Pre četiri godine BBC je otkrio i prvi put objavio snimak u kom jedan od najpoznatijih britanskih špijuna opisuje kako je radio kao agent za Sovjete.
Na traci iz 1981. Harold Edrijan Rasel Filbi – poznatiji kao Kim Filbi – drži tajne lekcije obaveštajnoj agenciji Istočne Nemačke – Štazi.
Tada je prvi put javnost mogla da vidi bivšeg agenta MI6 kako govori o špijunskoj karijeri – od vrbovanja do bežanja u Sovjetski savez.
On tu opisuje kako je napredovao u MI6 dok je odavao tajne KGB-u.
Za kraj je sačuvao savet za istočnonemačke agente.
- Američki špijun koji je Sovjetima odavao informacije o atomskoj bombi
- Kako su Sovjeti tri puta stigli na Mesec pre Amerikanaca
- Iz koje kuhinje je došla afera „ruski špijun“
„Dragi drugovi“.
Sa ove dve čuvene reči, izgovorene sa besprekornim akcentom engleske više klase, jedan od najpoznatijih britanskih špijuna i njihov najveći izdajnik počinje predavanje odabranoj publici špijuna Istočne Nemačke.
Filbijevo obraćanje traje sat vremena i čuvano je na video kaseti, čiji sadržaj do pre četiri godine nije nigde prikazan.
BBC ga je „iskopao“ u zvaničnim arhivama Štazija u Berlinu.
Nije bilo namenjeno široj publici, ali se u njemu jasno vidi spremnost obaveštajca MI6 da otvoreno govori o profesionalnom putu, drugačije nego bilo kada.
Video je malo mutan i sa lošom sinhronizacijom, što pokazuje sva ograničenja tadašnje tehnologije.
„Neprijateljski kamp“
Posle uvodnog izlaganja vrhunskog istočnonemačkog špijuna Markusa Volfa, koji je u toj meri bio neuhvatljiv za zapadne obaveštajne agencije da su ga godinama zvali „čovek bez lica“, Filbi je stao za govornicu.
„Moram vas upozoriti da ja nisam govornik“, kaže Filbi.
„Čitav život sam proveo trudeći se da izbegnem publicitet bilo koje vrste“.
To je prilično tačno.
Prethodni video u kom se on pojavljuje je konferencija za štampu iz 1955, u stanu njegove majke u Londonu.
Tada je vrlo malo govorio, samo je poricao da je komunista.
U ovom video, prvi put, čujemo Filbija da se hvali kako je 30 godina proveo, u onom što naziva, „neprijateljski kamp“.
Sebe opisuje kao rođenog u „vladajućoj klasi Britanske imperije“ i objašnjava kako ga je komunizam privukao prvi put tokom školovanja na Kembridžu.
On na snimku detaljno opisuje kako ga je Sovjetska obaveštajna agencija, kasnije poznata kao KGB, vrbovala pošto se vratio sa rada sa aktivistima u Austriji.
(U enciklopediji Britanika se navodi da je to bilo 1933. godine, kada je Filbi imao 21 godinu.)
Najveće iznenađenje je, kaže, bilo što se to dešavalo u trenutku kad nije imao ni posao, ni izglede da se negde zaposli.
„To je bio suštinski dugoročni projekat. Nisu očekivali rezultate odmah niti je to moglo da se desi“.
Njegov sovjetski kontakt saoštio mu je šta se od njega očekuje.
„Bilo mi je savršeno jasno da bi u očima Moskve najbolja meta bila Britanska obaveštajna služba“.
Filbi do detalja opisuje kako je godinama gradio profesionalni put.
Počeo je kao novinar, radio je za Tajms, pokrivao Španski građanski rat, stvarao kontakte sa zvaničnicima i kad se rat završio saopštio da želi da radi za vladu.
Na kraju je prošao na konkursu i zaposlio se u svetom mestu britanske države – Tajnoj obaveštajnoj službi – SIS, poznatoj kao MI6.
U jednom najupečatljivijih citata Filbi otkriva kako je bilo lako krasti tajne britanskim obaveštajcima.
Kaže da se jednostavno sprijateljio sa kolegom iz arhiva, koji je pohranjivao papire. Družili su se i dva do tri puta nedeljno bi išli zajedno na piće.
Tako mu je pošlo za rukom da dođe do dokumenata, do kojih radeći redovan posao nikad ne bi mogao.
„Da je bilo valjane discipline u rukovođenju papirima u SIS takva stavr bi bila nemoguća. Ali, u stvari, discipline nije bilo uopšte“.
Filbi u nastavku objašnjava šta je radio sa svim tim dokumentima.
„Svako veče sam iz kancelarije izlazio sa velikom akt tašnom punom izveštaja, koje sam sam pisao i sa pregršt dokumenata iz arhive.
„Često bi ih iste večeri davao mom sovjetskom kontaktu. Ujutro bih dobio dokumenta nazad, njihov sadržaj bi u međuvremenu slikali a ja sam mogao papire da vratim na mesto rano ujturo.
„To sam radio godinama“.
Vrlo „prljava„ priča
Filbi, sovjetski agent, zatim je imenovao da mesto broj dva u posebnom odeljenju MI6 – posvećenom brobi protiv sovjetske špijunaže.
Njegov nadređeni u KGB-u mu je dao nov zadatak, da dobije poziciju broj jedan tako što će ukloniti šefa Feliksa Kaugila.
„Pitao sam `da li mi predlažeš da ga ubijem ili šta?`“, rekao je.
Umesto toga, trebalo je da se koristi birokratskim spletkama.
„I tako sam sredio smenu sopstvenog šefa. Nemojte slušati ovo“, rekao je obaveštajcima u publici, koji su prasnuli u smeh.
Uspeo je.
„To je bila vrlo prljava priča. Ali posle svih poslova koji podrazumevaju da s vremena na vreme uprljamo ruke, radimo to iz razloga koji nije nikako prljav“, objasnio je.
„Moram da priznam da je ta najupečatljivija intriga i bila usmerena na čoveka, koji mi je bio drag i kom sam se divio, ali dobio sam takva uputstva i nisam mogao protiv toga“.
Postoji jedna epizoda koja se obično navodi kao ilustracija ljudskih gubitaka zbog Filbijeve izdaje.
Kada je postavljen u Vašington kao veza MI6-a sa agencijama CIA i FBI odao je tajnu operaciju da se hiljade Albanaca vrate u njihovu državu i svrgnu komunistički režim.
Mnogi od njih su ubijeni.
U predavanju je pokušao da to predstavi kao sopstvenu zaslugu – čak je tvrdio da je sprečio treći svetski rat.
Da nije kompromitovao operaciju i da je uspela, tvrdi on, CIA i MI6 pokušale bi isto to i u drugim zemljama, poput Bugarske.
Sovjetski savez bi se, kaže, tad umešao i to bi bio put ka opštem ratu.
Beg iz Bejruta
Dok je bio u Vašingtonu, dvojica njegovih kolega i špijuna sa Kembridža, Gaj Bardžis i Donald Meklin, pobegli su u Moskvu što je podstaklo sumnje u Filbija i dovelo do njegovog saslušanja.
Kaže da postoje dva razloga zbog kojih je mogao tako dugo da se izvuče sa špijunažom.
Prvi je britanski klasni sistem, koji ne može da prihvati da jedan od njih može biti izdajnik.
Drugi je činjenica da je MI6 mogao mnogo toga da izgubi ako bi se potvrdilo da je on strani špijun,
Filbi je tad zvanično napustio MI6, ali je vrlo brzo vraćen na posao.
Postao je agent sa sedištem u Bejrutu, a radio je kao novinar. To mu je pomoglo da nastavi da se bavi špijuniranjem.
Filbi je završio formalni deo obraćanja pričom o bekstvu iz Bejruta, koju je iskoristio da ismeje MI6.
Njegove kolege iz MI6 1963. suočile su ga novima dokazima da radi za Sovjete.
Filbi je blefirao i počeo da vrda.
Zatim je jedan od agenata dobio zadatak da ga prati. Međutim, taj čovek je bio strastveni skijaš.
Filbi je rekao da je te godine napadao sneg i da agent nije mogao da izdrži da ne ode na libanske planine i tamo provede većinu vremena.
Tad je dobio signal od KGB-a da su mu obezbedili da pobegne.
Filbi je zatim odgovarao na pitanja istočnonemačkih obaveštajaca. Zanimalo ih je kako je bio komunista, uprkos životu na Zapadu.
Predavanje je završio jednim savetom, koji je i njemu mnogo pomogao: Nikad ne priznaj.
„Ako vam pokažu dokument s vašim rukopisom, recite da je falsifikovan – samo demantujte sve.
Ispitivali su me da me slome i nateraju da priznam, a ja sam samo morao da sačuvam živce.
„Moj savet je da i vašim agentima kažete da nikad ne priznaju“.
Ovaj video, pravljen je da bude tajni, šansa je da vidimo Filbija onako kako je on video sebe i špijunsku karijeru.
Prepun je savršenog samopouzdanja.
Filbi je 11. maja 1988. preminuo u Moskvi pre sloma komunističkog režima, kom je služio ceo život.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
