Kraj rasprave o spoljnim poslovima

Šef diplomatije Srbije Vuk Jeremić rekao je poslanicima da će usvajanjem novog Zakona o spoljnim poslovima biti jasno trasirane aktivnosti diplomatije kao "branitelja nacionalih interesa". Jeremić je rekao da su korišćena iskustva drugih evropskih zemalja i da se, prilikom sačinjavanja zakonskog predloga, vodilo računa o međunarodnim ugovorima koji su sastavni deo pravnog poretka Srbije.

Predstavnici Srpske radikalne stranke, Socijalističke partije Srbije i Liberalno-demokratske partije u raspravi su kritikovali ponuđeno zakonsko rešenje, ukazujući da Srbija nema strategiju spoljne politike i da su Ministarstvu diplomatije data prevelika ovlašćenja.

Poslanici opozicije više puta su pitali koje mere će vlada preduzeti u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, i ako taj čin budu priznale i neke države.

Predsednik skupštinskog Odbora za inostrane poslove Dragoljub Mićunović rekao je da je predlog Zakona o spoljnim poslovima reformski, i da će njegovo usvajanje značiti i "normalizaciju Srbije kao pravne družave".

Predlog Zakona o spoljnim poslovima uređuje nadležnosti državnih organa u toj oblasti, delokrug i organizaciju Ministarstva i postupak odlučivanja o otvaranju i zatvaranju diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije.

Zakonom se predviđa da je u delokrugu Ministarstva spoljnih poslova da predlaže Vladi uspostavljanje ili prekid diplomatskih odnosa sa drugim državama, učlanjenje u međunarodne organizacije i integracije, usvajanje strategije razvoja spoljnih poslova i druge mere kojima se oblikuje spoljna politika vlade.

Rasprava i o zakonu o tajnim službama

Skupština je u nastavku sednice počela razmatranje Predloga zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti koji predviđa postojanje tri bezbednosno-obaveštajne službe u Srbiji - Bezbednosno-informativne agencije kao posebne organizacije, Vojno-bezbednosne agencije i Vojno-obaveštajne agencije, kao organe uprave u sastavu Ministarstva odbrane Srbije.

Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Srbije Milan Marković izjavio je večeras da je predloženi zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti solidna osnova za njihov efikasniji rad i bolju kontrolu nad njima.

Ključne novine zakona, kako je naveo, odnose se na osnivanje Saveta za nacionalnu bezbednost i Biroa za koordinaciju rada službi, kao i definisanje bezbednosno-obaveštajnog sistema kao jedinstvenog sistema.

Članovi Saveta za nacionalnu bezbednost su predsednici Srbije i vlade, načelnik Generalštaba, ministri odbrane, policije i pravde, direktori službi bezbednosti i sekretar koji je šef kabineta predsednika Republike. To telo funkcionisalo je na osnovu Uredbe Vlade donetoj letos.

Prema njegovim rečima, Biro za koordinaciju treba operativno da uskladi rad službi i omogući efikasniji rad službi bezbednosti, a činiće ga direktori službi bezbednosti i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost.

U rad Biroa za koordinaciju po potrebi uključivaće se predstavnici ministarstva spoljnih poslova, direktor policije, republički javni tužilac, direktor Uprave carina i predstavnici drugih državnih organa.

Poslanicima meren nivo šećera u krvi

Poslanicima Skupštine Srbije, skupštinskom osoblju i medijskim izveštačima danas je u parlamentu, u organizaciji Dijabetološkog saveza Srbije, meren nivo šećera u krvi.

Tokom dana testirano je 130 poslanika i oko 100 predstavnika skupštinskog osoblja i medija od kojih je povišen šećer imalo 11 osoba, rekao je novinarima počasni predsednik Dijabetološkog saveza Srbije Rodoljub Živković.

On je kazao da je od tog broja, njih petoro znalo da ima povišen šećer dok je šestoro bilo iznenađeno rezultatima.

Prema njegovim rečima, broj osoba sa povišenim šećerom u parlamentu sličan je broju koji je zabeležen i prethodnih godina tokom te akcije koja se sprovodi već šest godina za redom.

Živković je naveo da se akcija oranizuje kako bi se javnosti skrenula pažnja na tu bolest i u nadi da će poslanici u sredine iz kojih dolaze preneti svoje iskustvo.

Živković je kazao, da u Srbiji pet odsto stanovništva ima povišen šećer u krvi, a da je čak deset odsto stanovništva ugroženo i dodao da je "ta statistika kao preslikana iz parlamenta".