Trampova nada, genije i pobunjenik

Direktor Instituta je doktor Didije Raut (Didier Raoult), ličnost koja je poslednjih nedelja potpuno podelila francuski, a sledstveno tome i evropski medicinski stablišment. Raut se već 24. februara izjasnio za terapiju obolelih od korona virusa hlorokinom, odnosno plekenilom koji proizvodi francuska farmaceutska kompanija Sanofi – Aventis u kombinaciji sa antibiotikom, ukoliko je to potrebno.

Istovremeno, on je najglasniji pristalica što masovnijeg testiranja. Do ovih rezultata došao je zajedno sa kineskim lekarima koji su u određenoj meri koristili taj lek.

Pošto njegovi pozivi nisu naišli na očekivani prijem kod francuskih medicinskih vlasti, koje imaju odlučujuću reč u ovom trenutku, on ih je odbacio i krenuo svojim putem.

U zajedničkoj izjavi, sa još pet profesora i lekara sa ovog univerzitetskog instituta za zarazne i tropske bolesti, saopštio je: „U skladu sa Hipokratovom zakletvom koju smo položili (…) odlučili smo se da izađemo u susret svim bolesnim pacijentima koji dolaze kod nas da vrše testove za dijagnozu infekcije kovid-19 i da ih lečimo“.

Profesor Rault rođen je 1952. u Senegalu. Trenutno je jedan od najetabliranijih francuskih medicinskih stručnjaka i uživa status gurua francuske infektološke medicine. Časopis Nature svrstao ga je među deset vodećih francuskih istraživača, po broju svojih publikacija i broju citata.

Prema Rojtersovoj listi Visoko citirani spisak istraživača, Didije Raut spada među najuticajnije istraživače u svojoj oblasti, a njegove publikacije su među jedan odsto najviše preporučenih u akademskim časopisima. Jedan je od 99 najcitiranijih mikrobiologa u svetu. Prema analizi publikacija Labtimes on se od 2007. do 2013. nalazi na vrhu evropske klasifikacije sa 18.128 citata.

Raut je stvorio i svoju teoriju evolucije koja odbacuje kreacionizam i darvinizam.

On traži da drvo života bude zamenjeno rizomom života, što bi pomoglo da se shvati da su sva bića zapravo mozaici gena i da nisu deo jedinstvene grane sa istim pretkom.

On veruje da se većina promena razvija od stohastičkih, katastrofalnih događaja koji eliminišu vrste uglavnom nasumično, dok je ideja o gradualizmu uglavnom neistinita. Darvinova teorija je u skladu s biblijskim terminima i vizijama.

Kao naučna teorija, ona je lažna i sada, kao što je bila kad je Niče u 19. veku tvrdio da je bila naivna i lažna.

Naučni savet oko predsednika Makrona, koji broji 11 članova, centar je otpora predlozima marsejskog lekara.

Ta borba traje od 24. februara, kad je Raut prvi put javno zatražio upotrebu hlorokina. Savet je saopštio da Francusku očekuje šest nedelja izolacije, ali je ministar zdravlja to relativizovao rekavši da je reč samo o proceni, a ne čvrstom mišljenju i da drugi takođe prave svoje studije.

Lekari koji su potpisali saopštenje za javnost, objavili su da će svi pacijenti sa kovid-19, „od kojih mnogi imaju simptome i imaju oštećenje pluća na pregledu“, biti lečeni kombinacijom hidroksihlorokina – derivata hlorokina i azitromicina.

„U slučajevima teške upale pluća pridružen je i antibiotik širokog spektra“, dodaju lekari.

U studiji doktora Rauta koja se zasniva na testiranju 36 pacijenata, 16 nije dobijalo lek i oni su bili kontrolna grupa. Naučnici su uočili značajno smanjenje virusnog opterećenja kod bolesnika liječenih hidroksihlorokinom, pa je učinak pojačan azitromicinom.

Nakon šest dana 70 odsto pacijenata koji su lečeni hlorokinom smatralo se izlečenima, jer u njihovim uzorcima nakon ponovljenog testiranja više nije bilo virusa, dok u kontrolnoj grupi pacijenata koji nisu primali lek – tek se njih 12,5 odsto smatralo izlečenima.

Svih šest pacijenata kojima je uz hlorokin dodat i antibiotik azitromicin, bili su nakon šest dana negativni u testovima na korona virus.

Iako su ovi rezultati ohrabrujući, kao i da je lek u određenom obimu upotrebljavan u Kini, važno je napomenuti da se radi o neobjavljenom, preliminarnom istraživanju, na uzorku koji nije reprezentativan, pa se na rezultate gleda s podozrenjem. Odobravanje upotrebe lekova ima složenu i dugotrajnu proceduru, ali, kako bi se reklo, nužda zakon menja.

„Odlučili smo da naša otkrića u ovako ranoj fazi podelimo s medicinskom zajednicom iz etičkih razloga, zato što su nam prvi rezultati tako značajni i očigledni, a sve u vezi s hitnom potrebom za delotvornim lekom protiv SARS-CoV-2 u trenutnoj pandemiji“, napisali su autori u nacrtu svog rada.

Polemiku u francuskim medicinskim krugovima ubrzao je američki predsednik Donald Tramp, koji je stao na stranu upotrebe hlorokina, a time i zaoštrio i onako oštre podele. On je objavio na Tviteru da „hidroksihlorokin i azitromicin, u kombinaciji, mogu postati jedan od najvećih preokreta u istoriji medicine“. Tramp je ovo otkriće nazvao darom s neba.

Zanimljivo je da je antibiotik azitromicin otkriće stručnjaka iz bivše Jugoslavije kada je bio poznat pod imenom sumamed. Reč je o antibiotiku koji je stvoren u istraživačkoj laboratoriji zagrebačke Plive, pre tačno 40 godina. Rukovodilac tima bio je dugogodišnji direktor Plivinog istraživačkog instituta, dr Slobodan Đokić. Pliva je sa američkom kompanijom Pfizer potpisala ugovor koji je Pfizeru dao ekskluzivna prava za prodaju azitromicina na tržištima SAD i Zapadne Europe, dok je Pliva 1988. na tržište Centralne i Istočne Europe lansirala svoj azitromicin pod imenom sumamed. Kasnije su počeli da se prodaju pod imenom Pfizer Zithromax i Zentiva Azitrox. Danas je Pliva u inostranom vlasništvu i više nema nikakvu istraživačku delatnost.

Lekari su ga uglavnom prepisivali za lečenje različitih bakterijskih infekcija disajnih puteva, mada uspešno leči i druge infekcije. Danas se prepisuje samo za slučajeve upale pluća i kod pacijenata koji su alergični na penicilin.

Ima lekara koji tvrde da ovaj lek treba da se daje samo teškim slučajevima, ali ne i preventivno.

Kod upale pluća nastale nakon infekcije kovidomom-19 davao bi se imunomodulator koji smanjuje imunološki odgovor organizma i antibiotik za atipične uzročnike, u ovom slučaju korona virus. Lekari koji savetuju opreznost ukazuju da bi kombinacija mogla da se daje pozitivnima na korona virus koji imaju ozbiljne simptome, ali nikako preventivno. Svakako, svi se slažu, da ni jedna terapija ne sme da se primenjuje bez odluke i nadzora lekara.

Na čelu francuskog Saveta iskusni je i afirmisani infektolog, Žan Fransoa Delfresi, koji se četiri decenije bori s virusima širog sveta. Predsednik Makron je od njega tražio da obrazuje grupu koja bi se stručno borila protiv koronavirusa, identičnu onoj kojom je 2014, na zahtev tadašnjeg premijera Emanuela Valsa, koordinirao borbu protiv Ebole. Tako je rođen Naučni savet, u kojem je on preuzeo vodeću ulogu.

Jedanaest naučnika postavljeno je u težak položaj: davanje preporuka koje se tiču života i smrti u najekstremnijim situacijama, na osnovu fragmentarnih saznanja. Dok ovaj Savet traži skrupuloznost korona uzima maha i ljudi postaju nestrpljivi.

U pismu upućenom Jelisejskoj palati u ponedeljak, 23. marta, sedam poslanika parlamenta pozvalo je predsednika Makrona da postavi sledeće pitanje: „Da li ćemo biti poslednji koji će se odlučiti u efikasnoj borbi protiv bolesti?“ Ministar zdravlja, Olivier Veran, reagovao je uveče istog dana, da će hlorokin biti dostupan medicinskim timovima koji to žele, da bi odmah posle toga Visoki savet za javno zdravlje preporučio da se on ne koristi, osim za teške slučajeve.

Sledećeg dana, u utorak, 24. marta, profesor Raut je zalupio vrata Savetu i saopštio: „Više ne učestvujem u Stručnom savetu okupljenom oko Emanuela Makrona“.

To je samo povećalo simpatije javnosti za njega. Počelo je potpisivanje peticije da se dozvoli korišćenje metoda doktora Rauta i za kratko vreme ju je potpisalo 200.000 ljudi.

Otvorena je i fejsbuk stranica Didije Raut protiv koronavirusa, koja je za dva dana okupila 150.000 pratilaca. Mnogi ga smatraju generalom De Golom u borbi francuske protiv virusa korone.

Oni koji sumnjaju u njega, postavljaju dilemu o neshvaćenom geniju ili lažnom proroku, pri čemu nijedna kvalifikacija nema pozitivno značenje.

Član Francuske akademije hirurga i profesor na parisom Medicinskom fakultetu, dr Olivije Badalon, odbacuje sve glavne argumente onih koji se suprotstavljaju upotrebi hlorokina protiv koronavirusa. Za njega je njegova lekovitost sasvim izvesna i potrebno je što pre staviti ga u opštu upotrebu. Odbijanje znači rizik dodatnog skandala.

„Svi koji su putovali u zemlje sa endemskom malarijom, uzimali su ga bez dodatnih komplikacija i bez znanja o nedostacima ovog preventivnog leka“, navodi Badalon.

Da bi se što pre prevazišla ovakva nepodnošljiva podeljenost, u nedelju, 21. marta, u najmanje sedam evropskih zemalja počelo je evropsko kliničko ispitivanje tokom koga će se ispitati četiri eksperimentalna leka za korona virus na ukupno 3.200 pacijenata, saopštilo je francusko ministarstvo zdravlja. Rezultati ispitivanja očekuju se za dve nedelje.

Četiri leka koja će se ispitati su remdesivir, lopinavir u kombinaciji s ritonavirom, a ovaj poslednji može da se kombinuje s beta interferonom i hidroksihlorokinom, navodi se u saopštenju Instituta za medicinska istraživanja.

Šta god, nada se rodila. Više političkih ličnosti stalo je na stranu doktora Rauta. Među izlečenima je i gradonačelnik Nice, Kristijan Etrosi. „Odlučio sam da verujem profesoru Rautu jer sam izlečen šest dana nakon početka lečenja. Kad predsednik Republike kaže, rat je proglašen, nema vremena da se šest meseci eksperimentiše na miševima“, izjavio je gradonačelnik Nice.