Nemački mediji: Povratak u normalnost neće biti brz

Pojedini nemački političari, poput premijera Severne Rajne-Vestfalije Armina Lašeta, tražili su da do 20. aprila, kada se završava uskršnji raspust, premda su škole već sedmicama zatvorene, postoji jasna izlazna strategija - na osnovu kojih kriterijuma će biti odlučeno kada i kako počinje povratak u normalnost.

Tu dilemu komentarišu brojni nemački listovi, koje prenosi DW.

„I vlast uči tokom pandemije“, piše Zidojče cajtung. „Ali nepodnošljivo je šta sve skriva njen promenljivi kurs. Sa svakom sedmicom raste pritisak da se ne dozvoli da propadnu ugrožene firme, kao ni umetnost, sport, socijalne ustanove i ljudi koji ne mogu više da podnesu samoću“.

Miteldojče cajtung navodi da debata o izlaznoj strategiji mora da se vodi otvoreno, iskreno i sa jedinstvenim rezultatom.

"Ne sme se dogoditi da se recimo na pitanje kada se ponovo otvaraju škole odgovara haotično, svaka pokrajina za sebe, kao što je bio slučaj kad su škole zatvarane. Neke istine bi valjalo na vreme izgovoriti: još mesecima neće biti punih stadiona, koncertnih dvorana i klubova. Mnogi će bankrotirati. Nemoguće je uključiti zemlju onom brzinom kojom je isključena“, piše taj list.

„Najvažnije je već postignuto, svi ozbiljno uzimaju ovu bolest“, ocenjuje Pforzheimer Zeitung.

„Možda će biti popuštanja mera, ali samo do rastojanja od 1,5 metar. U dogledno vreme ćemo morati da se odreknemo velikih priredbi i žurki. Mnogi ljudi sada idu da džogiraju. Pa, korona je kao polumaraton. Tek smo počeli i najbolje je da ne mislimo sve vreme na cilj", piše list.

Tagescajtung navodi da "niko ne zna koliko slučajeva korone ima između Gvajakila (Ekvador) i Mumbaja (Indija)".

"Zvanične brojke nisu upotrebljive. Ali već je jasno: i bez masovne zaraze čekaju nas masovne posledice", ocenjuje list i zaključuje:

"Zabrane kretanja koje su delimično brutalno nametnute i globalna recesija odvešće u katastrofu koja će biti daleko gora od posledica finansijske krize 2009. Zatvaranje granica i zamrznutu privredu retko ko može da priušti. U Hamburgu i Minhenu je to moguće. Ali teško da je moguće u ekonomijama gde nadničari jedva spajaju kraj s krajem, gde ljudi mahom rade bez ugovora i socijalnog osiguranja, a državne pomoći nema na vidiku“, prenosi DW.