U SLOVENIJI TRI PAKETA MERA ZA PRIVREDU, HRVATIMA VEĆ STIGAO MINIMALAC Nova podrška moguća i u Srbiji,"arsenal" sličan podršci u regionu
Zemlje u regionu već su počele da donose i treći paket mera za privredu, malo ko i dalje radi na osnovnom paketu, a poznavaoci tvrde da se sve mere u okruženju svode na isto - arsenal je praktično sličan samo se pristupi razlikuju. Tako, kako ocenjuju, trenutna iskustva iz regiona mogu da budu neka vrsta vodilje po kojoj bi trebalo očekivati i mere u Srbiji.
Ministarstvo finansija Srbije predstavilo je prvi paket mera podrške privredi, čija primena će biti precizirana do kraja ove nedelje. Ministar Siniša Mali je najavio i moguće donošenje dodatnih olakšica, ako kriza sa pandemijom korona virusa potraje duže od tri meseca.
Slovenija: 93 odsto preduzeća u problemu
Vlada Slovenije je u početku krenula sa umerenim setom mera, početkom marta, da bi ubrzo podrška bila proširena. Najpre je 9. marta najavljen paket vredan milijardu evra, koji uključuje odlaganje poreza, državne garancije i kreditne linije. Usvojena je podrška zaposlenima koji su otpušteni ili u karantinu. Već 13. marta se podrška proširuje na veći broj korisnika. Preduzeća dobijaju odlaganje poreza i plaćanje obaveza na rate, a plaćanje poreza na dohodak odloženo je do 15. jula. Uvode se bonusi penzionerima i ranjivim grupama stanovništva, dok su povećane plate zaposlenima u ključnim sektorima za prevazilaženje epidemije, navodi se se u u najnovijem broju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) .
Paket ekonomskih podsticaja je 24. marta proširen za dodatne 2 milijarde evra, pa on sada obuhvata i podršku samozaposlenima i penzionerima sa najnižom penzijom. Proširena je podrška kompanijama tako što će država pokriti dvomesečni iznos doprinosa i 70 odsto minimalne mesečne neto zarade. Javno zdravstveno osiguranje pokriva troškove bolovanja, dok je obustavljeno plaćanje poreza na dobit.
"Trenutno stanje u privredi je teško. Prema istraživanju slovenačke Privredne komore, 93 odsto preduzeća beleži ozbiljne poteškoće usled pandemije, u vidu zaustavljanja aktivnosti, pada spoljne tražnje, poremećaja u međunardonom transportu i prekinutom lancu snabdevanja", navodi ekonomista Ivan Nikolić u svojoj analizi.
Hrvatska: Prvi "minimalac" već uplaćen
Vlada Hrvatske je u nekoliko navrata krojila paket ekonomskih mera za pomoć privredi, koje se odnose na beskamatno odlaganje poreskih obaveza preduzetnika s poteškoćama, očuvanje zaposlenosti, odnosno finansiranje 100 odsto troška neto minimalne plate po zaposlenom, te pomoć mikro, malim i srednjim preduzećima kroz kredite za likvidnost i obrtni kapital uz veoma nisku kamatnu stopu. Vlada iz budžeta pokriva troškove zdravstvenog osiguranja za sve osiguranike.
Do kraja marta se hrvatskom Ministarstvu rada i penzijskog sistema za finansiranje minimalne plate od 3.250 kuna javilo oko 14 hiljada firmi sa ukupno 71.000 radnika. To će državu koštati mesečno 5 milijardi kuna, odnosno oko 2 milijarde evra za tri meseca. Početkom aprila podrška je proširena, pa će država pokriti platu od 4.000 kuna, a platiće i doprinose na taj veći iznos.
"Značajno je to što je primena ekonomskih mera počela promptno, pa je Zavod za zapošljavanje već 2. aprila uplatio prethodnih 3.250 kuna po radniku svakoj firmi koja je predala zahtev za podršku (a koja je zadovoljila kriteriju o padu prometa više od 20 odsto). Iznenadna uplata je kod preduzetnika izazvala oduševljenje, čuđenje i nevericu", piše Ivan Nikolić.
Što se tiče monetarne podrške, bankama je omogućeno uvođenje moratorijuma na otplatu kredita onim klijentima koji su krajem decembra klasifikovani kao uredni, a u međuvremenu su pogođeni posledicama pandemije virusa. Hrvatska narodna banka (HNB) je bankama zarad uvećanja likvidnosti dozvolila da koriste i zaštitni sloj kapitala do 30. juna 2021. godine, a uvedene su i repo aukcije hartija od vrednosti.
Proširena je mogućnost kupovine državnih obveznica penzijskim fondovima i osiguravajućim društvima, a bankama je ukinuta isplata dividendi i bonusa za 2019. godinu, ali i smanjena stopa obavezne rezerve sa 12 na 9 odsto.
Mađarska: Poreske olakšice za najugroženije firme
Krajem marta, u drugom paketu mera, mađarska vlada je proširila fiskalnu podršku privredi. Mere uključuju poreske olakšice za mala i srednja preduzeća iz grana koje najviše trpe štetu, odlaganje plaćanja obaveza, poreske olakšice medijskim kompanijama za prihod od reklama, obustavu prinudne naplate i zaplene imovine. Pre toga je podrška bila adresirana isključivo na turizam, ugostiteljstvo, putnički transport i deo malog biznisa.
Ipak, država još uvek nije prihvatila pokrivanje doprinosa socijalnog osiguranja, dok je i podrška troškovima zdravstvenog osiguranja minimalna.
Istovremeno, Narodna banka Mađarske (NBM) je otpočela operaciju izdašnih monetarnih olakšica – uvela je dnevne injekcije likvidnosti, proširila prihvatljive kolaterale od banaka. Zanimljivo, relaksirala je zadovoljavanje pojedinih kapitalnih zahteva, ali i suspendovala sankcije bankama koje nisu poštovale zahtev u pogledu obavezne rezerve. S druge strane, najavljeno je da NBM neće tolerisati valutnu neravnotežu u bilansima; zabranjena je i isplata dividendi bankama do kraja septembra.
Rumunija: Devetomesečni moratorijum na otplatu kredita
U cilju rešavanja ekonomskih problema Vlada Rumunije je odobrila, za sada, skroman paket selektivnih mera, isključivo za firme pogođene krizom. Veći deo se odnosi na obezbeđivanje obrtnog kapitala preduzećima, finansiranje investicija i zaštitu radnih mesta (dražava pokriva samo 2 mesečne plate). Ukupna vrednost ekonomskog paketa, po rečima rumunskog ministra finansija, neće preći 2 odsto BDP-a za ovu godinu.
Uveden je devetomesečni moratorijum na otplatu kredita za dužnike pogođene krizom. Centralna banka Rumunije ušla je u krizni režim rada nakon redukovanja referentne stope za 50 baznih poena (na nivo od 2 odsto; sužen je i koridor kamatnih stopa sa ±1,25 procentnih poena na ±1 procentni poen u odnosu na referentnu kamatnu stopu) i izrazila spremnost da će u slučaju potrebe kupovati državne hartije od vrednosti. Stopa obavezne rezerve nije menjana.
Bugarska: 250.000 radnika strepi od otkaza
Vlada je predložila ograničene mere podrške ekonomiji uz veoma oprezan pristup, tvrdeći da se obim krize i dalje ne može proceniti i da je neophodno zadržati oprez u pogledu prekomerne potrošnje. Za sada se ne razmatra ni mogućnost zaduživanja u inostranstvu.
Najpre je uveden moratorijum u otplati kredita na dospele rate za zadužene kompanije i građane. Zatim, 24. marta donet je paket mera u vrednosti od 5 milijardi leva (oko 2,55 milijarde evra). Od toga, jedna milijarda leva će biti utrošena za pokriće 60 odsto iznosa tromesečnih plata.
"Međutim, pomoć će dobiti samo kompanije koje dokažu da su im prihodi od prodaje međugodišnje opali za preko 20 odsto. Drugi uslov je da kompanije ne otpuštaju svoje radnike. Poslodavci nisu bili oduševljeni ovom merom, jer i dalje moraju da pokriju 40 odsto zarade, ali i celokupan iznos doprinosa", napominje Ivan Nikolić.
Oko 700 miliona leva izdvaja se za dokapitalizaciju bugarske razvojne banke. Približno 200 miliona leva biće odvojeno za podršku beskamatnim potrošačkim kreditima do 1.500 leva po osobi, ali takođe samo za one koji su dobili neplaćeno odsustvo s posla. Preostalih 500 miliona leva poslužiće kompanijama kao podrška likvidnosti.
Vlada je takođe dozvolila kompanijama odlaganje plaćanja poreza na dobit, do kraja juna. Procenjuje se da će ta mera koštati budžet oko 600 miliona leva.
Podržaće se samo penzioneri sa najnižim penzijama, u ukupnom iznosu od 50 miliona leva, i to u vidu jednokratne isplate za uskršnje praznike.
Rezultati ankete bugarske Privredne komore pokazuju da je već do kraja marta oko 12 odsto bugarskih kompanija obustavilo aktivnost. Procena je da će u aprilu samo iz sektora hotela, restorana i kafića otkaz dobiti 250 hiljada zaposlenih, a činjenica je da se svakodnevno oko 1.300 novih ljudi prijavljuje evidenciji Nacionalne agencije za zapošljavanje.