"Posle mesec dana je krenula kriza, telo mi se ugasilo"

Pandemija koronavirusa poremetila je čitavu planetu, pa tako i sportske događaje i život srpskog košarkaša.

"Prvih mesec dana pauze je bilo podnošljivo, a posle je krenula kriza. Poslednje dve nedelje su mi psihički bile teške. Od svih igrača samo Lojd i ja smo sami ovde, svi ostali su sa porodicama ili devojkama. Najbliži ti nisu tu, a u svetu je stanje generalno loše, pa milion stvari prolazi kroz glavu", izjavio je Marinković za "Novosti".

Nisu se samo u Srbiji ljudi uželeli "slobode" i prestanka obaveznog karantina.

"Nagrnuli su svi napolje prvog dana, nije moglo da se diše. Svi voze bicikl, trče, šetaju. Valjda je ljudima bilo muka od zatvorenog prostora. Ali ipak su malo preterali, nije mi bila jasna ta gužva odjednom. Uglavnom, određeno nam je kad možemo da izlazimo u šetnju. Stariji od 65 u jedno doba, deca u drugo, mi ostali od osam do 11 ujutru i isto to vreme uveče".

Konačno su počeli treninzi, najpre individualni, a od ponedeljka će biti dozvoljeni i grupni.

"Koliko god smo trenirali kod kuće, to nije bilo dovoljno da se održi forma. U gorem smo stanju nego u avgustu kad je start priprema, jer je sad čak dva meseca pauze bilo. Telo se ugasilo, sve to mi je postalo jasno kada sam prvi put potrčao", ispričao je Marinković i zaključio mišljenjem da nije siguran koliko će biti moguće završiti sezonu.

"I dalje se čeka, ne znam ni ja tačno šta. Naravno da bismo mi voleli da igramo, jer je košarka nešto što najviše volimo i što nam nedostaje već dva meseca, ali... Stvarno ne znam koliko je to moguće. Nama su svi igrači tu u Valensiji bili sve vreme, a u nekim klubovima su odlazili kući. Trebalo bi da svi budemo ravnopravni ako će se utakmice igrati", podvukao je srpski bek-šuter.