Mihailo Ristić za MOZZART: O procvatu u Monpeljeu, jadnim odnosima u Pragu i ruskom mentalitetu

Morao je Mihailo Ristić da prođe put od krajnjeg istoka, preko središnjice Evrope personifikovane kroz sva kulturna nasleđa Praga, da bi fudbalsku detelinu sa četiri lista pronašao na zapadu Starog kontinenta. Da je u karijeri levonogog univerzalca, nekadašnjeg odlikaša Zvezdine škole fudbala, sve bilo po pravilima službe on bi odavno nosio dres francuskog Monepljea. Ali nije. Iako iza sebe ima propuštene godine u Krasnodaru, a posebno praškoj Sparti, ne žali za njima.

Uloga startera u redovima ligaša sa zapada Francuske napumapala mu je mišiće samopouzdanja, do te mere da sada ravnopravno može da se nosi sa fizički dominantnim rivalima u Ligi 1. Ove sezone odigrao je 18 mečeva za Moneplje, stigao da upiše i dve asistencije i nagovesti da bi u doglednoj budućnosti mogao da postane titular tima jermenskog stručnjaka Mihaela Der Zakarijana.

Forma bivšeg igrača Crvene zvezde imala je uzlaznu putanju, ali pauza izazvana korona virusom zaustavila ga je u velikom igračkom napretku.
„Ništa novo kada sam ja u pitanju. Čim mi krene dobro, nešto loše se desi. Eto, sad nam sleduje pauza zbog virusa korona. Ovde do pre dva ili tri dana situacija nije bila dramatična, daleko od toga. Normalno se živelo i radilo. Međutim, predsednik Makron je pre nekoliko večeri imao vrlo emotivan govor na televiziji, i od tada se sve promenilo. Nema ljudi u gradu, ulazi mali broj ljudi u radnju“, poručuje za MOZZART Sport iz Monpeljea Mihailo Ristić.

Momka rođenog 1995. godine poziv MOZZART Sporta uhvatio je u trenutku dok je u stanu ispunjavao program dobijen od stručnog štaba Monpeljea. I da nije bilo toga Ristić zna na čemu bi bazirao višak slobodnog vremena.
„Kada sam došao u Monpelje brzo sam shvatio da se sa takvim fizičkim fudbalom nikada nisam susreo u karijeri. Ogromna je razlika u odnosu na sredine gde sam bio, Srbiju i da ne pominjem. Ali nisam imao presiju da moram odmah da se nametnem.. U neformalnom razgovoru sa sportskim direktorom dobio sam jasna uputstva. Oni su mi i rekli u januaru prošle godine da ovog proleća očekuju mnogo od mene. Toliko mi je bilo potrebno vremena da fizički nadođem“.

Kada se probio do seniorskog tima Crvene zvezde levonogi univerzalac je upao u lavirint sopstvene svestranosti. Afirmisao se kao vezni, dobio šansu u kontinuitetu kao levi bek… Te nepoznanice su ga pratile u Rusiji i Pragu, ali ne u Monpeljeu.
„Ovde u formaciji sa trojicom štopera igram 'ful beka' i iskreno da vam kažem, prija mi to. Međutim, naš trener je vrlo specifičan. Voli da rotira i menja pozicije igračima. Tako da sam bio i krilo, i u centrali. Imate i primer Le Taleka. Doveli su ga kao štopera, na toj poziciji ostao je u sjajnom sećanju navijačima Crvene zvezde, ali ovde je vezni. I igra sjajno u ovoj formaciji“.

MONPELJE ME GLEDAO KAO KADETA

Ostaće zapisano da je Mihailo Ristić član Monpeljea postao 12. januara 2019. godine. Oni koji prate dešavanja sa Marakane znaju da ga je francuski klub dugo imao u tefteru. Baš dugo.
„Imao sam baš razgovor sa jednim od glavnih skauta kluba pre nekoliko sedmica. Otkrio me je da su me gledali još kao kadeta u dresu Crvene zvezde, potom i omladinca. Međutim, kada sa postao standardan igrač, oni su se povukli. Cena mi je porasla, pa sam otišao u Krasnodar“.

Zna da može bolje Mihaillo Ristić, kao i kompletan tim Monepljea, tima koji je ostao u sećanju navijačima Crvene zvezde po dvomeču iz 1999. godine. Tada je klub sa Marakane, zbog napete političke situacije, bio domaćin u Sofiji.
„Šta znam, stalno smo bili četvrti-peti… Pali smo posle poraza od Rena na osmu poziciju. Taj meč je pokvario utisak, jer smo izgubili sa 0:5. Nije ona klasična fudbalerska izjava, ali takav poraz stvarno nismo zaslužili. Pogodili smo prečku i stativu kada su imali gol i dva prednosti. Nekako verujemo da možemo da izađemo u Evropu, to je klupski cilj… Nikome ne priznajemo da je bolji od nas osim PSŽ-a. Eto, imali smo u nizu mečeve protiv PSŽ-a, Lila i Liona. Trener nam je uoči tog paklenog rasporeda rekao da želi sedam bodova“.

Lične ciljeve objasnio je u nekoliko rečenica.
„Ne znam kako će se ova sezona zavšiti i hoće li uopšte. Ja se još prilagođavam, da je sve išlo glatko naredni cilj bi bio da u narednom periodu postanem titular Monpeljea. Tako u Francuskoj zovu one koji su nezamenljivi u timu“.

ODNOOS LJUDI IZ SPARTE PREMA IGRAČIMA JE NEŠTO NAJJADNIJE ŠTO SAM VIDEO

Nije baš da želi da zaboravi taj period, ali nerado se Mihailo Ristić seća perioda u Krasnodaru i Pragu. Otišao je u Rusiju kao Zvezdin veliki projekat, plaćen je nešto više od dva miliona evra. Igrom sudbine zablistao je protiv matičnog kluba.
„Svi znate kakav mentalitet imaju Rusi. Kada sam odigrao onako protiv Zvezde čuo sam priče da sam jedan od najboljih igrača kluba, sadašnjost i budućnost Krasnodara. Već za tri dana sve je bilo drugačije. Imao sam i taj maler da se povredim odmah, na narednoj utakmici protiv Zvezde. Sećate se i da nisam odigrao revanš u Beogradu“.

Otišao je na jednogodišnju pozajmicu u Prag, po sigurne minute, i doživeo veliko razočaranje. Ne želi da baš sve kaže šta mu se dešavalo u klubu koji se i dalje guši u u post Stramačonijevoj eri.
„Bolje da se ne vraćam na to… Tamo sam izgubio godinu koja bi mi sada mnogo značila. Doći će vreme kada su ću sve reći šta sam tamo doživeo, ali bilo je baš loše. Odnos ljudi iz Sparte prema igračima je katastrofalan. To je nešto najjadnije što sam video u svom profesionalnom životu. Muka mi je da o tome pričam“, zaključuje priču za MOZZART Sport Mihailo Ristić.

(Foto: Star Sport, sparta.cz)