kao i da će vanredno stanje biti ukinuto po okončanju pandemije.
Evropski parlament treba u sredu da razmatra stanje ljudskih prava u Mađarskoj.
.jpg "Sa Cetinjskog foruma upućen poziv Vladi Crne Gore da podrži rezoluciju o Srebrenici")
Komentari 3
Limun
MAJA
Dudule
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar