DA LI JE UGROŽENA DOMINACIJA DIVA SA ISTOKA? Korona usporila put Kine ka svetskom BROJU 1 i sada su pred Pekingom DVA SCENARIJA
Kina je sve imala isplanirano. Ova 2020. trebalo je da bude prekretnica u kojoj će Kina dostići stopu urbanizacije od 60 odsto, rast BDP preko šest odsto, iskoreniti apsolutno siromaštvo i skoro preći na čistu energiju.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Naizgled nepovezani ciljevi bi, dalje, popravili njen međunarodni imidž i pomogli joj u širenju meke moći. Tako bi Kina jubilarnu 2021. i vek od osnivanja Komunističke partije dočekala kao „umereno prosperitetna“ zemlja koju samo korak deli od uloge globalnog lidera. Sve to je godinama pažljivo pripremano. A onda se desila pandemija. Da li je dominacija diva sa Istoka ugrožena i može li korona Kinezima da izmakne tlo pod nogama na korak od svetske pozicije broj 1?
Početkom januara, kada je virus korona iz Kine krenuo na put oko sveta, predviđanja nisu bila dobra - epidemija je "kineski Černobilj", možda čak i početak kraja komunističkog režima, sa geopolitičkim posledicama koje bi, u vreme rastućih američko-kineskih tenzija, dale nepremostivu prednost Vašingtonu.
Međutim, predviđanja su se praktično preko noći promenila kada je Kina stavila širenje virusa pod kontrolu u trenutku kada su Amerika i Zapadna Evropa postali nova žarišta. Takav preokret u kombinaciji sa posledičnom globalnom recesijom najavio je geopolitički razmeštaj iz koga bi Kina mogla da izađe kao pobednik. Tu jedinstvenu šansu je uvideo i Peking, koji se odmah stavio u poziciju svetskog dobročinitelja i pokrenuo međunarodnu kampanju u kojoj je naglasio neuspehe demokratskog upravljanja i sebe predstavio kao vođu globalnog odgovora na zdravstvenu krizu.
Pročitajte još
Taman kada se činilo da razvoj situacije ide Kini naruku, tasovi na vagi su se poravnali. Ispostavilo se da svet nije tako spreman da zaboravi da je upravo zataškavanje od kineskog režima u ranim danima pandemije dovelo do toga da se širenje virusa otrgne kontroli, kao i da Zapad, iako zahvalan za pomoć, ipak ne voli kada mu se agresivnom propagandom ističu prednosti jednopartijskog oblika vladavine.
Dva scenarija pred Pekingom
Kako će globalna pozornica izgledati posle korone, rano je predviđati, ali se već sada vidi da su pred Kinom dva scenarija. Prkosno neliberalna sila mogla bi da se, nošena brzim ekonomskim oporavkom, nametne kao lider novog sveta. Ili bi udružene kritike liberalnih demokratija mogle trajno da naruše poverenje u to da je Peking spreman i sposoban za međunarodnu saradnju kakva se zahteva od globalnog lidera.
Ako želi da ostvari prvi scenario, Kini predstoji teška borba - i to na tri fronta. Na prvom mestu će to biti Amerika, na drugom Rusija i na trećem Evropska unija.
Kada se jednom, kao i posle svake krize, podvuče crta, najbolju startnu poziciju imaće onaj kome ostane najviše novca. A sva predviđanja stručnjaka kažu da će to najverovatnije biti Kina.
- Kina će se oporaviti brže od ostalih zemalja iz prostog razloga što se tamo virus prvo pojavio i što je ona, nakon prvobitnog ignorisanja i zataškavanja opasnosti, preduzela oštre mere da ga suzbije. Svakako neće dostići rast BDP od 6,8 odsto koji je pre pandemije očekivala, ali je kineska ekonomija je već uveliko počela da staje na noge - rekao je za "Blic" ugledni profesor Danijel Server sa vašingtonskog univerziteta "Džon Hopkins".
Pesimističan scenario, koji uključuje nove talase pandemije, odlaže oporavak Kine za 2021. godinu, dok umereno optimističan, kakav se može videti na novim MMF-ovim projekcijama godišnjeg rasta BDP-a, pokazuje da će on u Kini ove godine iznositi nešto preko jedan odsto.
To je, naravno, mizerno u odnosu na preko šest odsto, koliko je iznosio ranije i na koliko su Kinezi navikli, ali se na projekcijama vidi da je Kina zapravo jedina vodeća ekonomija čiji BDP neće otići u minus. Poređenja radi, Americi se predviđa BDP od - 5,9 odsto.
Ipak, kako za "Blic" ocenjuje predsednik Foruma za strateške studije Instituta društvenih nauka Neven Cvetićanin, situaciju sada ne treba da posmatramo samo kroz države kao glavne entitete, jer je glavno pitanje da li će ova kriza promeniti odnos krupnog kapitala prema Kini i Americi - zemlja koju krupni kapital posle pandemije prepozna kao najpogodniju za ulaganje, dobiće zamah u snazi.
- Ono što vidimo da Kina pokušava, mada je prerano govoriti da li će u tome uspeti, jeste da se predstavi kao šampion multilateralizma. Do sada su to bile SAD, predvodnik koncepta globalne politike koji se zasniva na saradnji i međunarodnim institucijama, ali su se one zbog sopstvenih ekonomskih interesa zatvorile. Može se reći da je globalizacija počela da radi protiv SAD i za Kinu. Naravno, iza svega stoje interesi najkrupnijeg kapitala, koje je pandemija je podelila na nekoliko sekcija. Na primer, na jednoj strani je farmaceutska industrija, na drugoj naftna... - objašnjava Cvetićanin.
Kada se sve to sabere i oduzme, dodaje on, vidimo da će buduću globalnu poziciju Kine odrediti njen odnos sa tri moćne "superceline".
Front broj 1 - Kina vs. Amerika
Dva meseca od potpisivanja trgovinskog sporazuma, čini se da je pandemija započela novo poglavlje u tenzijama tihih neprijatelja. Već u februaru došlo je do proterivanja medijskih predstavnika sa obe strane, a onda je na red došla igra prebacivanja odgovornosti. Američki predsednik Donald Tramp nije prestajao da virus naziva "kineskim", dok je kineski ministar spoljnih poslova, potpuno ozbiljan, izjavio da su možda američki vojnici doneli virus u Vuhan. Do nove eskalacije je došlo proteklih nedelja, kada su Tramp i njegovi saradnici počeli da iznose teorije da je virus korona zapravo nastao u vuhanskoj laboratoriji.
Izgleda da je takva retorika uticala i na javno mnjenje u Americi, gde građani imaju sve negativniji stav prema Kini.
Profesor Server smatra da je neprijateljstvo prema Kini u njegovoj zemlji preterano, jer "Peking koji igra po međunarodnim pravilima može biti važan partner", dok kolumnista "Tajma" i predsednik konsultantske agencije "Eurasia Group" Ijan Bremer ocenjuje za "Blic" da je činjenica da Kina snosi početnu odgovornost za to što se virus otrgao kontroli.
- Vlasti u Kini nisu pomogle ni svom narodu niti međunarodnoj zajednici dok je pet miliona Kineza putovalo van Vuhana od kojih skoro 500.000 u inostranstvo, a biznis je nastavio da funkcioniše kao i obično. Tek kada je Kina shvatila da ima veliki problem, promenila je dramatično kurs, ali početni greh za pandemiju je i dalje njen - podseća Bremer.
Od pojedinih analitičara se može čuti da će ova pandemija u istorijskim udžbenicima biti upisana kao prelomna tačka posle koje će Kina konačno i zameniti Ameriku na mestu vodeće svetske sile. Neka predviđanja čak najavljuju "novi Hladni rat" između svetskog "broja jedan i dva". Ipak, nesporno je da su američka i kineska ekonomija postale u tolikoj meri međuzavisne, da je taj odnos inspirisao i novu kovanicu - "Kimerika".
- Više o odnosu Kine i Sjedinjenih Država ćemo znati nakon američkih predsedničkih izbora u novembru, jer je pandemija glasanje učinila neizvesnijim. Zbog njihove povezanosti Sjedinjenim Državama će biti teško da se sukobe sa Kinom bez posledica po sopstvene ekonomske interese. Čak i Tramp pazi da kada kritikuje Kinu ne pominje lično predsednika Sija Đinpinga, već govori o ekonomskim interesima i trgovinskom deficitu - kaže Cvetićanin.
Front broj 2 - Kina vs. Rusija
Kako je jasno da Zapad ne može sam da se geopolitički takmiči sa Kinom, dok je za liderske ambicije Kine ključno da ima Moskvu na svojoj strani, verovatno ćemo uskoro posmatrati borbu za naklonost Rusije.
- Kina i Rusija su sa jedne strane saveznici po mnogim pitanjima, a sa druge su strateški konkurentni. Rusija kao ekonomski slabija ima određena podozrenja prema Kini, koja je prenaseljena i ekonomski jaka, a prvi komšija. Treba videti da li će se nastaviti rusko-kinesko strateško partnerstvo koje je bilo lakše održati kada je Kina bila slabija, ali ako Kina dodatno poraste nakon pandemije, onda rastu i pitanja u Rusiji koliko taj savez može da bude isplativ. Rusija se sada pojavila kao poželjan mlađi partner svima. To je ono što Tramp, Makron, čak i Merkelova pokušavaju - zbog Kine se trude da se Rusija ne otuđi od njih previše - objašnjava Cvetićanin.
Rusija godinama neguje partnerski odnos sa Kinom kao protivotrov zapadnim sankcijama. To pažljivo gajeno prijateljstvo pretila je da ugrozi prva faza pandemije.
Rusija je među prvima zatvorila svoju hiljadama kilometara dugu granicu sa Kinom. Kineski studenti su deportovani po kratkom postupku, kineski državljani su maltretirani. Taj antikineski sentiment mnogima je ulio nadu da će se Rusija i Zapad ujediniti kako bi zajedničkim snagama ograničili kinesku moć. Međutim, novi razvoj situacije pokazuje da će nade koje američki i evropski zvaničnici polažu u raskol verovatno pasti u vodu.
Kombinacijom dva faktora - istorijskim padom cene sirove nafte, od koje zavisi ruska ekonomija, i naglim širenjem virusa u zemlji što je već slab zdravstveni sistem dovelo pred kolaps i preti da izazove socijalne nerede - Rusija se našla u krizi u kojoj je promena spoljnopolitičke strategije poslednje što treba da uradi. Brz ekonomski oporavak koji predviđaju Kini, kao i činjenica da je njen uvoz nafte iz Rusije ostao stabilan dok su isporuke koje se šalju u Evropu sve manje, znači da Peking ostaje najvažniji spoljni partner Moskve. A rastuće antikinesko raspoloženje će na red doći drugom prilikom.
Front broj 3 - Kina i EU
Kina je geopolitikom infrastrukturnog investiranja, koje se ogleda pre svega u inicijativi "Pojas i put", već dugo prisutna u Evropi, rekao je za „Blic“ direktor beogradskog Foruma za etničke odnose Dušan Janjić.
- Kina je već dugo sastavni deo Evrope, pogotovo postkomunističkog dela na istoku. Još ranije je ušla u telekomunikacione sisteme zemalja poput Italije i Nemačke, još od 2008, kada počinje kolaps neoliberalnog biznisa u Evropi koji i danas traje - dodaje Janjić.
Taj savez je bio spreman za podizanje na viši nivo, a kriza izazvana virusom je, iako to na prvi pogled deluje kontradiktorno, pružila jedinstvenu priliku Pekingu da pokaže i najskeptičnijima u Evropi da je sposobna za saradnju.
Pročitajte još
Demonstrirajući još jednom veštinu da spoji solidarnost i biznis, Kina je priskočila u pomoć najugroženijim EU zemljama, pre svega Italiji, u trenutku kada im ruku nisu pružili ostali. Osim slanja pomoći, Kina je prodor na evropsko tlo iskoristila i kao priliku za novi projekat "Zdravstveni put svile", koji je kineski predsednik predočio u telefonskom pozivu italijanskom premijeru Đuzepu Konteu.
Sve to je pratila i tvrda ideološka propaganda i ofanzivna diplomatija, ali i podizanje cena od strane kineskih dobavljača medicinske robe, zbog kojih je EU postala bolno svesna činjenice da narušava sopstvenu bezbednost prevelikim oslanjanjem na kinesku proizvodnju. Čaša se prelila, a početnu zahvalnost su zamenile uvijene kritike.
- Nije lako izvršiti preteranu kritiku Kine na način na koji to radi Trampova administracija, zbog njene ekonomske moći. Đuzep Borelj je nedavno rekao da se u Kini proizvode 70 odsto lekova za evropsko tržište. Kada imate takvu situaciju, nije vam lako da manevrišete i ne možete da uđete u frontalni sukob - rekao je Cvetićanin.
Ipak, rastući antikineski stav bio je očigledan. Političari u Berlinu, Parizu i Londonu kritikovali su kineski narativ o pandemiji i rana zataškavanja, insistirajući na tome da će Peking morati da pruži validne odgovore o poreklu virusa. Primetna je, međutim, i jedna podela - ovakve izjave su se mogle čuti od Emanuela Makrona, Angele Merkel i Dominika Raba, koji je na poziciji britanskog premijera menjao Borisa Džonsona. Italija je, sa druge strane, ostala na izjavama zahvalnosti, a nedavna anketa pokazuje da 36 odsto Italijana misli da je Kina najbolji partner njihove zemlje (daleko manji procenat je glasao za Ameriku i EU članice).
- Trenutna priča s javnim mnjenjem Unije u odnosu na Kinu je podeljena. Kina je postala primer dobrog sveta kome treba težiti u Italiji i Španiji, zemljama koje su članice EU, ali koje su se našle na margini i koje nisu zadovoljne pruženom pomoću od strane Brisela. Ta popularnost Kine je počela da bude pretnja za političare poput Makrona ili Merkelove - zaključuje Janjić.
Povezivanje Evrope i Kine oprezno se gradilo godinama i donosi preveliku korist za obe strane da bi bilo olako prekinuto. Međutim, izvesno je da će doći do određenog stepena udaljavanja koji bi išao na štetu Pekinga. Naime, u evropskim političkim krugovima se proteklih nedelja može čuti namera da se "Evropa vrati kući", odnosno da se proizvodnja vrati iz Kine na tlo Starog kontinenta kako ubuduće ne bi zavisili od Kine u lancu snabdevanja.
Šamar realnosti se desio kada je u jeku krize Evropa bila nesposobna da sama napravi maske ili osnovne hemikalije. Vesnik ovakvog zaokreta bilo je to što se Merkelova sredinom aprila pridružila Makronu u pozivima na ekonomski suverenitet Evrope.
U novom nastavku sutra čitajte da li će iz pandemije korone, koja je značajan deo sveta bacila na kolena, izaći nešto dobro.