Zbog pandemije koronavirusa ljudi se ne obraćaju lekarima, a oboleli od raka odlažu lečenja

Od kardiovaskularnih bolesti u Nemačkoj godišnje umre skoro 345.000 ljudi, od toga oko 47.000 od srčanog udara. Prema Nemačkoj fondaciji za srce, oko 30 odsto njih umre van bolnice – između ostalog i zato što su prekasno ili nikad potražili pomoć.

Svake godine u ovoj zemlji 270.000 ljudi doživi neki oblik moždanog udara – 20 odsto njih umire u roku od mesec dana, a više od 37 odsto u roku od godinu dana. A samo 2017. u Nemačkoj je od raka umrlo 235.700 ljudi.

Broj pacijenata koji pate od ovih bolesti sigurno se nije naglo smanjio, ali bolnice beleže alarmantno mali broj ljudi koji im se obraćaju. „Izgleda da pacijenti sa opasnim simptomima moždanog ili srčanog udara više ne traže neophodnu hitnu lekarsku pomoć. Ljudi se plaše od zaraze koronavirusom“, piše nedeljnik Špigl.

Trend svuda u Evropi

Kristijan Gerlof, direktor neurološke klinike u Hamburgu, kaže da mu je jedna pacijentkinja s moždanim udarom rekla da je isprva oklevala da se obrati za pomoć, i to ne prvenstveno iz straha od infekcije, već zbog toga što u bolnicama zbog korone nisu dozvoljene posete.

''Zabluda je da upravo ljudi sa lakšim simptomima šloga mogu sami sa tim da se nose, pa ostaju kod kuće. Doći će nam sledeće nedelje – ali tada sa rizikom značajno ozbiljnijih komplikacija“, kaže Gerlof za ovaj nedeljnik.

Slična iskustva ovih sedmica prijavljuju i lekari na drugim klinikama u Hamburgu, mada još nema pouzdanih statistika. ''Primećujemo nagli pad broja pacijenata u našim odeljenjima hitne pomoći. Broj pacijenata sa ozbiljnim srčanim problemima smanjen je najmanje za polovinu. U jednoj klinici, kolege čak imaju utisak da im dolazi 90 odsto manje tih pacijenata“, rekao je za Špigl Franc Šel, portparol firme koja je vlasnik sedam klinika u Hamburgu.

Osim toga, on kaže da ''od kardiologa koji su međunarodno dobro povezani zna da se ovaj fenomen ne dešava ne samo u Nemačkoj, već i u drugim zemljama“.

Posebno ugroženi

U klinikama se sprovode složene mere za sprečavanje infekcije, kažu lekari za Špigl. „Moždani udar i srčani udar su akutna hitna stanja, i računa se svaki minut – čak i u vreme pandemije. Pacijenti nikako ne bi trebalo da izbegavaju bolničko lečenje zbog straha od infekcije. Zbrinjavanje ljudi sa šlogom ili infarktom odvija se u prostoru odvojenom od pacijenata obolelih od kovida 19“, kaže Kristijan Gerlof.

Foto:depositphotos/pressmaster

Nemačko udruženje za kardiologiju i kardiovaskularna istraživanja (DGK) apeluje da se i u trenutnoj situaciji obezbedi odgovarajuća nega bolesnika sa srčanim bolestima jer ''oni su trenutno posebno ugroženi“, prenosi Dojče vele.

Andreas Cier, predsednik tog strukovnog udruženja, kaže: „Osobe sa kardiovaskularnim bolestima pripadaju rizičnoj grupi kada je reč o obolevanju od kovida 19, i zbog naročito teškog toka bolesti kod njih te dramatično povećana stope smrtnosti.“

Otkako je počela pandemija koronavirusa, u Nemačkoj opada i broj novih pacijenata sa akutnim moždanim udarom. Čuvena berlinska klinika Šarite ove nedelje je saopštila da je to zapaženo širom Nemačke i u drugim evropskim regionima. I ovde se očigledno radi o strahu ljudi od zaraze novim virusom.

''Ne pozvati hitnu pomoć je kobna odluka“, kaže Volf-Rudiger Šabic, portparol Nemačkog udruženja stručnjaka za moždani udar (DSG) jer svaki minut oklevanja povećava rizik da će pacijent umreti ili će se pojaviti trajna oštećenja poput paralize, poremećaja govora, vida, koordinacije ili depresije.

Rak – mora se započeti ili nastaviti lečenje

I još jedna kritična grupa bolesnika sada izbegava bolnice – oboleli od raka. Posebno je opasno ako osobe obolele od raka sada prekinu terapije. ''Bez lečenja, tumori jednostavno nastavljaju da rastu, šire se u područja gde više ne možemo da operišemo, ili formiraju metastaze", kaže Dirk Arnold, medicinski direktor centra za tumore u klinici Asklepios u Hamburgu.

Zbog toga Arnold preporučuje onima koji su pogođeni da prođu osnovni pregled i da razgovaraju o proceduri sa lekarom koji ih leči. ''Moramo pokušati da omogućimo razuman tretman svim pacijentima“, kaže Arnold, ''naravno da to važi i za žrtve pandemije, ali ne isključivo za njih".