"Igrači su se za utakmicu oblačili u autobusu – ludilo"

On je tu selekciju vodio od 2001. do 2004 i sa njom igrao na Svetskom prvenstvu u Japanu i Južnoj Koreji.

Šefer kaže da su odnosi unutar reprezentacije bili zategnuti, naročito na relaciji igrači – savez.

"Bilo je to burno vreme. Sećam se da smo na SP u Japan i Južnu Koreju otišli sa pet dana zakašnjenja, jer ministar sporta nije želeo da igračima isplati bonuse koje su zaradili tokom kvalifikacija za taj turnir. To je bilo smešno, a najviše su profitirali Nemci, jer su se kao prvi plasirali u osminu finala. Ti spoljni uticaji su stvarno velika prepreka u takvim zemljama", rekao je Šefer.

Šefer se prisetio i prijateljskog meča sa pancerima 2004. u Lajpcigu.

"U 17.00, tri i po sata pre početka meča, sastao sam se u hotelu sa timom. Igrači su ušli u sobu i rekli: 'Treneru, nećemo da igramo'. Mislio sam da je u pitanju loša šala, međutim, opet nisu bili plaćeni. 'Imaćemo lepo veče' rekli su i krenuli nazad u svoje sobe", dodao je Šefer.

Šefer je odmah stupio u kontakt sa čelnicima Saveza.

"Kontaktirao sam prvo Fudbalski savez Nemačke, kako bi preko njih došli do predsednika kamerunskog saveza, jer su oni zajedno večerali. Nije mogao da pomogne, pošto mu se ministar nije javljao na telefon. Na kraju, čovek iz Pume, glavnog sponzora, uverio nas je da će igrači dobiti svoj novac. Igrači su se na kraju obukli za utakmicu u autobusu. Ludilo", zaključio je Šefer.