Masovni protesti u Tbilisiju

Oni su zahtevali da parlamentarni izbori budu održani na proleće, a ne na jesen naredne godine, i da Centralna izborna komisija bude popunjena na paritetnom principu. Parlament je ranije doneo odluku da izbori ne budu održani po isteku četvorogodišnjeg mandata, već istovremeno sa predsedničkim, na jesen 2008. godine.

Oni su zatražili od predsednika Mihaila Sakašvilija odgovor na četiri ranije postavljena zahteva i najavili da će, u suprotnom, nastaviti demonstracije do ispunjenja zahteva, javljaju ruski mediji.

"Predsednik može i treba da udovolji tim zahtevima i ako do kraja dana ne dobijemo odgovor, nećemo prekidati miting u Tbilisiju", rekao je okupljenima poslanik i član Pokreta za jedinstvenu Gruziju Gija Tortladze.

Demonstranti su skandirali "Gruzija, Gruzija" i "Odlazite", a predstavnici Nacionalnog saveta opozicionih partija, pročitali su zahteve u kojima

Traži se i oslobađanje Iraklija Batiašvilija, jednog od lidera pokreta "Napred, Gruzijo", uhapšenog prošle godine, i bivšeg ministra odbrane Iraklija Okruašvilija, za kojeg opozicija smatra da je, iako oslobođen i nalazi se u Nemačkoj, na slobodi formalno, ali da je faktički zatvorenik.

Među liderima opozicije je i jedan od ministara u vladi Zuraba Žvanije, kao i bivši ministar za rešavanje konflikata u Južnoj Osetiji i Abhaziji od 2004. do 2006. Georgij Haindrava, i liderka stranke Put Gruzije Salome Zurabišvili, koja je 2004. i 2005. bila šefica diplomatije.

Među njima je i od najbogatijih ljudi Gruzije Badri Patarkacišvili, predsednik Laburističke partije Šalva Natelašvili i sin prvog predsednika Gruzije Konstantin Gamsahurdija.

Politička situacija u Gruziji zaoštrila se posle optužbi na Sakašvilijev račun, koje je izneo 25. septembra Okruašvili, tvrdeći da je predsednik od njega tražio da ubije Patarkacišvilija, da porodica Sakašvilija ima "nekoliko milijardi dolara", da kontroliše nekoliko velikih poslova uključujući isporuku oružja Gruziji i da gruzijskom predsedniku pripada nacionalna železnica.

Dva dana posle toga je uhapšen, što je izazvalo žestoke i masovne proteste pristalica dela gruzijske opozicije, ali je on 8. oktobra porekao sve optužbe, posle čega je pušten iz zatvora.

Okruašvili je od januara do juna 2004. bio glavni tužilac Gruzije, potom ministar unutrašnjih poslova, a od decembra te godine ministar odbrane do novembra 2006. kada je postao ministar za ekonomski razvoj, koje je, međutim, napustio posle sedam dana.

Demonstracije se održavaju tačno četiri godine nakon što je Sakašvili došao na vlast u "baršunastoj", ili "revoluciji ruža", kada je primoran da se povuče sa predsedničkog položaja Eduard Ševardnadze.

Tada su pristalice mladog opozicionara Sakašvilija, revoltirane rezultatima parlamentarnih izbora, posle višenedeljnih demonstracija upale u parlament iz kojeg je obezbeđenje u poslednji čas uspelo da izvuče Ševardnadzea.

Istog dana uvedeno je vanredno stanje posle čega su usledili pregovori o mirnoj smeni vlasti.

Usledio je prelazni period u kojem je funkciju predsednika do novih predsedničkih izbora zakazanih za 4. januar vršila predsednik parlamenta Nino Burdžanadze, a zatim ubedljiva pobeda Sakašvilija na izborima.

Jedna od prvih zapadnih država koje su priznale novo rukovodstvo države bile su SAD, koje su "podržale težnju Nino Burdžanadze da sačuva demokratiju" i izrazile spremnost da joj pomognu, a ličnu podršku izrazio joj je u telefonskom razgovoru i tadašnji državni sekretar Kolin Pauel.