Dođem u Napoli, pitam kad će Juve i Inter? Kažu mi: Sine, mi igramo Seriju B

Nije možda bio najveći majstor s loptom koji je potekao iz Brazila, ali kad se okrene iza sebe sebe može Matuzalem da bude ponosan na sve što je postigao u životu. Istina, svestan je i sada penzionisani 39-godišnjak da je mogao i mnogo više. Ali, kako priznaje u intervjuu za sajt poznatog italijanskog novinara Đanluke di Marcija mogao je i mnogo, mnogo manje.
“Da se ne lažemo, da me svojevremeno Vitorija Baija nije zvala na probu verovatno bih završio kao i mnogi moji drugari iz detinjstva: u zatvoru ili na groblju. Živeli smo u siromašnom kraju, puno je droge i kriminala bilo na ulicama”, počinje da premotava film nekadašnji fudbaler klubova poput Napolija, Šahtjora, Lacija…

Srećom, fudbal ga je izvukao i ubrzo je umesto u zatvoru završio u Italiji. Isprva u Napoliju. I tu se tek videlo koliko je detinjstvo u favelama predstavljalo ograničavajući faktor za mladog Matuzalema.
“Bio sam mnogo srećan, ali pojma nisam imao o svetu oko mene. Čim sam došao, pitam mister Novelina: ‘Kad igramo protiv Juventusa i Intera’. On odgovara: ‘Moraćeš, sine, malo da se potrudiš, mi igramo u Seriji B’. Istina, te sezone smo se i plasirali u Seriju A”, smeje se Matuzalem.

Nije to bio jedini put da je Matuzalem zbunjivao trenere u Napoliju, pa ga je Emilijano Mondoniko ubrzo iz prvog tima preselio na klupu.
“Madonna mia, mocarela! Nisam mogao da odolim. Jeo sam toliko da sam potpuno ispao iz forme. I naravno da me je Mondoniko preselio na klupi. Bio sam negledljiv”, priznaje Matuzalem.

Bilo je ipak i lepih uspomena. Gol protiv Intera Boba Vijerija i Alvara Rekobe recimo. A možda i još lepša ona iz epizode u Breši u sezoni 2003/2004.
“Kad sam prvi put video Robrta Bađa pored mene zaplakao sam od sreće. On je za mene bio legenda iz finala Svetskog prvenstva 1994, gledao sam ga kao dačeka. On i Ronaldinjo, koga znam iz mlađih selekcija Brazila, bili su bez sumnje najveći fudbaleri sa kojima sam igrao”.

Možda i najlepše fudbalske dane Matuzalem je ipak proveo u Šahtjoru sa kojim je redovan bio i u Ligi šampiona. Zato je i otišao u Donjeck dok Šahtjor još nije bio tako poznat u zapadnoj Evropi.
“Sačeka me gospodin Lučesku i prvo što me pita: ‘Koji si beše ti?’ Kasnije mi je postao kao otac”, smeje se Matuzalem.

Moglo je i bolje. Ali dobro je bilo i ovako.

(FOTO: Reuters)