SUBOTICA – Dan pobede nad fašizmom, 9. maj, danas je u Subotici obeležen bez komemoracije, zbog vanrednih mera u sprečavanju širenja virusa korona, ali je Društvo za istinu o NOB i bivšoj Jugoslaviji, u čast sećanja na poginule žrtve u borbi protiv fašizma, porukom „Smrt fašizmu, sloboda narodu”, podsetilo da je Subotica izgubila 7. 104 žrtve u borbi protiv fašizma i u koncentracionim logorima.
- Mnogi Subotičani su hapšeni 1941. godine, mnogi su ubijeni i izgubili živote za slobodu. Subotica je doživela holokaust i genocid u vremenu oslobodilačkog rata. Antifašizam je ugrađen u svest građana Subtice, jer su mnogi njihovi preci dali živote u borbi protiv fašizma i Hortijevih brigada. Našoj deci prenosimo tu svest o borbi protiv svakog oblika fašizma i šovinizma, pa i u vreme epidemije, bar javnom porukom moramo da podsetimo na Dan pobede, 9. maj 1945. godine, kaže Mikloš Nađ Olajoš.
U Gerontološkom centru Subotice danas žive neki od boraca, koji su preživeli rat a na Dan pobede, 9. maj, evocirali su sećanja na fašističke ratne strahote.
Marija Marks Maričić (1935) i Mihajlo Jančikin (1924), sada žive u Gerontološkom domu u Subotici, a danas su se pred svojim saborcima i korisnicima ustanove prisećali se strahota fašističkog terora u toku Drugog svetskog rata kao i Dana pobede nad fašizmom.
Marija je bila svedok fašističkog režima u toku Drugog svetskog rata, a njen otac Marks Jakob zvani Jaša, kao pripadnik KPJ od 1938. godine, još početkom rata postao je partizan, a majka mu je odvedena u logor Jasenovac.
-Sa sedam godina, sa majkom, bratom i sestrom, od terora smo pobegli zbegom u šume Fruške Gore. U vreme Druge ofanzive, sproveli su nas u logor u Rumi i Sremskoj Mitrovici, bili smo svedoci najgnusnijih zločina. Porodica je tada osuđena na smrt, ali jedan stražar je spasao. Majka je u toku rata bila po logorima, a brat, sestra i ja preživeli smo zahvaljujući dobroti komšija, priča Marija o tragičnom ratnom vremenu.
Mihajlo Jančikin se uključio u antifašistički otpor okupatoru, a u rat je poneo i svoju harmoniku, bodreći saborce partizanskim pesmama.
-Sa 17 godina sam1941. Bio u ratu, a ponovo u borbama 1944 -1945. Hapšen sam i mučen u zatvorima u Kanjiži i Senti. Oslobodili su me, a porodica odlazi u Banat, a dolaskom Rusa 1944. postao sam borac 36. divizije, Treće armije i učestvovao u borbama za oslobođenje Baranje, Slavonije. Nikada neću zaboraviti 9. maj te zadnje ratne godine i tešku borbu, koja je donela slobodu i pobedu, priča Mihajlo.
-Uz partizanske pesme i razmene iskustva iz rata, Marija i Mihajlo su danas sa korisnicima Gerontološkog podsetili na 9. maj, a to su učinili i lane, u porodičnoj atmosferi unutar Doma - rekao je direktor Ustanove Dr Nenad Ivanišević.
Kurir / N. H.
Foto: N. H.
