Vodič kroz veganstvo i recepti

–  Takva ishrana takođe pomaže da smanjite Vaš „ugljenični otisak“ – stopu emisije štetnih gasova, pa tako čuvate zemljine dragocene resurse sveže vode i fosilnih goriva. Unošenje više vlakana i antioksidansa iz voća i povrća, sa nižim unosom zasićenih masnoća i masnoća uopšte, doprinosi poboljšanju zdravlja i imuniteta – kažu za Danas Milica Rajković, Jovana Jović i Snežana Milovanović iz tima Zeleni ponedeljak, akcije koju Udruženje Sloboda za životinje već nekoliko godina vodi.

U pitanju je svetska kampanja koja ima podrsku mnogih poznatih licnosti od kojih su neki: Ser Pol Makartni, Riki Džervejs, Mobi, Joko Ono, Brajan Adams, Ser Ričard Brenson, Šeril Krou, Kevin Spejsi, Alek Boldvin, Majkl Polan, Al Gor, Gvinet Paltrou… a koju je u Srbiji pokrenulo udruženje “Sloboda za životinje”, sa željom da u nedeljni plan ishrane ljudi uvrsti jednan zeleni, odnosno biljni dan.

– Ponedeljak je prvi radni dan u nedelji i ujedno odličan za donošenje odluka. Cilj nam je i da se ustanove kao što fakulteti, bolnice, studenstke menze, dečiji vrtići i restorani priključe globalnoj kampanji veganskog ponedeljka i da posle nekog vremena imaju u svom redovnom meniju stalne veganske ponude – ukazuju iz tima i dodaju da je ideja Zelenog ponedeljka nastala iz ljubavi prema sebi i drugima jer, prelaskom na biljnu, vegansku ishranu doprinosimo našem opštem zdravlju i zdravlju životne sredine.

– Biramo da ne učestvujemo u patnji i ubijanju životinja. Povoljno utičemo na smanjenje gladnih u svetu i pored svega uživamo u neverovatno širokoj lepezi ukusa – ističu cure iz ovog tima.

Upitane koji su sve gradovi sproveli akciju i sada ponedeljkom imaju vegan opcije u institucijama gde se servira hrana, one odgovaraju da se prvi Zeleni ponedeljak desio u gradu Gent u Belgiji. Nakon njega zelene se Sao Paolo u Brazilu, Tel Aviv u Izraelu, Kejptaun u Africi, i drugi gradovi u Australiji, Velikoj Britaniji, Kanadi, Finskoj, SAD-u, Brazilu, Holandiji, Tajvanu, Australiji…

– Značaj Zelenog ponedeljka je stvarno višestruk. Iz zdravstvenog aspekta, znamo da mesna ishrana povećava nivo holesterola u krvi i doprinosi povećanju rizika od nekih nekih oblika raka, dijabetesa i gojaznosti. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, svaki drugi stanovnik Srbije umre od bolesti srca i krvnih sudova, svaki peti od malignih tumora i svaki deseti od posledica povreda, dijabetesa i opstruktivnih bolesti pluća – ukazuju iz tima Zeleni ponedeljak i dodaju da su trenutno aktuelni apeli koji dolaze od naučnih, zdravstvenih i ekoloških krugova, da je: prekid eksploatacije životinja jedna je od najvećih, ali i najdelotvornijih akcija koje čovečanstvo može preduzeti da bi se zaštitilo od budućih pandemija.

Širom sveta životinje se drže u užasnim uslovima na industrijskim farmskim uzgojima i tržištima divljih životinja. Ona pružaju plodno okruženje za prenos virusa između različitih vrsta životinja i ljudi.

Činjenica je da 75 procenata novih infektivnih bolesti potiču od životinja – uglavnom iz trgovine divljim životinjama i farmskog uzgoja, poput SARS-a, ptičjeg gripa, svinjskog gripa, ebole i AIDS-a, pa i najnoviji korona virus, potiče od životinja – primećuju sagovornice, ukazujući da su najveće ubice u svetu srčane bolesti i moždani udar, koje godišnje oduzmu 17,5 miliona života.

– Promenom prehrambenih navika ove brojke ne bi bile tako strašne. Pored toga što bismo sami bili zdraviji, živeli bismo u zdravijem okruženju. Bilo kojim smanjenjem konzumacije mesa i mesnih proizvoda doprineli bismo smanjenju potrošnje vode, emisiji ugljeničnih gasova. Prekomerno iskorišćavanje tla u vidu deforestacija ili širenja pustinja bi se takođe svelo na razumniji nivo – ukazuju iz Zelenog ponedeljka.

Prema njihovim rečima, u istraživanju UN otkriveno je da je industrija mesa odgovorna za petinu ukupne količine ugljenih gasova. Ugljenični gasovi dalje ubrzavaju klimatske promene i svaka količina je bitna.

Uzgoj stoke povlači za sobom i ogromne potrebe za potrošnju vode. Tako se procenjuje da je potrebno 15.500 litara vode za proizvodnju jednog kilograma mesa.

Pored vode i emisije ugljeničnih gasova, mesna i mlečna industrija zahteva jako puno fosilnih goriva. Počev od uzgoja stoke, procenuje se da 40 kalorija energije iz fosilnih goriva ode u jednu kaloriju kravljeg mesa.

– Kako nam deforestacija odnosno krčenje šuma sve više preti, biljna ishrana predstavlja jedino rešenje. Naime, ako izračunamo zemljišni prostor koji nam je potreban za uzgajanje životinja i njihove hrane kojim bi se jedan čovek hranio godinu dana, dođemo do toga da nam je potrebna površina dva fudbalska terena. Kada bismo na istoj površini gajili bijke za ljudsku ishranu nahranili bismo četrnaestoro ljudi za isti vremenski period – konstatuju iz tima Zeleni ponedeljak.

Za one koji su raspoloženi da ponedeljkom počnu da spremaju nešto „zeleno“ i ukusno, vegan kuvarice, na „trpezu“ postavljaju recepte koje nećete naći u tradicionalnim kuvarima:

Recept Snežane Milovanović, jedna od osnivačica Udruženja “Sloboda za životinje” – Čorba od brokolija

U posudu stavite malo maslinovog ulja, čen belog luka i malo iseckanog praziluka pa malo propržite i dodajte u kockice iseckan jedan veći krompir da se i on malo dinsta i napravi koricu.

Začinite biljnim začinom, malo morske soli, malo bibera pa nalijte sa vrelom vodom i kuvajte desetak minuta.

Zatim dodajte opran na cvetiće isparčan brokoli, važno je da se on doda u ključalu vodu jer tako ostane lepa zelena boja brokolija. Vrlo malo kuvajte sve zajedno. Skinite sa vatre i ispasirajte štapnim mikserom.

Kada uspete čorbu u tanjire odozgo dodajte malo kokosove ili druge veganske pavlake.

Recept Ljiljane Čolović, autorke knjige „Vegan: zdravo posno jelo za dušu i telo“ – Palenta sa koprivom

Proleće je vreme kada se mnogo samoniklog bilja može pronaći u prirodi. Iskoristite na najbolji način lekovitu koprivu, sremuš ili jagorčevinu. Za danas sam odabrala ovo inovativno jelo koje je obogaćeno začinskim travama.

Potrebno: 250 grama palente, dve pune šake koprive, dve kašike maslinovog ulja, so, biber, svež ruzmarin, timijan, majoran i čili.

Priprema: koprivu oprati i staviti u blender sa dve veće šolje vode pa umutiti sve dok se dobro isitni. Potom sipati u šerpu i kad provri dodavati postepeno palentu. Kuvati otprilike 20 minuta i dodavati vode po potrebi jer treba da bude tečnije. Pred kraj dodati maslinovo ulje, začine, so i biber. Kad bude gotovo, presuti u nakvašenu vodom posudu i ostaviti da se stegne. Odozgo posuti čilijem i svežim ruzmarinom.

Poslužiti sečeno na kocke, uz ajvar, svežu papriku, špargle i mladi luk, te masline i vege pavlaku od kokosovog mleka (čvrst sadržaj iz konzerve sa kokosovim mlekom pomešati sa sokom pola limuna i malo soli, sipati u teglicu i ostaviti u frižideru preko noći).

Recept Snežane Milovanović, jedna od osnivačica Udruženja “Sloboda za životinje” – Prženo povrće sa indijskim orasima i dimljenim tofuom služeno uz basmati pirinač

Najjednostavnije vegansko jelo koje se brzo priprema je hrskavo prženo povrće u tavi. U zagrejanu tavu prvo stavite malo maslinovog ulja pa po dužini na trakice iseckan praziluk, zatim po dužini isto na trakice iseckanu šargarepu, krupno sečenu papriku raznih boja, brokoli iscepkan na cvetiće, jedan paradajz, malo pečuraka isečenih na kriške, najbolje šitake ili šampinjone, jedan komad dimljenog tofua isečenog na kockice i na kraju šaku indijskih oraha. Poklopite da se dinsta u pari pa promešajte povremeno.

Na kraju možete dodati i malo soja sosa ako volite, ako ne – odlično je i bez njega. Služi se uz basmati pirinač skuvan u razmeri 1:3 – jedna šoljica pirinča i 3 šoljice vode, poslolite i poklopljen kuvate.

Recept Olivere Rosić, autorke zbirke recepata „Presno Gurmanski“ – Veganski omlet od leblebije

Glavni sastojak za ovaj omlet nam je bilo brašno od organske leblebije Besan proizvedeno u Vojvodini i dostupno svima.

Dakle evo sastojaka: 1 velika šolja brašna od leblebije, mladi praziluk i beli luk, mirođija – sveža, paradajz , ako vam su vam pri ruci pečurke, kao braon šampinjoni ili bukovače biće odličan dodatak omletu, ili malo dimljenog tofua;

Malo maslinovog ulja za podmazivanje tiganja, crna himalajska so bi bila idealna za autentični ukus na jaja, prirodni sušeni začin po želji, kašičica kajen paprike ili po ukusu, kašičica psilijuma ili dve tri kašike zlatnog lana potopljenog u vodi na 15 min, kašika shoyu prirodnog fermintisanog soya sosa.

Priprema: Brašno od leblebije umutite sa mineralnom vodom – jedna velika šolja ili više po potrebi, soli i začinima – smesa treba da bude homogena, kao smesa za palačinke. U smesu u blenderu dodajte i kašičicu psilijuma ili „jaja“ od lana.

Praziluk prepecite kratko na malo maslinovog ulja, a kada je skoro gotovo, dodajte i seckani mladi luk. Ako imate pečurke ili dimljeni tofu, dodajte ih sada na tiganj sa lukom (mi smo koristile električni, višenamenski tiganj, koji mi se pokazao veoma praktičan i za naša putovanja, kada koristimo svoje suđe za pripremu hrane).

Kada završite sa lukom (i pečurkama, po želji) dodajte i smesu omleta iz blendera. Na laganoj vatri zapecite omlet. Dodajte i kašiku Shoyu sos-a, a pred sam kraj pečenja omleta dodajte kriške svežeg paradajza i svežu sesckanu mirođiju. Služite toplo, uz obilje sveže salate i ljutu papričicu!

Recept Snežane Milovanović, jedna od osnivačica Udruženja “Sloboda za životinje” – Dezert od hokaido bundeve

Oprati, iznutra očistiti od koštica i iseći hokaido na kriške zajedno sa korom. Složiti kriške na pleh obložen papirom za pečenje. Ispeći u rerni pa pred kraj pečenja dodati malo oraha i preliti kokosovom pavlakom sa malo vanil šećera.