Amerikanci viču "SLOBODA ILI SMRT", Nemci prave haos, Francuzi na nogama: Ovako izgleda KADA STRAH PRERASTE U BES

Na ulicama američkih gradova ponovo se čuje uzvik revolucionara Patrika Henrija iz 1775: „Daj mi slobodu ili mi daj smrt!” Samo što se ovoga puta to izgovara u borbi protiv virusa.

Grupe koje protestuju žele ublažavanje mera uvedenih zbog pandemije, koje im sada već, kako strahuju, ozbiljno ugrožavaju egzistenciju. Protestovalo se i u drugim delovima sveta, a razlozi su različiti. U Izraelu su se građani pobunili protiv nove vlade starog premijera Benjamina Netanijahua, u Francuskoj su izbili sporadični socijalni nemiri u siromašnim kvartovima, u Austriji su građani digli glas protiv ograničenja nametnutih zbog pandemije, a u Nemačkoj je uhapšeno više od 100 ljudi koji su se pobunili zbog kršenja ustavnih prava.

Pročitajte još

Izliv frustracija: U Nemačkoj je uhapšeno više od stotinu demonstranata

Ali vratimo se Americi u kojoj je više od 925.000 obolelo, dok je preko 53.000 ljudi izgubilo život, pokazuju podaci Univerziteta „Džon Hopkins“. Uprkos tome, uplašeni za posao i za ono što ih čeka posle pendemije, demonstranti su izašli na ulice zahtevajući ublažavanje mera i povratak u život, kako opisuju svoje zahteve.

Foto: Jim Lo Scalzo / EPA;

Ti bi zahtevi bili ostvarivi ako bi se, kako predlažu, testiralo više ljudi, a u karantin slali samo oni koji su inficirani. S tim što bi se proširio spisak onih koji spadaju u osnovne delatnosti i kojima je dozvoljeno da nastave sa poslom. Demonstriralo se u Mičigenu, Ohaju, Severnoj Karolini, Minesoti, Juti, Virdžiniji, Kentakiju, Viskonsinu, Oregonu, Merilendu, Ajdahu, Teksasu, Arizoni, Koloradu, Montani, Vašingtonu, Nju Hempširu, Pensilvaniji, istina različitog intenziteta. Od nekoliko desetina ljudi, koliko ih je bilo u Virdžiniji i Oregonu, do nešto više od hiljadu koliko ih je izašlo u Mičigenu i dve i po hiljade u Vašingtonu. Bilo je blokada puteva, prevrtanja kola, a pre svega besa i straha.

Da taj strah nije bez osnova pokazuju i podaci koje je izneo Kevin Haset, ekonomski savetnik američkog predsednika Donalda Trampa. Prema njegovim procenama, kako prenosi Biznis insajder, u drugoj četvrtini godine može se očekivati pad BDP-a od 20 do 30 odsto. U martu je nezaposlenost dostigla 4,4 odsto, što je najveći procenat od avgusta 2017. godine. To znači da je broj ljudi bez posla prešao 26 miliona, što je prema Hasetovim rečima nivo nezaposlenosti koji nije viđen od Velike depresije. „Kriza 2008. donela je 8,7 miliona izgubljenih radnih mesta. Sada gubimo toliko svakih deset dana“, kazao je on.

Foto: Omer Messinger / EPA;

Plašeći se upravo tog scenarija u kome će se gubici gomilati, a radna mesta nestajati, ljudi su izašli na ulice. Među njima je mnogo Trampovih pristalica koje su se pozivale na njegove reči da „lek ne sme biti gori od bolesti“ procenjujući da bi istrajavanje na sadašnjim merama bilo upravo to. Vlada je predložila nešto sporiji tempo, kojim bi se na svake dve nedelje dodatno popuštale mere, s tim što bi se građani i dalje pridržavali mera distanciranja, zaštite i preventive koja je važila i do sada.

Istovremeno Njujork, Nju Džersi, Konektikat, Pensilvanija, Delaver, Rod Ajlend, Kalifornija, Oregon i Vašington su napravili savez koji će samostalno donositi odluke o borbi protiv korona virusa, bez obzira na predsednikove odluke i njegovu nameru da ukine mere koje su sada na snazi. To su države koje nastavljaju da se bore.

Sa druge strane, ove nedelje počelo je otvaranje u nekim drugim državama. Od frizerskih salona, preko teretana, do restorana, rad je dozvoljen u Džordžiji. Mere su popustili Južna Karolina, Oklahoma, Arkanzas, Misisipi, Minesota, Kolorado, Montana, Tenesi. Koliko će ta sloboda koštati pokazaće novi podaci o smrtnosti. Treba imati na umu da se nade u pobedu nad virusom polažu u vakcinu. Koje još nema.