Slovenija i dalje za Ahtisarija

Ministar spoljnih poslova Slovenije, koja od 1. januara predsedava EU, Dimitrij Rupel, sinoć se sastao s članom Predsedništva Bosne i Hercegovine Harisom Silajdžićem, koji je doputovao u hitnu i neplaniranu posetu Sloveniji da bi razgovarao o slovenačkoj podršci BiH za njeno potpisivanje Sprorazuma o pridruženju Evropskoj uniji i pre konačnog usvajanja reforme policije.

Rupel i Silajdžić su razgovarali i o drugim važnim regionalnim temama, pre svega o Kosovu. Na konferenciji za novinare posle razgovora, Rupel je ponovio želju Slovenije da EU po pitanju Kosova ostane jedinstvena, i dodao da Slovenija i dalje podržava rešavanje statusa Kosova planom Martija Ahtisarija.

"EU je više puta podržala Ahtisarijev plan. Mislim da je taj plan moguće dopunjavati, da u pregovorima predstavnika Srbije i Kosova mogu biti nađena rešenja koja bi odgovarala obema stranama, ali i da treba ići putem koji je zacrtao Ahtisari", rekao je Rupel i dodao da je taj put, put neprihvatanja ideje o podeli teritorija, odnosno o novim granicama na tom području jer bi nove granice značile i izazov, odnosno nadahnuće nekom drugom, ko bi želeo da menja granice i karte.

Dimitrij Rupel je dodao da u tome vidi opasnost i za BiH. "Opasnost je u tome da, dok rešavamo problem Kosova i Srbije, zaboravimo da, govoreći sa stanovišta EU i Slovenije, još bliže imamo BiH", naglasivši da nijedno rešenje za Kosovo ne sme da sadrži nikakve opasnosti, nijednu komponentu koja bi bila opasnost za evropski razvoj BiH, odnosno koja bi imala negativne posledice po BiH, što je glavna poruka sa sastanka Rupel-Silajdžić.

Rupel je podsetio i na pismo koje je nedavno premijer Slovenije Janez Janša poslao predsedniku Evropske komisije i u kom se zauzeo za što skorije rešavanje evropske budućnosti Srbije i rešavanje problema Kosova. Rupel je dodao da evropska budućnost Srbije ne sme da se povezuje s pitanjem Kosova i da treba što pre naći rešenje za evropeizaciju Srbije, da Slovenija "taj jezik" već duže vreme koristi u Briselu i da treba ubrzati prodor država Zapadnog Balkana u EU i osvežiti Ohridsku agendu.

Slovenija ulazi u završnicu priprema za predstojeće polugodišnje predsedavanje EU, u kom smislu treba posmatrati njene pojačane spoljnopolitičke aktivnosti. Od početka priprema, Slovenija je kao jedan od najvažnijih zadataka predsedavanja istakla širenje EU na Zapadni Balkan. Najverovatnije je da će potpisivanje Sporazuma o priključenju Srbij-EU "pasti" u slovenačko predsedavanje. Istovremeno, Slovenija već sada kao jedan od zadataka svog predsedavanja navodi i rešavanje pitanja Kosova, koje će dobiti u nasleđenoj agendi. Uprkos svemu tome, Srbija i dalje u Sloveniji nema ambasadora.

Vordsvort: Plan ostaje ako nema dogovora

Ambasador Velike Britanije u Srbiji Stiven Vordsvort kaže da su se članice Kontakt grupe, uključujući Rusiju, složile da predlog o nadgledanoj nezavisnosti ostaje na stolu, iako bi najbolje rešenje bilo da dve strane postignu dogovor o Kosova.

"Svi ministri Kontakt grupe ponovili su rešenost da se traži dogovoreno rešenje podržano u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Ta formulacija je pažljivo izabrana i važna je. Dogovoreno rešenje je naša preferirana opcija", rekao je Vordsvort i dodao da će Britanija učiniti sve da podrži aktuelne pregovore.

"Ako se dve strane dogovore o nečem drugom, dobro. Ako ne, Ahtisarijev plan je opcija koju mi i mnogi drugi neizbežno vidimo kao najbolju. Kao što su se složili ministri Kontakt grupe, status kvo nije održiv. Potrebno je da što pre nađemo rešenje", rekao je on.