SLOM POVERENJA Virus otvorio jaz između ruske pravoslavne crkve i države: Dosad su sveštenici Putinu bili vetar u leđa, a sad politiku nazivaju ĐAVOLJI POSAO
Iako su manastiri Ruske pravoslavne crkve pod “opsadom” korona virusa, sveštenici se protivi državnim restrikcijama za okupljanje ljudi u hramovima. Studen fizike iz Moskve Dmitrij Pelipenko postao je monah 2018. u lavri Svetog trojstva-Sveti Sergej, duhovnom centru Ruske pravoslavne crkve. Nakon pravoslavnog Uskrsa on je 24. aprila testiran pozitivno na korona virus u bolnici, da bi razbio prozor i iskočio van, nakon čega je sam sebe živog spalio. Preminuo je od opekotina dva dana kasnije.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Pročitajte još
Iz njegovog manastira brzo su bacilli krivicu na “mentalno oboljenje”, međutim neki su se zapitali da li je apokaliptično raspoloženje koje steže ruske crkve u jeku pandemije uticalo na njegovo mentalno stanje, u zemlji u kojoj su neki verski lideri doveli u pitanje državne restrikcije kao đavolji posao.
Širom sveta religiozni vernici se najviše bune zbog pravila zabrane javnih okupljanja, smatrajući to kršenjem njihovog religioznog prava. Sukob između vere i javnog zdravlja najviše je izražen u Rusiji, gde su sećanja na religiozne čistke iz vremena Sovjetskog saveza i dalje živa, piše “Njujork tajms”.
Ovaj jaz je otišao dalje od uobičajneih svađa između liberala i konzervativaca, proširujući se na definišuću karakteristiku ruskog pravoslavlja u zemlji pod vlašću Vladimira Putina – poverenje i podršku u rusku državu.
Kako se infekcija proširila na ruske hramove i druge svete lokacije, pravoslavna crkva suočena je ne samo sa zdravstvenom krizom već i sa unutrašnjim jazom oko toga kako bi se vernici trebali nositi sa pandemijom.
Ruska crkva – baš kao i država – ima rigidnu hijerajhiju, što znači da čak i sveštenici koji shvataju potrebu za obustavljanjem službi ne mogu to da urade bez blagoslova biskupa, a biskupi ne mogu da deluju bez instrukcije patrijarha Kirila.
Pročitajte još
Ponovo kao država, i crkva ima unutrašnje sukobe zbog čega mnogi vernici nisu sigurni kome da veruju dok broj infekcija u zemlji raste – u Rusiji trenutno ima 187.859 obolelih i 1.723 smrtnih slučajeva.
“Nažalost, očigledno je da nema jedinstva u crkvi u odnosu na ono što se dešava”, napisala je grupa vernika u otvorenom pismu patrijarhu Kirilu prošle nedelje.
Oni su ukazali da neki sveštenici zagovaraju da je nemoguće zaraziti se u crkvi, te zatražili vođstvo. Kad je Kremlj postao zabrinut zbog širenja pandemije, patrijarh Kiril, blizak saveznik Putina koji se u ranoj fazi pandemije vozao autoputem u crnom "Mercedesu" kombiju šireći blagoslove, pozvao je vernike da ne idu na usrkšnje službe, navodi "Njujork tajms". Ali, on je ostavio lokalnim eparhijama da odluče da li će držati službe – a mnoge jesu. Novinsko izdanje RBK je izračunalo da su crkve tokom Uskrsa u Rusiji bile otvorene u 43 od 85 regiona.
Širenje zaraze bacilo je u senku i planove za otvaranje ogromne katedrale posvećene ruskim oružanim snagama, zakazano za 9. maj, povodom 75. godišnjice Dana pobede u Drugom svetskom ratu, koja je trebala da sadrži mozaik Putina, njegovih ministara odbrane i drugih figura, uključujući Staljina. Međutim, usled tenzija između crkve i države oko pandemije, na zahtev Kremlja je uklonjen Putinov mozaik a otvaranje odloženo.
Umesto da podrže državne mere zabranom okupljanja u crkvama, mnogi sveštenici se žale, navodeći da država nema prava da se meša u to ko dolazi na službu. Mitropolit Longin iz Saratova upozorio je da obeshrabrivanje javnih crkvenih službi samo oživljava bolne uspomene na represiju iz SSSR-a i zapretio kletvom na one koji prinuđavaju ili poštuju restrikcije.
-Došlo je do stvarnog sloma poverenja – rekla je urednica “Istočno-zapadnog crkvenog izveštaja” Džeraldin Fagan.
Nakon što su se pojavili slučajevi zaraze u Moskvi patrijarh Kiril je izdao naređenje prošle nedelje da manastiri ruske prestonice i parohije imaju “ličnu odgovornost” pri pridržavanju državnih instrukcija namenjenih borbi protiv pandemije. On je upozorio da će sveštenici koji ignorišu zdravstvene vlasti biti suočeni sa suđenjem pred crkvenim sudom ako njihova neposlušnost dovede do smrtnih slučajeva.
Vidno u strahu da će uznemiriti tradicionalne umove sveštenika koji dominiraju crkvom, patrijarh je do sada preduzeo formalnu disciplinsku meru protiv svega jednog sveštenika, relativno liberalnog Andreja Kurajeva, koji je ismevao šefa Moskovske katedrale koji je umro od virusa kao “glupog karijeristu”, ukazuje “Njujork tajms”.
Od Uskrsa su crkve i manastiri pod nadležnošću Ruske pravoslavne crkve prijavili talas infekcija i u Rusiji i u susednoj Belorusiji i Ukrajini. Više od 200 ljudi je zaraženo u i oko manastira u regionu Nižnjeg Novgoroda, uključujući 70 časnih sestara. Manastir Sveta Elizabeta u Minsku je konačno zatvoren prošle nedelje, nakon više pozitivnih testova među sveštenicima i časnim sestrama.
Neki sveštenici su delovali u ranoj fazi širenja pandemije, pa je tako u martu Crkva Svetog Kozme i Damjana u Moskvi urgirala vernike da prate službu onlajn. To nije sprečilo da se nekoliko sveštenika u crkvi zarazi.
Pročitajte još
Jedan od najteže pogođenih korona virusom je Manastir pećina u Kijevu, gde je početkom aprila ukrajinska Nacionalna garda blokirala ulaz u kompleks. Dok se manastir zatvorio, inficirana su 142 sveštenika i posetilaca, prema gradonačelniku Kijeva.