She Loves Pablo – Death Threats From Future Self
Izdavač: Dostava zvuka/Dirty Old Label (24.1.2020)
Producent: Leonard Klaić
Žanr: stoner rock
Trajanje: 46:33
Ocena: 8/10

Muzički početak 2020. godine doneo nam je četvrti studijski album rok sastava iz Zagreba, She Loves Pablo, pod nazivom „Death Threats From Future Self„. Ovom su prethodili albumi „Mother Of All“ (2009. i ponovno izdanje povodom desetogodišnjice 2019), „Burn And Levitate“ (2013) i „Try Mandarin“ (2016).

She Loves Pablo su već dobro poznato ime balkanskoj, a sve više i evropskoj javnosti koja pomno prati rok scenu. Reč je o grupi koja je počela kao dvojac (Šimek i Klaić), da bi izlaskom prvog albuma 2009. godine počeli da rade u punom sastavu. Promocija novog, četvrtog albuma bila je zakazana za 20. mart, ali usled okolnosti na koje nisu mogli da utiču, događaj je pomeren i zakazan za 23. maj u zagrebačkom klubu Boogaloo. Ako je verovati organizatorima i iskustvu, karta više će se sigurno tražiti. Ko posluša, shvatiće i zašto.

„Death Threat From Future Self“  čini 10 pesama, svu muziku potpisuje bend, a tekstove Domagoj Šimek. Iako su ostali četvoročlani sastav, došlo je do određenih promena članova benda, te je basista Hrvoje Jelen mesto prepustio Nenadu Gajiću (iako Jelenovo ime stoji uz numere 1, 4, 7 i 9) koji se u nekoliko pesama pridružuje i kao prateći vokal zajedno sa Dimitrijem Đokićem, a za bubnjevima sedi producent Leonard Klaić.

Album otvara pesma „Crumble“ koja nas odmah na početku mrvi i nagoveštava mrvljenje koje će tek da usledi. Četvorka se zaista potrudila i od početka nam ne dozvoljava da dođemo do daha, pa nas još i pitaju Ain’t it hard to breathe while underwater? Dok pokušavamo da dišemo između dobacivanja bubnjeva, gitara i Šimekovog razornog vokala, u pomoć nam priskače Dimitrije čiji glas dolazi iz pozadine i usaglašava nas sa burom u kojoj smo se našli. I lepo nam je. Zatim sledi pesma „Operator„, udari bure postaju još snažniji i polako nam se uobličava utisak o celom albumu – postaje nam jasnije da će biti brzo i silovito, a kad pomislimo da su nam pružili minut odmora, to je samo vreme koje nam daju da se pripremimo za uragan rifova i gromoglasnih udaraca bubnjarskih palica. Operator je dobila i svoju vizuelnu predstavu u vidu spota sklopljenog od video dnevnika koji su vodili tokom evropske turneje 2018. godine.

Poslednji minut ove pesme uvode u narednu „All Black„, i nikako nije slučajnost što ona počinje stihom It’s getting louder minute by minute. Već pomenuti predah dobijamo pred kraj kada se svi vokali udružuju i harmoničnim višeglasjem nas prenose kao preko vode (najprisutnijeg motiv celog albuma)  i pažljivo predaju sledećoj pesmi „You Were Born To Breathe My Mind„. No za razliku od prethodnog prelaza iz pesme u pesmu, ovaj je nežniji, akustičniji, jer nam jednom gitarom pomažu da složimo naše misli, dok se postepeno pridružuju ostali instrumenti. Dok mi udišemo i izdišemo, možemo da čujemo stapanje instrumenata u jedno, dok se vokali prepliću i bore za nadmoć. Konačno, u drugom delu pesme dolazi do konflikta u kojem se posebno ističe basista čije oružje nije samo bas, već i glas. Iako će nam se na momenat učiniti da je sukob okončan uletom gitarskog soloa, Pablo ne pristaje na red tako lako.

Pablo će da eksperimentiše bez obzira na sve, te tako dobismo i petu pesmu „When It Stacks It Makes The Summer Black„. Puna preokreta i promena, što instrumentalno, što vokalno, ovo je pesma na koju bi bili ponosni i najveći nosioci prog rok zvuka. Pojavljuje se na pravom mestu u pravo vreme. I’m on a highway kaže stih iz šeste pesme „I“ i zaista se osećamo kao na autoputu. Idemo munjevito, pretičemo ostale i tek povremeno stajemo kod naplatne rampe gde nam kažu da usporimo, ali naravno da od toga nema ništa. Voze nas dalje, nailazimo na pesmu „No Modest Line Holds Your Belief“  koja možda i najviše podseća na ranije radove zagrebačkog sastava. Nasuprot klasičnom zvuku na koji smo navikli da nam momci serviraju, u nastavku stoji elektronski eksperiment „Get to you“ koji bi možda i Massive Attack voleli da su napisali.

Narednih tri minuta i pedeset jedan sekund zvuče kao da je neko Šimeku rekao ‘Čuj, imaš tri minute, pokaži nam sve što znaš! i čovek je kao pravi čarobnjak („Houdini„) odlučio da odgovori u skladu sa tim. Teško je pronaći nekoga s naših prostora ko bi u ovoj teškoj kategoriji mogao da mu se suprotstavi, kao ni bolju podršku od momaka koji su tu da gruvanjem raznesu sve okolo. Ova pesma je početkom 2019. spotom najavila nadolazeći album. Na samom kraju nisu stavili šlag na tortu, nego još jednu tortu kojom trijumfuju nad svim što su prethodno stvorili. „Death threats from future self“ jeste remek-delo. Ova pesma neminovno asocira na album „Try Mandarin“, čak i prvi stih Babel in the bubble, Bible on the table odgovara nazivu pesme sa albuma iz 2016.

Album „Death threats from future self“ zvuči kao kumulacija desetogodišnjeg aktivnog rada – na prvom su pokazali ko su, na drugom i trećem su to iskristalisali i potvrdili, te stekli širok krug poštovalaca, a na ovom četvrtom otvorili su se ka nekim novim stvarima i dodali ih proverenom receptu. Definitivno su tim potezom utabali svoje mesto na vrhu balkanske muzičke scene, a nakon sledećeg albuma verujemo da će recenzija moći da počne bez posebnog predstavljanja benda.