OD ZARAŽENE ŽENE IZ LUGANA DO DRAME U GERONTOLOŠKOM CENTRU Kako je sprečeno da Niš, grad na najvećem udaru, postane SRPSKI VUHAN?
Tokom više od 50 dana epidemije, Niš, grad sa nešto manje od 200.000 stanovnika, bio je na najvećem udaru. Od slučaja žene iz Lugana, koja je donela zarazu u grad i napravila od njega žarište korone, preko ulaska virusa u gerontološki centar, do današnjeg dana zableženo je 1.212 slučajeva zaraze. Ipak, nadljudskim naporima lekara izbegnuto je da Niš postane srpski Vuhan.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Sve je počelo bezazleno, nenamerno, kada je u Niš stigla žena iz Lugana koja je došla u posetu roditeljima i nije znala da nosi virus u sebi, te je njen kontakt upravo bio nulti pacijent koji je 10. marta registrovan u Nišu. Njeni kontakti u Nišu bili su prvi slučajevi zaraze Covidom 19. Virus se brzo širio među stanovništvom, a s obzirom na to da je uskoro uvedeno i vanredno stanje, niko za početak nije verovao da će Niš u narednim naletima osetiti ogromne potrese.
Za početak, javljali su se kontakti Nišlijke iz Lugana, to je bio prvi klaster koji je počeo da prenosi zarazu među Nišlijama. Dalje, bračni par koji se vratio sa skijanja iz Bugarske drugi je i treći klaster prenosa zaraze, da bi avio-linija Niš-Bergamo bila četvrti klaster širenja virusa. Ljudi iz inostranstva, ali i sa putovanja pristizali su u Niš. Vanredno stanje koje je uvedeno 16. marta sprečilo je u određenoj meri širenje virusa, ali on je već bio prisutan, a svi oni sa respiratornim infekcijama su polako počeli da se javljaju nadležnim službama i čekali su testiranje i uputstva.
Pročitajte još
Prva bolnica namenjena kovid pacijentima otvorena je na Infektivnoj klinici u Nišu 13. marta. Već 21. marta otvorena je još jedna bolnica namenjena pacijentima koji se bore sa virusom korona i to je bila zgrada stare hirurgije Klničkog centra Niš. Već 29. marta formirana je i prva privremena bolnica u Sportskoj hali "Čair", koja je inače druga privremena bolnica u Srbiji posle Sajma u Beogradu.
Prof. dr Goran Stanojević, pomoćnik direktora KC Niš i koordinator kovid bolnica, u razgovoru za "Blic" kaže da su najteži udarci dolazili 13. aprila kada je iz Gerontološkog centra u Nišu stiglo oko 200 korisnika.
- Kroz Klinički centar Niš prošlo je od početka epidemije do danas više od 1.000 pacijenata. Ali, tog 13. aprila desilo se ono što niko nije želeo, virus je ušao u dom za stare. Taj dan je bio veoma težak za sve nas, jer je u jednom naletu u roku od 12 sati stiglo 200 ljudi, koji spadaju u najrizičniju grupu. Svi su bili spremni, dovozili su ih sanitetima, autobusima, osoblje ih je bukvalno nosilo do svojih soba, jer svi smo znali da su to ljudi koji su najugroženiji. Od ukupnog broja njih 140 bilo je pozitivno na virus. Znali smo šta nas čeka i nadljudskim naporima uspeli smo da dobar deo tih ljudi sačuvamo. Do kraja epidemije primili smo ukupno 190 korisnika GC Niš, plus korisnike doma "Eskulap", tako da je taj broj išao do 250. Tu je bilo i onih iz domova iz Aleksinca, Kruševca, Negotina, ali takođe i iz Ustanove "Kulina", priča Stanojević.
Kako objašnjava, u početku je bilo teško, ali zdravstveni sistem u Nišu je uspeo da se održi i sačuva živote ljudi. Lekari, sestre, celokupno osoblje radili su dan i noć.
- Bilo je mnogo teško u početku, ali taj dan u aprilu nikada neću zaboraviti - dodaje Stanojević.
Nakon teške situacije koja je u aprilu pogodila Niš, formiran je štab za upravljanje krizom u Nišavskom i Topličkom upravnom okrugu. Na čelu štaba postavljen je ministar Branislav Nedimović, a osim njega uključeni su i epidemiolozi Darija Kisić Tepavčević, Branislav Tiodorović i infektolog Miloš Korać. Počela je borba za Niš.
Ministar Branislav Nedimović u razgovoru za "Blic" kaže da su u tim teškim momentima ljudi u svim zdravstvenim institucijama dobro radili svoj posao.
- Prvi problem koji je postojao je što se nije kvalitetno komuniciralo sa javnošću, pre svega mislim ne samo sa medijima nego i sa Nišlijama, jer nisu znali u svakom trenutku šta se dešava. Druga stvar i najveći problem je što je 200 ljudi iz Gerontološkog centra, kao i iz Doma za stare "Eskulap", bilo smešteno u Klinički centar. Došli smo u situaciju da imamo svega 70 slobodnih postelja od 970. I to je pretilo da sruši zdravstveni sistem čitavog Niša, a isto tako imali smo skoro napunjene privremene bolnice - priča Nedimović za "Blic".
Kako ministar objašnjava, trebalo je brzo reorganizovati ceo sistem.
- Ljudi iz zdravstva su dobro radili svoj posao. Mi smo uspeli da za dva ili tri dana umirimo situaciju, a već za 15 dana i da zatvorimo prvu privremenu bolnicu u hali „Čair“. Nakon toga oslobodili smo 400 kreveta, radili smo masovna testiranja, dezinfekciju, reorganizaciju zdravstvenih sistema. Spasli smo i ustanove u Gornjoj Toponici, Trbunju, Kulini. Mislim da su ljudi u Nišu i okolini naučili lekciju, nažalost, na jedan teži način. I za najgori scenario imali smo plan B, ali srećom nismo morali da ga aktiviramo - kaže Nedimović.
Sada je situacija pod kontrolom
Situacija u Nišu je sada mirna, iako je virus još uvek prisutan, kovid bolnice i dalje rade, ali s ogromnim rasterećenjem. Ukinuto je vanredno stanje, a na Nišlijama je sada odgovornost.
- Na svakome od nas je budemo odgovorni. Situacija u bolnicama je pod kontrolom, ponosno mogu da kažem da smo obavili jedan težak posao i radili smo najbolje što smo mogli. Virus je i dalje tu, zato moramo da znamo koliko je važno da toga budemo svesni. Zaštita, maske, fizička distanca, pa i ako nam se dogodi taj drugi talas, verujem da smo naučili važnu lekciju i da smo spremni, ali hajde da ne dozvolimo da se virus vrati - poručuje prof dr Goran Stanojević, pomoćnik direktora KC Niš.