FILMSKA LJUBAVNA PRIČA Nakon 40 godina ponovo se sreli i pod maskama izgovorili sudbonosno DA (FOTO)

Čuli smo je nakon dugog ubeđivanja i molbi da vredi pričati na jednoj od popodnevnih kafa, gde smo Sabitu i Slavici ukrali malo vremena. Dakle, njih dvoje, Sabit Prijedorčanin i Slavica, Makedonka iz Skoplja, prvi put su se upoznali prije gotovo četiri decenije u Prijedoru, piše Info Prijedor.ba.

– Znali smo se iz viđenja. Ona je stanovala na Pećanima, ja u crvenom soliteru. Poznanici iz grada, pozdravljali smo se, po neku progovorili, bila mi je jako simpatična i to je bilo sve – priča Sabit.

Onda je stigao rat. Sabit je izbegao u Austriju, u Beč, a Slavica koja je tih ratnih godina ostala udovica s tri kćerke napušta Prijedor i odlazi u Makedoniju, u Skoplje, prenosi Srpskainfo.

– U Beč nisam otišao slučajno. Tamo imam dve prekrasne kćerke na koje sam vrlo ponosan. Beč je zbog tog bio logičan izbor. Nakon 21. godine braka, razveo sam se, civilizovano, i od tad samovao. Pre osam godina vratio sam se u Prijedor – kaže Sabit.

Otvoreno i iskreno priznaje da je u to vrijeme povratka pokušavao naći neku srodnu dušu, ali nije nikako išlo.

– Onda se setim sada već moje Slavice. I odlučim da je potražim na Fejsbuku. Nađem je u Skoplju, pošaljem zahtev za prijateljstvo i ona ga prihvati. Bilo je i pitanja jeste li udati, ona kaže nisam, tako je glasio i moj odgovor na njeno pitanje da li sam oženjen. Dugo smo se dopisivali, i u oktobru prošle godine pozvao sam je da dođe kod mene u Prijedor. Bio sam, presrećan kad je pristala – priča Sabit koji ne krije da je njegova Slavica sve ono što jedan muškarac može od žene poželeti u braku.

– Draga mi je, tolerantna, iskrena. Spremna na razumevanje, ima toliko divnih osobina kojim ne bi odolio ni jedan muškarac. Žena za poželeti. Treba imati sreće u životu i sresti jednu takvu ženu, i reći da je tvoja. U 25 godina mog samovanja 25 puta sam se mogao oženiti, ali eto nisam. Sudbina valjda da dočekam Slavicu – kaže Sabit.

Nakon nekoliko mjeseci boravka u Prijedoru odluče i da se vjenčaju. U doba korone valjalo je pripremiti i valjane papire. Malo komplikovano, jer je Slavica državljanka Sjeverne Makedonije. Ipak u cijelu priču tad je uskočio Sabitov brat i kum Zijad Ćanić, Ćana, uz čiju su pomoć uspjeli da srede dokumenta na osnovu kojih su se i vjenčali.

– Samo se čekalo njeno „Da“. Mogu reći da sam zaista srećan čovjek. Koliko sam bio srećan kad sam dobio kćerke, pa poslije četvro unučadi i dvoje praunučadi, e sad mogu reći da je ta sreća na vrhuncu svih sreća što imam – kaže Sabit.

Dodaje da je u bračnoj zajednici sa Slavicom dobio samopouzdanje, neku energiju i volju za radom i životom.

– Po prirodi sam lenj, ne znam nekako o sebi da brinem. A sad je tu ona. Ona mi je i majka i sestra, žena i moj drug. Ona mi je sve živo. Neko s kim ujutro s posebnom srećom pijem kafu. Toliko sam se puta do sad mogao oženiti, a eto nisam. Možda sam upravo nju negde imao u podsvesti, poput sna. I taj moj san se sad ostvario. Ne krijem da sam najsrećniji čovek na planeti – kaže iskreno Sabit.

Presrećna je i njegova lepša polovina Slavica. Priče im se podudaraju, pa i u njenom priznanju da ni jednog časa nije bila iznenađena kad ju je Sabit pronašao na Fejsbuku.

– Ne, nije me iznenadio. Mislim da je osećao neku simpatiju. A opet s druge strane mene su okupirala deca, unučad, nisam imala mnogo vremena – kaže Slavica. Obradovala ju je Sabitova inicijativa, to što je on napravio prvi korak.

– Gledala sam ga na Fejsbuku, ali nisam htela prva da ga kontaktiram. Neka on mene prvi potraži. I moram priznati da sam se obradovala. Doduše, u početku mu nisam mnogo ni verovala, muško, ko muško, a poslije sam videla da je dobar, fin, iskren, korektan, poverljiv. Tako sam ga mnogo zavolela. Sad sam presrećna – priča Slavica i iskreno priznaje da se sreća u braku sa Sabitom pozitivno odrazila i na njeno zdravlje. Tablete za pritisak sada su daleka prošlost.

Fotografije sa vjenčanja možete pogledati OVDE.