Glumac Predrag Peđa Bjelac dane provodi sam u karantinu u svom stanu na Novom Beogradu jer se pre sedam dana vratio iz Praga, poslednjim letom za Srbiju.
Peđi najteže pada što je razdvojen od dece i partnerke Marije Perović, koja je ostala u Crnoj Gori, ali ističe da jedino poštovanjem mera možemo da dobijemo ovu bitku. Za Kurir otkriva kako izgleda život u Češkoj i da ćemo ga gledati kao pojačanje hit serije „Ubiti Iv“.
Kako ste se našli u Pragu?
- Otišao sam da snimam seriju „Sunčana“. Znao sam da je to veliki rizik. Sve što se dešava sada u Srbiji već sam doživeo u Češkoj, gde su sve mere počeli da primenjuju još pre 20 dana.
Na koji način ste snimali seriju?
- U studiju, ali su mere bile sve gore. Nije lako raditi kad svi oko tebe imaju maske na licu i rukavice, a prostor se dezinfikuje na svakih sat vremena, dok si ti kao glumac ogoljen. U ponedeljak smo dobili mejl da se snimanje prekida. Opišite nam Prag u vreme pandemije.
- Grad je pust, ali nema policijskog časa. Moj stan gleda na mnogo zgrada sa zajedničkim dvorištem. Skoro nigde u komšiluku nije gorelo svetlo i delovalo je kao da tu niko ne živi.
Kako ste se vratili u Beograd?
- Letovi su jedan za drugim otkazivani, ali moj nije, pa mi je laknulo. Državljanin sam i Češke i tamo se osećam sigurno, ali porodica mi živi u Srbiji. Aerodrom je bio sablasno prazan. Leteli su samo avioni za Englesku i Irsku, a na ovu našu stranu za Beograd i Moskvu. Stigao sam u prvoj noći policijskog časa. Oko 23 časa prošao sam kontrolu, a napolju su naš čekali autobusi. Dva sata sam čekao da krenemo prema gradu. Kod Ušća nigde nije bilo ljudi. U stan sam stigao oko dva sata iza ponoći.
Da li su vas ljudi na aerodromu prepoznali?
- Nosio sam masku i rukavice, ali su me prepoznali čak i češki policajci. Samo su mi mahnuli, a jedan mladić s mog leta tražio je da napravimo selfi. Bilo je to previše morbidno, pa sam odbio.
Kako sada izgleda jedan vaš dan u Beogradu i šta vam najteže pada?
- U samoizolaciji sam. Moja deca su s majkom, a moja žívotna saputnica Marija Perović je u Crnoj Gori. Problemi nisu veliki, a najveći je ko će da mi baci đubre! Slobodnije smo živeli za vreme bombardovanja. Hranu naručujem preko onlajn prodavnica, ali robu donesu posle osam dana. Sreća je što sam imao neke zalihe.
Da li je tačno da ćerkama čitate lektiru preko Skajpa?
- One su velike i znaju same da čitaju, ali je knjiga „Tom Sojer“ ostala kod mene. Imam još sedam dana samoizolacije, a one to moraju da pročitaju do ponedeljka. Kad mogu u školu da idu onlajn, mogu i ja lektiru da im pročitam preko ekrana.
Koji je vaš savet?
- Važno je da se izolujemo, iako je to veoma teško, ali presudno da bismo spasli čovečanstvo. Veliki sam ljubitelj filmova katastrofe, ali sad prvi put to doživljavam na svojoj koži. Pravim već ozbiljne paralele! Nažalost, mislim da smo tek u prvom delu priče.
Imali ste premijeru filma „Grudi“. Šta su vam rekle vaše devojke?
- Pogledale su ceo film. One su nemilosrdne, a posebno kad im se nešto ne dopada. Na koncertu Dip parpla su zaspale. Želeo sam da im pokažem grupu moje mladosti, ali bez uspeha.
U poslednje vreme često igrate očeve. Koji je najbliži vama privatno?
- Otac Mileve Marić Ajnštajn, kog sam oživeo u seriji „Genije“. On mi je najbliži i najdraži. Bio je hrabar čovek i veliki borac za svoje dete. Borio se za nju i stoji iza njenog uspeha. Zahvaljujući njemu Milevu su primili kao prvu ženu u gimnaziju u Zagrebu, a posle i na fakultet u Cirihu.
Deo ste i serije „Ubiti Iv“...
- Igrao sam u jednoj epizodi nove sezone. Promocija je bila planirana za 20. mart u Londonu, a odmah nakon toga je trebalo da igram i u drugoj seriji u Irskoj. Sve je propalo. Jedva čekam da krenemo da radimo, ali mislim da to neće biti skoro. Biće tu mnogo problema. Krenuće svi da rade u junu ili julu. I kad se sve ovo završi, postoji pretnja da će zemlje ostati vrlo zatvorene.
Raduje li vas što se u poslednje vreme dosta snimalo?
- Dobro i naporno iskustvo za mene je bilo snimanje američke serije „Predstraža“ u Beogradu. Snimali smo dosta scena tuča i jahanja, što sam uspeo da preživim. Značajno za ovu seriju je to što su autori naši ljudi. Cela ekipa iza kamere je iz Srbije.
Da li vam je za ovakve role najbolja preporuka uloga u „Hariju Poteru“?
- Uloge i dalje dobijam na kastingu. Ne volim s tim da izlazim u javnost. Glumac mora da se dokazuje stalno i nije mi teško, jer je to najbolja proba za obe strane. Za „Ubiti Iv“ su za promociju iskoristili to da sam igrao u „Hariju Poteru“. Verovatno će to koristiti i Amerikanci.
Za sedam dana ćete moći da izađete na ulicu. Da li ćete prvo ići da zagrlite decu?
- Nisam siguran da li ću da ih grlim! Biću oprezan, ali videću se, naravno, prvo s decom. Svi moramo da budemo pametni i da se ne pravimo hrabri. Ovakva pošast dosad nije postojala. Koronavirus izgleda kao nešto što je došlo iz druge galaksije.
Uloga u seriji „Tajkun“ GLUMAC SE RADUJE KAD NJEGOV LIK PREŽIVI
Publika će vas gledati u seriji „Tajkun“.
- Moja uloga nije ključna. Međutim, kad igrate u jednoj ovako dobroj seriji, najvažnije je za glumca da njegov lik preživi. To ti daje nadu da nastavljaš dalje, u sledeću sezonu! Serija je moderna i drugačija, a ima vrlo dobru priču i sigurnu, čvrstu režiju sa odličnim glumcima.
Ko vam je prvi put partner?
- Mladi Vuk Jovanović, a posle 30 godina sreo sam se u kadru s Markom Baćevićem. On je moj dragi prijatelj i uživao sam da s njim provodim vreme.
Zamalo u „Igri prestola“ NEMAM ZA ČIM DA ŽALIM
Kako to da vas nismo gledali u „Igri prestola“? - Bio sam pre nekoliko godina na kastingu. Nije to bila neka očaravajuća uloga pa da mi bude žao.
(Kurir.rs / Ljubomir Radanov / Foto:Sonja Spasić)
NE PROPUSTITE
