NEČUVENA SITUACIJA TRAŽI NEČUVENE MERE Da li će centralne banke kupovati akcije firmi?
Do juče nezamislivo, sutra verovatno. Ovako analitičari komentarišu mogućnost da Federalne rezerve Amerike (FED) dobiju dozvolu za ulaganje u akcije kompanija na berzi i postanu njihov direktni kreditor. To je još u martu prošle godine, daleko pre izbijanja pandemije korone, uradila centralna banka u Japanu. Prema računicama, Bank of Japan će krajem novembra ove godine postati najveći akcionar firmi listiranih na Tokijskoj berzi, pišu Ekonomske vesti.
Ono što se pre samo šest nedelja nije dalo ni zamisliti, sada je predmet svakodnevnih razgovora berzanskih poslenika: koliko duboko bi trebalo da padnu berze, pa da Federalne rezerve Amerike dobiju dozvolu Kongresa da ulete tamo gde se do juče smatralo da im nikako nije mesto, u tržište akcija?
To bi FED-u bilo prvi put u istoriji, ali američka centralna banka ne bi bila pionir u tome poslu. Daleko je u tome isprednjačila Bank of Japan i njen inovativni guverner Haruhiko Kuroda, od čije se nacionalizacije japanske ekonomije, prema mišljenju kritičara, i sam Leonid Brežnjev prevrće u grobu!
Centralna banka Japana najveći akcionar
Prema prošlogodišnjem izveštaju Nikkei Asian Review, Bank of Japan je krajem marta 2019. godine, preko kupovine udela u investicionim fondovima (ETF) koji investiraju u berzanske akcije, postala najveći akcionar u 23 kompanije, a među deset je najvećih akcionara u 49,7 odsto svih kompanija listiranih na Tokijskoj berzi. I krajem marta prošle godine je posedovala 4,7 odsto tržišne kapitalizacije primarnog tržišta Tokijske berze u vrednosti od 250 milijardi dolara.
Prema tadašnjoj računici Nikkei Asian Review, Bank of Japan će krajem novembra 2020. godine istisnuti sa prvog mesta TSE, najveći državni penzioni fond na svetu, i sa 6 odsto tržišne kapitalizacija postati najveći akcionar firmi listiranih na Tokijskoj berzi.
FED na tragu japanskog eksperimenta
Federalne rezerve Amerike su prošlog meseca napravile prvi korak u pravcu japanskog eksperimenta.
Centralna banka Amerike je odlučila da 100 milijardi dolara uloži u kupovinu, na primarnom i sekundarnom tržištu, korporativnih obveznica kompanija s investicionim rejtingom (BBB/Baa3 ili višim) i tako postane njihov direktni kreditor.
Kamata po kojoj su se te kompanije zaduživala, pre nego što je 15. marta FED snizio svoju kamatu, bila je za 4 procenta iznad kamate na desetogodišnjem obveznice američke države, prema izdanju The Street.
Nečuvena situacija traži nečuvene mere
Ni snižavanje ključne kamate FED ni ovaj istorijski iskorak u korporativni sektor nisu smirili investitore ni doveli do zaustavljanja pada američkih berzanskih indeksa.
Berzanski poslenici, kako prenosi portal finanzen.net, još se ne odlučuju da tvrde da će FED preduzeti taj korak, ali ga „sasvim mogu zamisliti“ ili ga „ne bi isključili“.
"Druge centralne banke su to uradile. To je put preko ETF koji je izabrala Bank of Japan. Ja ne bih isključio da (FED) investira u akcije", rekao je za CNBC Vinsent Rajnhart iz BNY Mellon Asset Management.
Takav nečuveni potez FED-a, vratio bi, smatra se, poverenje berzanskih investitora.