Problem spoljnotrgovinskog deficita

U prvih devet meseci 2007. godine on je uvećan za trećinu i iznosi 6,4 milijardi dolara. Međutim, pozitivno je to što su i uvoz i izvoz veći su za skoro 40 odsto. Ali, bez obzira na ovaj značajan rast, na ogroman deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni najviše utiče uvoz energenata.

Zbog jačanja dinara, ogromnih kursnih razlika i pada dolara u odnosu na evro teško je izračunati koliki spoljnotrgovinski deficit beleži Srbija.

Najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je on u 2007. godini veći za 34,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Novi pokazatelji, ipak ohrabruju jer je izvoz porastao za 39,9 odsto, a uvoz za 37,2 odsto.

Pored energenata, u strukturi uvoza najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, raoba široke potrošnje i oprema. Ista roba je najzatupljenija i u izvozu. Međutim, pored uvoza i izvoza na visok spoljnotrgovinski deficit utiče i mnogo drugih faktora.

"Spoljnotrgovinski deficit dosta zavisi i od restrukturiranja privrede, povećanja konkurentnosti srpske privrede, potrebno je doneti set administrativnih mera i zakona, pristupiti STO i da profunkcioniše CEFTA, a sa druge strane mora se pomoći izvoznicima da povećaju izvoz, jer kurs i apresijacija donose gubitke,a pored toga njima nedostaje finasija", kaže Goran Radosavljević, šef Odseka za privredu i finasije u kabinetu potpredsednika Vlade.

Analitičari tvrde da zbog uvoza energenata, rast izvoza samo delimično može da reši problem deficita u spoljnotrgovinskoj razmeni. Srbija je energetski zavisna zemlja i na deficit najviše utiče uvoz nafte i gasa iz Rusije.

Ipak, činjenica je da Srbija beleži rekordan rast izvoza, čak najveći u regionu i za sada nema izgleda da bi spoljnotrgovinski deficit mogao da dovede zemlju u krizu.

"Kod energenata postoji tendencija rasta uvoza, a i rasla je njihova cena na svetskom tržištu. Ključno je da se taj deficit ima čime pokriti, a to ćemo uraditi starnim direktnim investicijama", kaže Goran Nikolić iz Privredne komore Srbije.

Poljoprivreda je oblast koja beleži najveći suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni. Međutim, Srbija gotovo sav suficit ostvaruje sa zemljama u okruženju, Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom i Slovenijom, a trebalo bi da se okrene i drugim tržištima. Analitičari procenjuju da će spoljnotrgovinski deficit do kraja godine dostići cifru od oko 8,5 milijardi dolara.