Ren: Pregovori poslednja šansa

"Budući status Kosova je najevropskiji bezbednosni problem s kojim se trenutno suočavamo. Ni Rusija ni SAD nisu tako direktno pogodjeni situacijom na Balkanu kao što smo mi Evropljani", naglasio je večeras evropski komesar za proširenje u Briselu.

"Ukoliko ovaj proces propadne, Evropa će biti ta koja će platiti cenu. Pregovori pod okriljem 'trojke' EU-SAD-Rusija, koji bi trebalo da se okončaju 10. decembra, poslednja su šansa" izjavio je Oli Ren.

"EU je spremna da ispita sve mogućnosti, pa čak i više, da olakša pronalaženje dogovornog rešenja. Očekujemo to isto i od obe strane, kao i od naših medjunarodnih partnera" naglasio je Ren.

Za skup o Kosovu bez prava veta

SAD predložile skup o Kosovu na kom bi se odluke donosile većinom glasova, uz dogovor, bez mogućnosti veta. Vlada Srbije protiv.

SAD i Francuska smatraju da bi u sklopu rešavanja statusa Kosova trebalo imati u vidu kao mogućnost i neku vrstu međunarodnog skupa o Kosovu, s tim što Vašington smatra da učesnici takve konferencije ne treba da imaju pravo veta, preneli su Beti pouzdani diplomatski izvori u Briselu.

Ti izvori navode da je zamisao o međunarodnoj konferenciji o Kosovu iznela ambasadorka SAD u NATO-u Viktorija Noland, na sastanku Saveta NATO-Rusija i "trojke" Kontakt grupe, u ponedeljak u Briselu. Ona je dodala da bi skup mogao biti organizovan krajem novembra ili početkom decembra.

Diplomate tvrde da Francuska smatra da potrebu održavanja takvog skupa treba razmotriti, ali da bi on mogao biti organizovan u roku od više meseci, posle 10. decembra.

Ambasadorka SAD je precizirala da skup ne bi trebalo da liči na Dejtonski, gde su dve strane bile prinuđene da prihvate jedno rešenje. Na takvom skupu angažovanih država, međunarodnih organizacija i Beograda i Prištine niko ne bi imao pravo veta, a odluke bi bile donošene većinom glasova.

Vlada Srbije je odbacila svaku mogućnost da pitanje uređenja Kosova i Metohije bude izmešteno iz Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i preneto na neku međunarodnu konferenciju, rečeno je danas u kabinetu premijera Vojislava Koštunice.

Isti izvor je naveo da "razgovori o Kosovu i Metohiji mogu biti vođeni isključivo u skladu s rezolucijom 1244 UN i pod jasnim mandatom SB UN".

Videli smo da je Ahtisarijev plan propao u SB UN i svaka inicijativa SAD i NATO da se, zaobilazeći UN, taj plan usvoji na nekoj međunarodnoj konferenciji unapred je osuđena na propast, navode u kabinetu Koštunice.

Treća runda u Beču, preko Pariza

U Beču se u ponedeljak održava treća runda direktnih pregovora predstavnika Beograda i Prištine o budućnosti Kosova.

Beogradska delegacija će, prema najavi ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića, biti najverovatnije na ministarskom nivou. To bi značilo da će na njenom čelu biti Jeremić i ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić. Prištinsku delegaciju koja je uvek na najvišem nivou, predvode predsednik i premijer Kosova Fatmir Sejdiu i Agim Čeku.

Kosovski pregovarači u Beč putuju preko Pariza gde će ih u nedelju, 21. oktobra, primiti ministar inostranih poslova Francuske Bernar Kušner.

Osim prištinskog tima, Kušner će, kako je najavio, 4. novembra u Parizu razgovarati i s beogradskim timom.

Francuski ministar je juče izjavio da će s dvema delegacijama u Parizu razgovarati o "perspektivama koje će ponuditi, kako se nada, dokument koji će biti predat 10. decembra generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu".

Kada je reč o mogućnosti nastavka pregovaračkog procesa, Kušner je kazao da je za to potreban napredak u razgovorima dveju strana.

"Moramo zajedno odlučiti da li je neophodan nastavak. Ne mislim da ćemo biti za to ako nema napretka, ako nema zajedničkog rešenja kako bi Srbi i Albanci razgovarali o miru i razvoju", rekao je Kušner.

Prva runda direktnih pregovora Beograda i Prištine, u nastavku pregovaračkog procesa, održana je 28. septembra u Njujorku kada su na čelu delegacije Beograda bili predsednik i premijer Srbije Boris Tadić i Vojislav Koštunica. Nakon tog sastanka, najavljeni su učestali susreti dveju delegacija.

Beograd insistira na razgovoru o ponuđenoj suštinskoj autonomiji za Kosovo, a Priština o memorandumu o dobrosusedskim odnosima Srbije i Kosova kao dve nezavisne države.

"U većinski srpskim opštinama privremena veća"

Vlada Srbije treba da uvede privremene mere u većinski srpskim opštinama na Kosovu i Metohiji, kako bi se u njima "održao kontinuitet državne vlasti", rekao je član pregovaračkog tima Beograda Goran Bogdanović.

Bogdanović, koji je funkcioner Demokratske stranke sa Kosova, rekao je za današnje "Večernje novosti" da će lokalne samouprave ostati bez mandata posle novembarskih izbora, koje će Srbi bojkotovati, i dodao da "vlada treba da reaguje brzo".

Prema njegovom mišljenju, u tim opštinama, pre svega Leposaviću, Kosovskoj Mitrovici, Zvečanu, Zubinom Potoku, Štrpcu i Novom Brdu, treba uspostaviti privremena veća, u kojima bi bile predstavljene stranke vladajuće koalicije na republičkom nivou.

"Demokratska stranka je saglasna da se uključe i sve druge stranke jer je pitanje Kosova i Metohije od najvišeg nacionalnog značaja", kazao je on.

Prema njegovim rečima, posle novembarskih izbora mogao bi da se desi dualizam vlasti jer će izbore 17. novembra, koje je raspisao UNMIK, bojkotovati vodeće srpske stranke, ali su se za učešće prijavili "pojedini Srbi".

"Postoji zbog toga opasnost da neko ko ima podršku 50 ili 100 ljudi može da tvrdi da ima pravo da preuzme lokalnu vlast. Ako bi vlada uvela privremene mere, ubeđen sam da bi i ti ljudi povukli kandidature", naveo je Bogdanović.

On je kazao da je moguće održati zasebne srpske izbore u Pokrajini na kojima bi učestvovala i DS, ali je dodao da pri tom ne treba prekršiti Rezoluciju 1244 i da je potrebno obezbediti podršku međunarodne zajednice.

Lider Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović, međutim, smatra da Vlada ne treba da uvodi privremene mere u većinski srpske opštine na Kosovui kaže da bi to u ovom trenutku bilo opasno po pregovaračku poziciju Srbije.

"Narod ima potrebu za takvom infrastruktrom, ali Vlada po tom pitanju mora biti oprezna jer bi svako podrivanje rezolucije 1244 bio problem za dokazivanje međunarodnog prava na teritoriju", kaže Ivanović.

Ivanović je dodao da na Kosovu postoje opštinski koordinatori kao vid državnih struktura Srbije i da će oni nastaviti da rade.