Šta će DOBRO izaći iz svega što se desilo svetu tokom pandemije korona virusa?
Globalna pandemija nepoznatog i opasnog virusa koja je zadesila planetu već menja međuljudske odnose, kao o odnos koji imamo prema spoljnom svetu i državama u kojima živimo. Neke promene koje stručnjaci predviđaju da će korona virus doneti u narednim mesecima i godinama su uznemirujuće i čine da nam budućnost izgleda neizvesno - Da li će države ostati zatvorene? Da li će fizički kontakt postati tabu? Kako će se određena zanimanja prilagoditi krizi i opstati posle nje? Međutim, ova sveopšta kriza donosi i novu šansu da popravimo ono što nije valjalo i prihvatimo ono što je, možda, odavno trebalo. Šta će dobro izaći iz svega što nam se desilo?
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Za početak, neke stvari su izvesne. Zbog toga što smo dugo bili zatvoreni i izolovani, naše navike su se prilagodile. Novi načini kumunikacije, lečenja, učenja i kupovine sada imaju jedinstvenu priliku da budu unapređeni i postanu deo naše nove svakodnevice posle pandemije.
1. Onlajn kupovina
Dok se čini da ceo svet stoji, a veliki broj privrednih grana beleži nezamislive gubitke, postoji jedan segment za koji je već sada sigurno da će iz globalne krize izaći još jači - onlajn kupovina. Trenutno se polovina čovečanstva nalazi pod nekom vrstom izolacije i karantina, što za direktnu posledicu ima to da su i oni koji su do juče bili nepoverljivi prema ovakvoj vrsti nabavke, sada primorani da kupuju onlajn.
Pročitajte još
- U prethodnim nedeljama obim kupovine preko interneta u Srbiji je naglo porastao u skoro svim domenima. Velika većina prodavaca – koja se do pre nekoliko nedelja opirala prelasku u internet okruženje jer im je takva prodaja delovala strano, a često i nepotrebno – sada je jednostavno naterana da svoje proizvode i usluge ponudi u digitalnom okruženju. Mnogi kupci koji nisu imali poverenja u internet kupovinu su takođe silom prilika morali da sruše te barijere. Za mnoge je ovo bio hrabar skok, neki su se dobro snašli vrlo brzo, dok drugi i dalje uče. Tako su mnogi od nas tu najveću prepreku, a koja dolazi pre svega iz naših glava, jednostavno morali da prevaziđu - rekao je za "Blic"direktor Inicijative Digitalna Srbija Nebojša Đurđević.
Ovaj nezadrživ rast ogleda se u podatku da je prošle godine samo četiri odsto namirnica u Americi kupljeno onlajn, dok su u poslednja dva meseca preuzimanja aplikacija za kupovinu namirnica preko interneta porasla za čak 200 odsto.
Čak i oni koji su bili skeptični prema onlajn kupovini sada vide njene prednosti, ne samo za odeću i tehnologiju, već i u naručivanju hrane i plaćanju računa.
- Govoreći samo iz američke perspektive, onlajn kupovina trenutno čini oko 11 procenata ukupnih maloprodajnih kupovina. Dakle, postoji puno prostora za rast. Ali neki sektori imaju više prostora od drugih. Otprilike oko polovine knjiga, muzike i filmova sada se prodaje putem interneta, ali oko 20 procenata nameštaja i 3 procenta namirnica. Hrana i namirnice postaju sve značajniji, jer sve više ljudi prebacuje čak i malo svojih navika kupovine na internet. Odeća, koja iznosi oko 30 posto prodaje preko interneta ovde u SAD, verovatno će se povećati - mada ljudima treba manje nove odeće nego što im je potrebna hrana - rekao je za "Blic" Ijan Bogost, autor, nagrađivani dizajner igrica i profesor na Tehnološkom institutu Džordžija, koji piše za američki magazin "Atlantik".
U regionu centralne i jugoistočne Evrope panična onlajn kupovina je počela sa zalihama namirnica i higijenskih proizvoda u martu. To je, zajedno sa strahom od širenja virusa u prepunim prodavnicama, dovelo do eksplozije u onlajn kupovini poslednjih nedelja.
U Češkoj, koja je bila u najtežoj situaciji u Centralnoj Evropi zbog izbijanja pandemije, iznosi koji su se trošili putem interneta navodno su se približavali potrošnji tokom Crnog petka, kako je izvestio Ekpats.cz. Osim kupovine hrane, Česi su se pripremali za potencijalno dugotrajno zatvaranje naručujući sportsku opremu, mašine za hleb i šivaće mašine.
U Hrvatskoj se dogodila slična pojava, prva zemlja u regionu koja je potvrdila slučaj korona virusa. Između 24. februara i 15. marta, u poređenju sa tri nedelje 2019. godine, Hrvati su potrošili više od 40 miliona evra na proizvode kao što su hrana, piće i proizvodi za ličnu higijenu dok je prodaja putem interneta porasla za čak 51%, pokazuju podaci GfK Panel kućanstava, koji istražuje kupovne navike domaćinstava u Hrvatskoj. Naime, Hrvati su skladištili od soli, smrznutih gotovih jela i konzervisanog mesa i ribe, vina i žestokih alkoholnih pića, do brašna i kvasca, toaletnog papira i sapuna.
Pročitajte još
Prema svemu što vidimo stručnjaci su zaključili da ovaj trend neće usporiti po povratku u "normalno stanje", već će navike koje smo stekli za vreme pandemije promeniti budućnost onlajn kupovine, odnosno, učiniće da ona daleko brže postane nova "normala".
- Siguran sam da će ova pandemija ostaviti dubok trag u našim životima u mnogo oblasti, a ovo je jedna od njih. Koliko će nam takav način kupovine postati prirodan zavisi u velikoj meri od toga koliko dobro se prodavci snađu u ovoj situaciji, ali i od toga koliko će ova situacija trajati. Svi zajedno smo iz prve ruke naučili da postojeće internet prodavnice nisu savršene, da ne zadovoljavaju uvek potrebe kupaca, čak i ako izuzmemo efekat izuzetno naglog skoka tražnje koji niko nije mogao da očekuje - ispričao je Đurđević.
2. IT tehnologija i komunikacija
Pandemija je učinila da ljudi budu udaljeni jedni od drugih, kod mnogih povećala osećaj usamljenosti i otuđenosti. Ipak, može se reći i da smo, na neki način, imali sreće što se pandemija dešava sada. Da se ona desila pre svega desetak godina, bili bismo još udaljeniji i imali mnogo manje mogućnosti da se povežemo sa svojim bližnjima.
Danas je većina Zemljine kugle pokrivena internetom i imamo brdo opcija za komuniciranje sa ljudima i na drugoj strani sveta. Preko interneta, društvenih mreža i različitih aplikacija možemo da razmenjujemo vesti, informacije, savete, da jedni drugima pomažemo i pružamo podršku.
Pandemija korona virusa otkrila je pravi značaj tehnologija kada je u pitanju povezivanje ljudi, ali je i otkrila neke mane.
Pročitajte još
- Iako smo svi možda izuzetno zahvalni što tehnologije poput Slack-a i Zoom-a omogućavaju nastavak rada od kuće, tačnije za određene vrste radnika, takođe je opasno dozvoliti da upotrebe tehnologije u tim vanrednim situacijama skliznu u "prave" namene, koje mogu ili bi trebalo da traju posle krize. U tom pogledu, takođe, jasnije vidimo nedostatke tehnologije, poput pitanja koja se tiču privatnosti Zoom-a, i načina na koji su sve ove tehnologije omogućile poslodavcima, da tako kažemo, uđu u naše domove u ime pružanja slobode za nastavak rada - rekao je Bogost za "Blic".
S druge strane, mnapravljene su brojne stranice i aplikacije posebno namenjene pandemiji KOVID-19 i svemu što je ona uzrokovala. Tako je i u Srbiji.
- Samo u našoj zemlji postoji niz internet lokacija koje su povezale one kojima treba pomoć i one koji mogu da pomognu. Naši sugrađani pomažu jedni drugima u običnim stvarima koje su sada postale teže – u nabavci, šetanju kućnih ljubimaca, ali i razgovorima kako bismo svi zajedno lakše prevazišli psihološku krizu koje ograničeno kretanje i strah od nepoznatog donose. Internet je omogućio da svi dobijemo ideje kako možemo da pomognemo jedni drugima i u tome se udružimo. Moja velika nada je da te lekcije o solidarnosti nećemo zaboraviti – kaže Đurđević.
Nove tehnologije pomažu da svet ostane povezan i bude solidaran, ali i da, što je više moguće, umanji širenje zareze i njenih posledica.
Međutim, u Kini postoje "zdravstveni kodovi" za koje ljudi u mogu da se prijave, a ako se smatraju zdravim, dobiće zeleni kod kako bi mogli slobodno da se kreću. Južna Koreja, s druge strane, uvodi aplikacije koje prate kretanje ljudi i imaju termičke kamere koje mere temperaturu.
- Nikada nije bilo veće spremnosti da se prihvate nove tehnike praćenja kao sada. Sigurno je da je Kina veoma poseban slučaj, koji ima autoritarni pristup u praćenju svojih građana. Ali čak i u demokratskijim kontekstima, poput Južne Koreje, pa čak i Evrope, postoji interes i volja javnosti koja se plaši za svoju budućnost. Ima puno problema, ali najveći problem je što će ljudi imati mnogo vremena da razmišljaju o dugoročnim implikacijama tehnologija koje se stvore i primene. A postoje vrlo ograničeni mehanizmi nadzora ili zaštite - rekao nam je Bogost.
Kako je dodao mi već vidimo da Epl i Gugl sarađuju na sistemima epidemiološkog praćenja, a više podataka iz američkog Ministarstva zdravlja daje se kompaniji "Palantir" Pitera Tila, koja je tajna kompanija za istraživanje podataka.
- Manje pozornosti zbog korona virusa može imati implikacije na privatnost koje nećemo ni videti, a kamoli razmišljati, možda dok ne bude kasno da se vratimo unazad - istakao je akademik iz Džordžije.
I pored svega navedenog, IT tehnologija nam ipak pomaže da budemo bezbedniji, da brinemo o bližnjima i sačuvamo i fizičko i psihičko zdravlje. Ali i mnogo više od toga. U vreme pandemije ona nam omogućava učenje i zabavu.
Mnogi sajtovi i aplikacije omogućavaju besplatne lekcije iz raznih oblasti: stranih jezika, grafičkog dizajna, programiranja, pa sve do učenja pletenja, šivenja i raznih drugih kreativnih tehnika. Učenje novih veština će ljudima učiniti da se osećaju bolje i produktivnijim, ukoliko su onemogućeni da rade, a mogu i da im znače za neku buduću karijeru. Sada kada ne možemo da idemo u bioskope, pozorišta i muzeje, na primer, mnoge kulturne ustanove su omogućile ljudima da preko sajtova gledaju predstave ili posete virtuelne izložbe.
Striming servisi danas su popularniji nego ikad, jer ljudi imaju vremena da pogledaju sve one serije i filmove koje žele. A tu je naravno i neograničen izbor video i onlajn igara koje mogu ljudi da igraju sami ili sa saigračima i protivnicima iz bilo kog dela planete.
3. Onlajn obrazovanje
Zbog mera protiv širenja zaraze, kao što su ograničavanje kretanja, među prvima su zatvorene škole i fakulteti. Međutim, predavanja su se u mnogim državama ipak nastavila, zahvaljujući različitim sistemima koji su omogućili učenje na daljinu.
Predavanja i konsultacije se održavaju putem televizije i interneta, društvenih mreža i aplikacija. Srbija je jedna od tih država koje na ovaj način u vreme vanrednog stanja omogućava nastavak edukacije, kako bi školska godina mogla da se privede kraju.
U Srbiji je pre svega uvedena TV nastava, koje je po rečima Đurđevića radikalna promena koja se desila sa formalnim obrazovanjem u našoj zemlji koju smo osetili skoro svi.
- O razmerama ove promene najbolje govori podatak da je izuzetno brzom reakcijom Ministarstva prosvete više od 800.000 učenika redovnu nastavu, umesto ispred školske table, nastavilo ispred svojih televizora. 100.000 nastavnika je potpuno promenilo način na koji radi, a stotine hiljada roditelja počelo je da svoje vreme organizuje u bitno drugačijim okolnostima. Kao kratkoročno rešenje, TV nastava je odlična, ali upravo digitalna tehnologija je ta koja može da nadomesti njene nedostatke – pre svega nemogućnost dvosmerne komunikacije učenika sa svojim nastavnikom i svojim drugarima iz odeljenja – kaže Đurđević za "Blic".
Kako je rekao, da bi se rešio problem nedostataka TV nastave, Inicijativa „Digitalna Srbija“ je zajedno sa Fondacijom Petlja počela da razvija novu internet platformu Net.Kabinet, virtuelnu učionicu u kojoj će se od kraja ovog meseca, prema zvaničnom planu i programu predmeta informatika i računarstvo, pratiti nastava u uslovima koji mnogo više podsećaju na učionicu na kakvu smo navikli.
- Već od sledeće godine, planiramo da Net.Kabinet proširimo i na druge predmete – što ne znači da procenjujemo da će ovakvo vanredno stanje trajati tako dugo i da nam je zato neophodna virtuelna škola. Naprotiv, takvo internet okruženje je našim đacima potrebno kao dopuna učenju u školi sa zidovima i u redovnim okolnostima. Ono omogućava da nastavnik bude u redovnom kontaktu sa učenikom i nakon završenog časa, da proces učenja maksimalno personalizuje i prilagodi svakom pojedinačnom đaku, a da administrativne ili repetitivne poslove vezane za planiranje nastave i ocenjivanje poveri kompjuterskom kodu – kaže on.
Pandemija je ukazala na značaj digitalizacije knjiga i drugih školskih materijala, kao i na to koliko je bitno da učenici i studenti mogu da se povežu međusobno i sa profesorima putem interneta.
Međutim, neke države su još ranije uvidele neophodnost uvođenja ovakvih sistema i na njima rade već godinama.
Najbolji primer je Estonija, mala baltička država koja je svetski lider u digitalizaciji. Ona se pokazala najbolje pripremljenom za krizu u kojoj se trenutno nalazimo.
O tome kako Estonija sprovodi onlajn obrazovanje, ali i brojne servise za svoje građane, za „Blic“ otkiva Florijan Markus, analitičar iz informativnog centra e–Estonia.
- Siguran sam da digitalizacija nije sprovedena u Estoniji sa Kovid-19 na umu, ali imamo tako digitalno zrelo društvo da možemo da pređemo na rad na daljinu mnogo lakše nego u većini drugih zemalja. Jedna od važnih osnova sistema je, međutim, elektronska lična karta koju dobija svaki građanin i stanovnik - ovo im omogućava siguran način da dokažu svoj identitet na mreži – kaže Markus.
Kako je rekao, onlajn obrazovanje ima neke mane, ali ne što se tiče samog procesa učenja.
- Istina je da u ovoj fazi obrazovanje preko interneta ne može u potpunosti da zameni tradicionalni školski model, jer škola nije samo ustanova za učenje, već i za socijalizaciju, fizička iskustva itd. Ali ako se samo fokusiramo samo na učenje, verujem da nema nedostataka kod onlajn metoda. Estonska vlada je već 2015. odlučila da bi svi materijali za učenje trebalo da budu dostupni na mreži do kraja 2020. godine, tako da je za mnoge nastavnike znatno olakšan posao tokom pandemije. I sada i pre krize, digitalni obrazovni sistem omogućio je nastavnicima lakšu administraciju na mreži, roditeljima bolji nadzor nad ocenama njihove dece, a učenici mogu da nauče više sopstvenim tempom što pomaže podjednako i vrlo pametnoj deci, kojoj će ponekad biti dosadno u nastavi, kao i deci kojoj treba više vremena da bi pravilno shvatila predmet – objašnjava Markus.
Pročitajte još
Od Estonije mnoge zemlje već uče.
- Interesovanje za naše internetske servise već je godinama intenzivno iz zemalja širom sveta. Ali da, Kovid-19 je podsetio mnoge zemlje da je digitalizacija veoma važna. Ona je neophodna. Estonska vlada vrlo rado podržava druge zemlje na njihovom digitalnom putovanju - kao i privatni sektor, koji je stvorio mnoga rešenja, koja koristimo ovde u Estoniji. Mnoge vodeće kompanije iz Estonije stavile su na raspolaganje svoja rešenja kako bi se u drugim zemljama besplatno isprobale – kaže Markus.
Nije samo Estonija ta koja već uveliko radi na unapređenju onlajn obrazovanja. Ono se menja i sa javljanjem novih tehnologija, koje zahtevaju da ljudi dalje razvijaju nove veštine. Tako i države poput Norveške, Holandije ili Singapura imaju sopstvene zanimljive projekte za učenje na daljinu.
Ono što je takođe bitno, a pandemija korona virusa je podsetila na to, jeste značaj saradnji država i razmene iskustava i informacija, kako bi se radilo na što boljoj edukaciji.
Telemedicina
Veliko opterećenje pod kojim su se zbog pandemije našli zdravstveni sistemi širom sveta dovelo je do procvata telemedicine, grane prema kojoj je do skoro veliki deo javnosti i struke bio skeptičan.
Telemedicina podrazumeva prižanje medicinskih usuga na daljinu, u realnom vremenu, putem digitalnih platformi i "uskočila" je kao idealno rešenje u vreme kada su skoro svi zdravstveni resursi usmereni na lečenja pacijenata obolelih od korona virusa, ali i kada se svaki kontakt među ljudima smatra rizičnim.
Skrining pacijenata na daljinu funkcioniše tako što lekar postavi niz pitanja, a onda na osnovu odgovora plavi plan za trijažu. Telemedicinom se ne može uraditi klinički pregled, ali se može utvrditi da li je pacijent niskog rizika i zahteva samo lekarsko savetovanje o daljem ponašanju, ili je viskog rizika i zahteva hitan odlazak kod lekara.
Iako je telemedicina već godinama dostupna u mnogim zemljama, od kojih neke već imaju svoje telemedicinske centre, ovakav način lečenja nije bio široko prihvaćen. Mnogi pacijenti, posebno u ruralnim sredinama, nisu ni bili svesni postojanja ove opcije, dok je deo struke odbijao da to prihvati kao legitiman način za pruženje medicinske nege.
Pandemija je to, čini se, preko noći promenila. Situacija je zahtevala da svi pregledi, osim hitnih, budu odloženi, a svaki dolazak kod lekara, čekanje u čekaonicama, kao i sam pregled nose rizik da se pacijenti zaraze, ali i da se virus prenese na preko potrebne zdravstvene radnike.
Zbog toga su mnoge ordinacije, na čelu sa stomatološkim koje su u nešto većem riziku, bile primorane da usuge pružaju na daljinu.
Ranije prepreke u primeni telemedicine, uključujući odgovornost, bezbednost, nedostatak tehničke infrastrukture i lošu informatičku pismenost lekara i pacijenata, i dalje stoje, ali se sa svakom odmaklom nedeljom sve više uviđaju njene prednosti. Neke od njih su veći pristup primarnoj i specijalističkoj zdravstvenoj nezi, ceo proces se odvija daleko brže i pacijente oslobađa nepotrebnih troškova, poput putnih.
Razvijene zemlje koje su već imale donekle razvijenu telemedicinsku infrastrukturu lako su se prebacile na "medicinu na daljinu". Nužda je primorala i siromašnije zemlje da pronađu načine da primene telemedicinu u svoje postojeće zdravstvene sisteme, pa tako poslednjih nedelja čitamo o primerima iz zemalja poput Indije, gde doktori koriste Skajp i Vajber pozive da bi se čuli sa svojim pacijentima.
Teško je zamisliti da će se ovakva ekspanzija zaustaviti po završetku pandemije, ali telemedicina sa sobom nosi brojne rizike koji moraju biti otklonjeni da bi njena primena na kraju postala široko prihvaćena. Pitanja odnosa između lekara i pacijenta, onlajn dostupnosti informacija i mogućnosti hakovanja i zloupotrebe ličnih podataka, samo su neka na koja će zdravstveni stručnjaci i bioetičari morati da odgovore.